Употреба речи грдио у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео. Да си му ма шта заискао, дао би. Да си кога грдио — он би га бранио. Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...

— Отера ме!... Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. — А није те мучио? — Није. — Ни грдио? — Ни грдио. — Хвала му!... Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. — Знам — рече Зека — али куда ће она?

Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. — А није те мучио? — Није. — Ни грдио? — Ни грдио. — Хвала му!... Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. — Знам — рече Зека — али куда ће она?

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Толико је било много што је он напросио. А сви су му давали. Нарочито Турци које је он највише грдио и псовао и терао их да „иду, иду далеко“. Становао је, управо био чуван у кући хаџи-Томе.

Африка

Црнци су продужавали да сваки сат одричу да иду даље, и мој им је пријатељ претио; грдио их, раздавао им новац од шкољкица; молио их и шамарао. Они су полазили џандрљиви, а одмах потом смејали се и певали.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Док сам тако сам себе грдио, ето ти опет некога. Била су то два зеца. Познао сам их по гласу. — Брате мој слатки, треба одавде што прије да

Кад су њих двојица наишли путељком поред крчме, у њој се управо разлијегао громки глас крчмара Винка. Грдио је своју куварицу Провалију што је дала неке пилеће кости псу Жући.

Матавуљ, Симо - УСКОК

У исти мах чуше њима добро познати громки глас пуковника Кнајста, који је њекога грдио. Њеки од грађана рече: — Није побјегао принцип, јер чему би се овдје скупљали?

Милићевић, Вук - Беспуће

тој соби, као да је стари гост куће, слободно се кретао, смијао, причао на дуго и широко о своме Прагу, о чешком пиву, грдио Нијемце, развезао о Јану Хусу и о Жишки, о словенској солидарности, причајући иза сваке десете изреке како му је

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

). Тамо сам сву ноћ булазнио, вршо се и будио брата, свога суложника. Дјед је грдио Петрака и „његов бенасти коњски мјесец“, мама ме је умила леденом водом, а кад то није помогло, пришила ми је

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Димитрија обуко ново одело, (ма да га је попа грдио па хтео и да бије за то) закитио се цвећем, чак и перуником, па сав црвен, ознојен од силна рада, трчи, смеје се и

Аритон је то знао, па је зато био слободан, осоран. Све их је као грдио, што га толико чувају, стрепе и тиме му слуте неко зло. А то је баш њима и годило, и зато су га слушали.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Ију, а ко би га грдио? АГАТОН: Па већ нашло би се ко би, а зато је он, видиш, тако и удесио. Кô вели: чекај да ја то некако удесим бар док

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако... ових дана.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Ено му и сад стоји на столу. Оно „нешто” што сам читала малопре кад си ме ти грдио — био је тај говор. Нашла сам га на столу, па сам га читала. Диван говор!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња се учини као да спава, али га вра пробуди и запиткује за ово за оно што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити богу, те и њега нагонио да то чини.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Нема црвених вунених рукавица, и очима топлих. Није спреман за пут. Гледа по столу и миндерлуку. Да је Симка ту, грдио би је. — Нека чека! — рече и запали нову цигару. Коњ дешњак се пропиње, а врана грива му поседела од снежне прашине.

Његов страх пред Богом тражио је тишину, одлазио је до стаје и грдио Мијата што галами на телад, љутила га вика сељака по сокацима, враћали су се с њива, љутило га тандркање кола, пси,

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Од њега, Узун-Мирка, склањали су се а он их је изазивао. Због тога га је кнез Милош, често, звао у Крагујевац. Грдио би га, строг, онда опомињао, благ, па га отпуштао, уз дар. Он је знао да је и то једна од малих игри великог Кнеза.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ујутро га је сам шиљао тамо и грдио га што још не одлази. А на пола јутра љутио се и бубњао прстима по столу узвикујући: „Богаму, гдје је више тај Густе!

Краков, Станислав - КРИЛА

извини. Командант је наишао и звао ађутанта. Опет је један обријани пришао Душку, и пошто је дуго грдио Врховну команду, упитао га да ли познаје Аписа.

Петровић, Растко - АФРИКА

Црнци су продужавали да сваки сат одричу да иду даље, и мој им је пријатељ претио; грдио их, раздавао им новац од шкољкица; молио их и шамарао. Они су полазили џандрљиви, а одмах потом смејали се и певали.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан. Строг. Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала

Младен, црвенећи на ту њену слабост, понижење, увек би је не корио већ чак грдио: — Зашта, мори, мати? Зашто да си таква?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Чак ће деду, Мирона, са собом повести, да би пред тобом изгледало како их он није грдио. Улази слушкиња. СЛУШКИЊА (журећи да ове буду спремне): Хајде, снашке.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности