Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— дрекну Рака и пљесну рукама. — Какве четири вреће, људи! Имате ли ви памети, имате ли душе?... Оволика грдна потра!... — Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стеван. — Потру смо видели и наше је да осечемо...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, итд... Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се. Онда поседају и разговарају.
И замота старине и заклони их од погледа његова. Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...
Харамбаша је седео и премишљао. Наједанпут се диже. — Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. Грдна једна клада беше недалеко од њих. Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. — Сурепе!
Пхи!... Срамота!... Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. Станко се препе на бедем и погледа. Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сутрадан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака. Грдна прашина и плева летела је и падала, благодарећи поспешном ветру, на поп-Ћирину кућу баш кад су изашли да се шетају, а
После овога, после послате тужбе, отворила се грдна провала између једнога и другога попа. Никад више од то доба нису заједно били.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Једно вече сусретне се са Пером берберином. Где су се сусрели, ту је нека качара, одушка велика, а грдна каца у дубљини уста баш пред одушком разјапила.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сутра дан борба понова узе велике размере, па и поред тога, онај вис, као нека грдна мрачна тврђава од црног стења, оста упоран и задуго неприступачан, нападним оделењима одреда.
Африка
Небо је љубичасто и сурвава се косим таласима на нас. Грдна ларма инсеката. Непознате мале животиње, као ласице, као пацови, слетле браон боје, протрчавају у злато и зеленило
Сви његови људи су било у лову, било у пољу на раду, или иначе. Он ипак одлази да их тражи. Ми се налазимо између два грдна канариса пуна воде, којом се користим да сваки час загњурим главу.
Њену огромну главу увеличава још грдна пунђа од лажне црначке косе. Сасвим наврх главе је атласна повезача; ивицом целих ушних шкољки, које су избушене, носи
Црњански, Милош - Сеобе 2
Поред два грдна пса које сам у синџиру држао. Бејаху врло зли, а понекад чак и не лану да се јаве. Ја ти направим десетину курјачких
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
он је свакако и велики господин, и страшан разбојник, и грдна свиња, а име му је Тошо. Тако је заиста. У колима се вози млинар Тришо и низ ријеку тражи вир у који ће бацити свог
— Још питаш, брате мачколаве! Свако вече овамо се из планине спушта страшни медвјед Крушкотрес Кукурузовић, грдна изјелица.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана. Лако ће их познати. Од никуд се не одзива.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Тако је трајало више од пет година, па се чу да се Француз спрема на Русију и у јесен чу се његова грдна погибија. Уочи Малог госпођина дне скупи нас владика и каза нам: да је силном Наполеону дошао крај, да су се сви
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Све већ стене смрска и растури, Осим једне, тој се сад пожури, — Грдна, брате, беше стена ова, А у њојзи грдна рупетина, А у рупи једна грдна сова, А у сове грдна главетина, Та док би
Све већ стене смрска и растури, Осим једне, тој се сад пожури, — Грдна, брате, беше стена ова, А у њојзи грдна рупетина, А у рупи једна грдна сова, А у сове грдна главетина, Та док би је бумбар облетио, Би се богме доста
и растури, Осим једне, тој се сад пожури, — Грдна, брате, беше стена ова, А у њојзи грдна рупетина, А у рупи једна грдна сова, А у сове грдна главетина, Та док би је бумбар облетио, Би се богме доста промучио.
тој се сад пожури, — Грдна, брате, беше стена ова, А у њојзи грдна рупетина, А у рупи једна грдна сова, А у сове грдна главетина, Та док би је бумбар облетио, Би се богме доста промучио.
Чудотвор се амо живо крену, Диже пијук па удари стену, Пуче стена као гром да груну, А из стене грдна сова муну, Ја помисли да оће да бега, Али она управо на њега, Нуто среће!
скочити у Дунаво ладно, Ту поврнут своје здравље јадно, Заметнути шетану на плећи Па у гору у ловак потећи, Ту вас грдна спопаде љутина, Па лајасте кô на ланцу псина, — Псина лаје, али кућу брани, Ал' ваш лавеж оће да сарани.
се ти вукова И вампира и смукова, Гвоздензуба и вештица, Они дечи изелица, А сувише ти псоглава, Па и узе грдна страва; Од стрâ им се коса диже — Деца једно другом ближе.
98. Јера лепо књига заче: Како сунце зађе тио, Како паде то сумраче, Како ј' момак доодио До некаква грдна стења, Пунан туге и чезнења. 99.
ВИИИ Веће тако јоште сада, Што ће бити још замало? Боже, Боже, грдна јадна, Све јој тело задрктало, Кâ вијар јој мозак лати, Занесе је несретницу, И да не би крај ње мати, Би панула
но ма како: Кривица је грдна била, Ма с' и грдно осветила. 12/12. 849. УРОШ И Ноћ пролази — данче свети, Шта ли ћеш донети?
то је грдна мука!... Већ дан други, а плена никака, Грдна мука то је за јунака. Та гњеви се не мож' бити горе, Мисли гњевне
то је грдна мука!... Већ дан други, а плена никака, Грдна мука то је за јунака. Та гњеви се не мож' бити горе, Мисли гњевне још га веће море...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
посао око сваке расправе и суђења падао је, углавном, по секретару Ради, а он — ту је љетња официрска блуза, нека грдна револверчина, на прозорској дасци скинуте еполете (нек се и то види!) — душу дао за чиновника војног суда.
Његов је син у Првој крајишкој, у Трећем батаљону. — Тамо је и мој Милош, рано моја грдна — уздише ђедо. — А, онда се надај гласу храбри га Душан, па и сам живахне.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
да ј' оним жаром планула ми груд што гори њим ен' онај свети плам, ипак би само зато горукô, да боље видим — грдна поруго! — да боле видим срама нашег мрак. Зборујте с њоме, да вам нисам крив, ал' ја вам одох сад у недозив!
Знадем шта се тамо спрема, ал' Самсона више нема, место њега ен' у клети на постељи мојој спава авет грдна мојих страва, — Дагон ми се њоме свети, што му храма обесвети; ено вам је, сад навал'жте, на њој, на њој кив искал'те!
Моћ победа филишћанских и народа грдна беда и наслада злобе ради Самсонових славних дела. „Светла круно, славо млада,” свећенички збори деда, „мислиш ли му
Око струка богињина невеста је руке свела, самртне јој капи бију с обамрла бела чела. У простору грдна трема тишина је мртва, нема, Самсон чује откуцаје издајничка срца њена.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Канда је нека крупнија зверка? Озбиљно сумњам на кума Ждерка.“ Освану јутро; ево и деде, по њиви редом зађе, о грдна чуда, о пуста лома, читаву пустош нађе. Трагови Ждерка свуда се виде, последњи, ево, у шуму иде.
Нико нема говеда ни овце, нит шта раде, само броје новце. Некидан је овдје био вашар, то је била грдна смијурија, дошла мечка и пеливан славни, име му је Ариф Тамбурија.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Добра ноћ, Васкес; не заборавите ујутру. Ту је и обућа. — Изврсно, господине. Ујутру ме буди грдна ларма петлова. Искачем из постеље кијајући, умивам се и силазим на улицу. Острво се купа у првом расветљењу.
— Како се разболео? — Ми смо се вратили пред зору са риболова, пошто је била грдна киша. Он је био до коже мокар. И ја сам му рекао да се склонимо, али он је хтео прво да уреди са барком и мрежама и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Богданова сеја: “Мили куме и ручни девере, Одреш’те ми свилене паћеле — Да умијем моје бело лице, Да не идем грдна међ’ девере!
граорина (грахорина, грахорица) - врста биљке из породице махунарки која служи за сточну храну (Вициа сатива) грдна - ружна грохотати - смејати се грохотом, из свег гласа; звечати, звонити, тандркати, шкрипати Даворија - песма,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Седећи на камену, као два грдна гаврана, над крововима, они су ми, полако, признавали да и они мисле о љубави као ја, и да и они мисле да живот, оно
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо. Што ће му зеленило!....
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А ћата продужује: Смејат’ ћу се кад га стане јаук, К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја — Ха, ха, ха! Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.
Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант. Догод се ћата измотавао, држао се
Ох ох! Црк’о да бог дâ, ћато! О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха. Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сви су викали: „Каква је то вожња! Да грдне пропасти, да грдна зла!” А нису знали, ни помишљали Да је кондуктер спасао живот једног великог, жутог пса.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над свијетлим твојим гробом злоба грдна бљува тмуше, ал' небесну силну зраку што ћ' угасит твоје душе? Плачне, грдне помрчине — могу л' оне свјетлост крити?
Благородством Српство дише... Бјежи, грдна клетво, с рода — завјет Срби испунише! У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН
КНЕЗ РОГАН Ријечања би ли међу вама око робља ал' око другога? КНЕЗ ЈАНКО Би, Рогане, грдна разговора! Да ли не знаш Турке од Никшићах?
Луна и крст, два страшна символа — њихово је на гробнице царство. Сљедоват им ријеком крвавом у лађици грдна страданија, то је бити једно или друго.
О Косово, грдно судилиште, насред тебе Содом запушио! ВУК МИЋУНОВИЋ Пи, сердаре, грдна разговора! Што су момци прсих ватренијех, у којима срца претуцају крв уждену пламеном гордошћу? Што су они?
Узду глодат — да се ломе зуби! Небо нема без грома цијену. У фукаре очи од сплачине. Пучина је стока једна грдна — добре душе, кад јој ребра пучу. Тешко земљи куда прође војска!
и јуначку чалму свежем, сестра грдна! У крвничке сад си руке, платили те! нагрдиће красну главу, прекрвници! Ти ћеш много браће наћи, куку нама!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да грдне цркве! а бијесни светаца! грдна мјеста за јагњиво! Устаните коње да се пуста бога намолимо! — Приповиједају да је рекао некакав Херцеговац кад је
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Два грдна Сфинкса према небу златном Стражаре немо и безгласно тако, Док она плаче... А за морским платном Уморно сунце залази
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Адамова лаковјерност грдна и његова непостојност лика бациће их у плачевно стање, што и нарав ни у сну не снила. Сатанине мрачне намишљаје
Два војводе, вјерне моје слуге! хуче страшно адски урагани, а вулканска мрачна грла јече, ричу грдна тартарска страшила, звече ланци с јарошћу уждени, буче волне с мучитељском буком: све глас слива под сводом
Пушти стр'јелу сјајну и крилату из својега алмазнога лука на Сатану, грдна отпадника, на његове мрске легионе; и крилата полеће стријела у огњеној великој колони.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Осврнух се, готово са зебњом: земља је била поплављена сутоном и покривена дугим сјенкама. Грдна тјескоба стиште ми срце: обузе ме осјећај опћег потонућа. Помислих да на свијет пада вјечна ноћ.
Напрам конкретном живом човјеку диже се на хоризонту грдна пријетећа сјенка његове властите апстракције, однекуд неизмјерно већа и драгоцјенија од њега самог, и пријети да га
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако. У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота. Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Слегоше се комшије око њега: — Што јечиш, болан? Која ти грдна рана? А он јецајућ: — Изружила ме жена, па ми не може јуначко срце одолити.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Што се тиче преговора са Марконијевом компанијом у Америци, сећам се само Грдна. На крају берлинских разговора и преговора, био сам сасвим сигуран да сам нешто остварио.
Ћипико, Иво - Приповетке
И сада долазе пред очи крајеви куда је пролазио: грдна острва и оштри шкољи што на камену лежаху на усколебаној пучини, о које се силом таласи ломе, и задрти пусти рати око
Крај једнога шкоља што је изгледао при обасјаној ноћи као грдна, голема, грабежљива птичурина, настрадао је његов барк.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Крио је своје жене више но тржним даном кад кроз Чабар пролази безбројан свет за пазар. Невоља грдна!.. Кад једне ноћи упао у његову кућу готово без даха Мухарем– ефендија из Бањске.
Петровић, Растко - АФРИКА
Небо је љубичасто и сурвава се косим таласима на нас. Грдна ларма инсеката. Непознате мале животиње, као ласице, као пацови, слетле браон боје, протрчавају у злато и зеленило
Сви његови људи су било у лову, било у пољу на раду, или иначе. Он ипак одлази да их тражи. Ми се налазимо између два грдна канариса пуна воде, којом се користим да сваки час загњурим главу.
Њену огромну главу увеличава још грдна пунђа од лажне црначке косе. Сасвим наврх главе је атласна повезача; ивицом целих ушних шкољки, које су избушене, носи
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У канцеларији начелника штаба, пуковника Комарова, страшан неред, на столу му грдна гомила хартија и кад што тражи, мора по по сата да премеће по ономе вашару.
А у кочијама отац прота ца пуно којекаких ћилимова, јастука, бунада, шалова, сандучића, кутија, стакала, два грдна револвера и једном красном пушком од шест метака, на форму револвера, а до оца проте ја са мојом архивом.
Халакање и други бојни узвици турски већ су потресали ваздух а ова грдна маса непријатеља ваљала се на наш мали шанчић као неуздржљива бујица.
А овом јаднику неко осекао главу. Ух, како је врат утекао међу рамена, а изнутра зија грдна рупа... Ево опет једне крваве гомиле, наређали се као снопље. А гле тамо побијених коња!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Што да чује јаде, Кад разумет’ неће — Тужна је то песма: „Ој, пелен-пеленче!“ ИИИ Мој је живот тужан пустолина грдна, Моје ломне груди порушена црква, Увенуло цвеће по гробу се њија — Кâ да га је љута отровала змија; Побегле су
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— У двор хајде Вила дева, Да ти пева Сила земска И небеска; Деви вили, Брате мили, Руку пружи, Да ти служи Грдна сила Свију вила! Љуби лице Од краљице Вила свију! А волију Виле тебе Него себе.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Колико ли сам јада и чемера на теби видио!... Столе мој, моја слатка душо! Столе мој, грдна рано моја!... Ја велим: пошљедњи пут. Није пошљедњи, није! Столе мој, крви моја, тражићемо ми своју прâву.
Партенији се нешто ражали. Иде, а сузе му врцају, крупне кô љешници: — Е, мој Симеуне, моја грдна рано! Проклете те твоје ћуди!
) О, зар ћорава* наша Земљана Влада, гôд јој њезин! (паде са столице). Зато нами, грдна рано, све ћораво и иде у овој земљи! Судац (улази с доктором): Шта је то?! Давид (диже се): Ништа, главати господине!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
На свакој велико слово „Ф” и разни бројеви. Испред тих рафова сто и на њему грдна књижурина (регистар) и деловодни протокол. Регистар отворен и узвишен горњом страном на једну цепаницу са дрвљаника.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Сиромашном ђаку се „каткад чини“ да је небо „грдна совра мермерова“ по којој се котрљају звезде, метафорички виђене као „паре и дукати“, те враголасто прижељкује божји
– ЂАЧКИ ЈАДИ МИЛАН КУЈУНЏИЋ АБЕРДАР Каткад ми се чини небо Грдна совра мермерова. А крај собе облачићи То су јата ђаволова.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
каква јошт из Лединог јајета изишла није, на једном јелену у најбржем трку бега, за којом на двадесет корачаји грдна нека дивија зверетиња с највећим вожделенијем касаше. Роман стане.
Со тим баци се на њега буздованом, и за неколико магновенија грдна ова звериња сасвим умртвљена буде, за које време девојка му се изгуби.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Куповали смо где смо стигли, и напунисмо бисаге, да бисмо поделили и онима који иду за нама. — Еј, грдна вам мајка, И ви сте ми неки јунаци!... Побјегосте из земље — грди нас једна Црногорка.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
којима се сва Сунца дижу и спуштају, Свих светова где у чашу крв ће да присване, Видећу опет јутра из њих да играју, Грдна усамљена Сунца белих гледања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Према тој пресуди, очевидно, за Зоговића, као и за турског феудалца из Горског вијенца, „пучина је стока једна грдна“, неспособна не само за јунаштво него и за јуначку песму, али за Зоговића она је таква само до оног тренутка кад су на
да потражим душманина мога, а царева грдна хаинина. који ми је робље заробио. А немој се, тасте, препанути ни за твоју ђецу убринути.
Не деси се доброга јунака да увати грдна злосретника, но му сокак пољем учинише, а нико се јаду не досјети порашта је коња повратио.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
непријатељу : Плави кактус и клекиње Самлећу те у мекиње Мада имаш гадну њушку Појешћу те као крушку Неће бити грдна штета Сејаћу те без решета Јашем добро пуцам често Месићу те као тесто Мада шериф има значку Пребићу те као