Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јакако, мој брате!... Зарони ти он лепо. Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!
Затим увуче некакву грдну кладетину, дугачку сврх човека! Метну је поред ватре, с једног краја потури јој неки пањић, па је покри и намести тако
— рече кмет. — Да копамо! — гракнуше сви. Они с будацима и мотикама окупише копати живо. Ископаше грдну пањину на оном месту, па копај даље. Сунце већ превалило, а још ништа нема.
Одмах су се договорили. Страхиња и Ћебо прескочише преко плота, полако уклонише неку грдну каменчину којом беху подупрте вратнице, па их отворише широм. Пурко, чича Мирко и остали ту код вратница.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
поврх места где га је нестало пружаху се у небо дугачке, светле беличасте зраке, као да је отуд са запада помолио неко грдну шаку са раширеним и нагоре окренутим прстима — управо онако како то праве добри и рђави молери: Сава, која је била
Али се одједанпут трже, видећи по столу грдну, црвенкасту, масну мрљу. — Еј ти, море! Е, ово је баш преко јего! Гледај ти, молим те: мало не покварих копоран!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
свађа с њим (јер поп Спира је имао и луксузних ствари, које нису за јело, као на пример Гáгу, једног главатог гаврана, грдну свађалицу и опасног лопова кућевног, чије је: га-га! увек наљутило пáтка).
— зачу се из свију грла. — Но, па како, како? А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира, унев са собом у собу грдну количину свежа хладна ваздуха, и сва соба замириса сеном и балегом. Узбунише се сви.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Показује нас дами као да је у неком јебеном зоолошком врту. Шта се дешава? Написао момак сценарио за филм и згрнуо грдну лову! После нам послао карте за премијеру. Што јест, јест, нећу да грешим душу, дао нам најскупља места у »Јадрану«.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дуњу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту грдну рану, Мога јада смрти гладна!“ Вели јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи од сад ниско Рањен' отац
Узе Милун и пушку наслони, Наслони је на тај тврди камен, А загледа Турчина млађаног, Што му грдну рану ударио, Па од ока танку пушку ужди, Обрну му мозак у тиквини.
Наш Стојан грдну претурио муку, И злато узе злотвору из руку, Још њему душу из недара трже, А грешно тело на земљицу врже, Срдашце
Ао моји јада!... Кога год сам путем сукобио, Сваки грдну реч је говорио, Свак вељаше за мојега Рада Да је Цвета гиздава му млада; И та речца као љута змија Око срца мени
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
дана, причало се, једном је, обноћ, спазио неког човјека како искаче кроз прозор од његове жене и надао је за њим грдну вику јер је мислио да се ради о неком лопову.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
дубоко гуја пану, баш усред срца мог, ту гризе грдну рану живота грехотног. Вије се у округу, сећа ми слабу моћ на љубав и на тугу, на сунце и на ноћ.
Сви су се слегли у грдну рпу кô рајска живад човеку прву, све се то клања у живом врву цареву грбу. Ил' оне слике злаћаних буба зар нису
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
само 3 флоте, тај исти член, иначе мој непријатељ јави Камери да сам 37 флота или продао или утаманио, и тиме народу грдну штету причинио. Зато навали да се Ваша књига, о којој нема сумње, за документ узме, и да се ја под суд дам.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Дао сам оглас — истина чиста — у неких тамо новина триста, све чак до мудрог „Купусног листа“. Свуда се прича уз грдну грају: „Тражити ваља доброга Пају, па макар пошли на Хималају!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жене проносе на главама велике ћупове са водом. На једној заравни десетак дерана дигли грдну ларму играјући се војске. Они су наоружани грањем које представља пушке, и прућем које представља сабље.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Носила спуштају на земљу. Из мрака, са исуканим дрвеним мачем, пред њих искорачи Филип.) ФИЛИП: Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два! Ударац моје деснице их обори! За јаде је моја плата то!
ВАСИЛИЈЕ (Јелисавети): А, кад су изнели оне лешеве, и кад их је Филип видео, је ли рекао: „Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два...” ЈЕЛИСАВЕТА: „...ударац моје деснице их обори, за јаде је моја плата то!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Предвече се врати жена кући и запрепасти се кад код куће нађе, место мужа, некакву грдну птицу. — А-а-к-ко си ти? — замуца жена дрхћући од страха. — Ку-ку! — одговори пекар.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Уза саму обалу, мало даље, улево од места где сам изишао, приметим грдну велику мермерну пирамиду и на њој урезана златна слова.
од господина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два
У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.
А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ОД ПОДЉУТИ Н. (име болесника) има грдну рану, цвили и пишти гласом до неба, сузом до земље. Сусрела га мајка божја Богородица.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
оца погрешка највећа: свете правде строги су закони, све је дужно њима сљедовати, преступнике мој бич наказује. Грдну душу злом опојеника мрачне буре усколебале су; несмисленик горди помишљава да га није моја моћна рука на трон
Погрешку сам поздно грдну позна, безрасудно наше заблуђење и што важи име свемогући; - гроб је отпрт наше погибије!
све ужасе много надвисило: кад падаху кривећи се полци у димљива жвала тартарова, жедно тартар дрхтећи јечаше, грдну жертву радосно ждераше.
нека они чрез јудол плачевну ланце тешке с бурама немира у стењању пренесу горкоме; нека своју непостојност грдну са проклетством тамо оплакују у сузама и у риданију; нек тијела своја препитају са билијем и њиним сјеменом,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако изиђу на једну пољану и узму се бацати камена с рамена. Дивови шчепају грдну каменчину и бацају је као јаје. А кад понудише старца, он погледа камен и приђе њему.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Сад јој баш Ћерим нешто шапће... Трза се... Добро!... Ево, застаде! Сад кô да брише сузе с образа, Упознала је грдну превару... Ал’ да је син јој зору дочекô, Зацело би га мртва застала, И онда не би била превара!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Таман ја жудно нагох грдну тикву, а оно бљуну вода на ме, шатор ми паде на главу, ја упустих тикву; био сам сав поливен, а остадох жедан.
Сваки чини грдну неправду револуционарима ко их замишља као крволоке, као људе који просто уживају у проливању крви. Али да не говорим
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Баш зато нећу да крвавим руку У пожељној али подлој страсти, Да с’ осветим за грдну пакост Вуку, Премда то стоји сад у мојој власти, Но ономе ћу задат смртну муку Кој’ њега учи да све упропасти, А
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Та брзо поче! БОГДАН: Брзо, бога ми, На нашу грдну несрећу. ВУЈО: Али ни Мљечићи не осташе у дугу. — Дужде нам посла те какве дарове: пушака, ножева, џебане — и још
Али шта Мехмед? Та жељах, витез, Сву грдну силу вреле Азије, Да је посечем, смрвим, разорим, — Да свако зрнце овог алема По једну војску кошта цареву: Јер
О где си, снаго, где сте мачеви, Којимано сам Турке секао — Да њима изрод срца покољем, Да мачем збришем грдну поругу Што ми на име деца бацају?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јулица је танка као сенка; вуче на глави грдну црвено-златну косу; кожа јој бела, и хладна као у рибе. Кад говори, шапће; уста отвори, лепи зуби засветле, нешто је
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мудар бане, пак је иштетио: на јутру му не зва добро јутро, нити турски селам називаше, но му грдну ријеч проговара: „А ту ли си, један копилане, копилане, царев хаинине! Чије ли си дворе похарао?
вина, доста вина, више урметина, доста има бијеле вшенице, — красну земљу, што је љепше нема; а он даде сину Иванову грдну земљу Скадар на Бојани, а у коме никад ништа нема, но се легу жабе и биволи, и имаше соли суторине.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
То је вређало њен женски понос. Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој