Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Могао си да ме упртиш на леђа. — Ехе, мој Тошо, ти на своме врату имаш толико тешких крађа, крупних лоповлука, грдних подвала и масних превара да то једва може стати у једна добра кола.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' многи други створио се враг, час ту, час тамо, свуд му видиш траг. Има их грдних, има виђених, има их голих, има кићених, час мислиш није никакав им број, час навале кâ љутих зоља рој.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И кад тада останете насамо имаће твој мужић грдних мука. ДОСАДА О, како ти је име гадно, ал дивна судба, драго моје јадно.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали. Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ће корелацијама бескрајно сићушног и васионског, тажит ће бол умирања нечујним клизењем галаксија, настојећи да из тих грдних несразмјера извуче некакву „филозофску утјеху”.
она иста, исконска тежња прамајке амебе за кретањем, тек осмишљена неким апостериорним смислом и циљем, и порасла до грдних размјера?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У томе баш попесмо се на један брежуљак и наш кочијаш тек наједанпут викнy пренеражено: »Ао! грдних душмана, богородица их посекла! Погледајте, господине, шта га села гори.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Онде с’ пружају дивни од грдних редови дрва, А у сенки њиној красна девојка иде. Само хода, и чита, и каткад заклопи књигу, Стане, за се гледне,
Ћипико, Иво - Пауци
у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци
загрија и знојем осу, па журе прама старим буквама с раширеним сувим гранама, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.
Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малаксава: кад ће из дуга изићи? И сјети се Раде. Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Пуних седам година ја сам се, мада ме је то грдних мука стало, уздржавао да пишем песме, па ипак сам једног дана подлегао ономе нагону по коме се човек радо враћа своме