Африка
Сећам се Кима Киплинговог, где је велики друм главно лице у роману; живо лице, биће чулно и мистично. О, овај грдни пут на ком сам сад, који је пут кроз бескрајну катедралу, једини пут који није ружан, прашњав, који не квари предео,
Гране неколико великих фромажеа и баобаба пуне су орлушина. Са стране трга један грдни фетиш од црвене земље, представља фалус и сплет нерава на њему. Ово је главни фетиш племена Бобо уопште.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Злô, ваистину! — потврди његушки кнез. — Но ми причај, мој бане, како је горје код вас? Је ли што боље? Је ли се грдни народ оразумио? — Ваистину, видим, чуо си за бруку и грдило и истрагу нашу? — Чух. Но ми причај, молим ти се!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Не знам где је »Руска круна«! — прошапта Марјан, и пребледе. — Али ја знам! — рече Радисав и исука онај грдни шлајферски каиш, па стаде макљати и преко и уздуж младога билијаристу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па једну речицу за другом лаћа, Ал' слуга њима ни на што не враћа. То беше свима, што бијау, жао. Ал' јад је грдни деклице спопао!
Ох ту његов грдни јаде! Кад сунашце понестаде, Кад завичај слађан ману, На срдашцу љуту рану, Када из ње крв потече, Заш' не пусти
Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту горку рану? Мога јада смрти глāдна!“ Грдни јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи одсад ниско Рањен отац предубоко.
сабља у јунака, Паде сабља као муња лака, Те ми мача по пола пресече И у десно раме ме засече; Ао сине, моји грдни мука! Клону мени низ доламу рука.
завика из гласа И потрже бритки нож од паса. Свеће сјају, ал' нож сјаје живље, Ал' још живље њено око дивље: „Ао, грдни јада за менека!... Ал' сад Ала мени даде лека.
Сече јунак, Турадија пада, Ал' и Бајку ето грдни јада: Пуче, брате, једна пушка вела, Погоди му вранца посред чела, За њом пуче опет једна друга, Престриже му
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Самсонова то зар глава? тих вилица грдни зјап? те ноздрве узвијене? те зар очи испијене? па те уши — тај незграп? Иста слика, бог и душа, на самрти њена
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Како је смешан сад тај грдни град који нам је одузимао руменило са лица. Прадеда, деда, отац, и ја, сви смо ту изгубили веру.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
вијећу, распале ме ужаса пламови: исклати се браћа међу собом, а крвници, јаки и опаки, затријеће сјеме у одиву. Грдни дане, да те Бог убије, који си ме дао на свијету!
Ја не пржим земље и народе, ама многи грдни мучитељи на нос су се преда мном побили; многа, буле ваше, кукајући, за мном црна клувка размотале.
тешко њему! Просте твоје љуте ране, Мој Батрићу, ал' непрости грдни јади, куку роде! е се земља сва истурчи, Бог је клео! Главари се скаменили! кам им у дом!
Од њега се излегли губавци, да их народ по прсту кажује! Траг се грдни његов ископао како што је шареним коњима! У кућу му пушке не висило, глáвê мушке не копâ од пушке; жељела му кућа
То је управ благослов вишњега. ИГУМАН СТЕФАН Ја сам прошâ сито и решето, овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, познао се с гркијем животом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
на високо, Гледам у то сетно небо, У то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, у празнину ту голему, у тај уздах грдни, хладни, Гледам у ту сету нему; Па то ми је сада лепо Па то ми је сада мило Као да ми никад око Није сунца ни
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
њ је узаврио; легионах стравична кретања, славом ратном опитијех љутом, колебљу га општим движенијем; враг је неба грдни похитао да испита наказ заслужени.
Овај грдни многостручни в'јенац ври стравично у своје кругове са љутошћу својом мучителном. Коцита ће плачевни валови тамо
Ступ велики мрачни сачинише Сатанини сопутници грдни од вјечнога свога паденија с сјајног неба до пропасти ада, те у страшном виду дубијаше.
Петровић, Растко - АФРИКА
Сећам се Кима Киплинговог, где је велики друм главно лице у роману; живо лице, биће чулно и мистично. О, овај грдни пут на ком сам сад, који је пут кроз бескрајну катедралу, једини пут који није ружан, прашњав, који не квари предео,
Гране неколико великих фромажеа и баобаба пуне су орлушина. Са стране трга један грдни фетиш од црвене земље, представља фалус и сплет нерава на њему. Ово је главни фетиш племена Бобо уопште.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Бпели летњи дани, па се мртви брзо распадају и труну. После смрада први су весници блиског разбојишта грдни ројеви крупних мува златица. Затим почнем наилазити поједине трупове.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Гледам у то сетно небо, У то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, У празнину ту голему, У тај уздах, грдни, хладни, Гледам у ту сету нему. Па то ми је сада лепо, Па то ми је сада мило...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мимо чамца лете смејућа се весела брда, Брегови грдни лете, дивно позорје оку. Али каква страхота! Злобно с’ испречиле горе, Пропашћу чамцу грозе, исход препречен сваки.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Три јунице, што су се ономадне оштуриле, нађоше јутрос говедари мртве у тору. Орлови мрлинаши, они грдни планински орлови огуљених, голих вратова и дугих, заоштрљених кљунова, почеше се вијати небом изнад стаја Рељиних и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ишли смо пешке ка арнаутским кулама. Снег је шкрипао под нашим ногама. Ђуро се обрати Груји: — А грдни, ви побјегосте. Е, светога ми Петра, док је Ђуру на рамену глава, неће они закорачит у ову земљу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И у мојој крви Овај грдни повор ја ћутим гдје врви, И од мога жића све остаје мање. И њихову кобну пјесму: тика-така Ја слушам, и срце све
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Од њега се излегли губавци, да их народ по прсту кажује! Траг се грдни његов ископао, како што је шареним коњима! У кућу му пушке не висило, главе мушке не копâ од пушке, жељела му кућа
паша бише и убише; деветога бити започеше, погибоше два Мрњавчевића, бан Угљеша и војвода Гојко, Вукашин је грдни рана допô, њега Турци с коњма прегазише, и њиова сва изгибе војске.