Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На то се, наравно, оспе грохотом смех. Среју већ пробио зној као грашке. — Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. — Удри, бре!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али то беше варка. Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему... Гребе као миш. Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати... Јесте, гребе!...
Али то беше варка. Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему... Гребе као миш. Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати... Јесте, гребе!... Али то тако опрезно, полако...
Гребе као миш. Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати... Јесте, гребе!... Али то тако опрезно, полако... Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један »балсум« кад мало гуцнем... — »Балсум!«... Што гођ ти гребе ту твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам са тебе; нек само гребе... — Е, »гребе«!
— »Балсум!«... Што гођ ти гребе ту твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам са тебе; нек само гребе... — Е, »гребе«! Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!... Све се тоциља! — вели бојтар. — »Клизи«, дабоме да клизи.
— »Балсум!«... Што гођ ти гребе ту твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам са тебе; нек само гребе... — Е, »гребе«! Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!... Све се тоциља! — вели бојтар. — »Клизи«, дабоме да клизи.
Што гођ ти гребе ту твоју проклету гушу, све је то, знам ја, балсам са тебе; нек само гребе... — Е, »гребе«! Откуд гребе, кад клизи к’о зејтин!... Све се тоциља! — вели бојтар. — »Клизи«, дабоме да клизи.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Шћућурих се поред самих брвана, а кад сам чуо како миш Сланинко гребе шапицама пењући се уз њих, ја се згрбих, прикупих сву снагу и — ђип!
— Жив жив! — питали су врапци. — Жив, жив, јакако! — шепурио се Жућо. — Ено га сједи пред улазом у свијет, гребе по вратима и мијуче: „Жућове-јуначино, пусти ме да уђем!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Горе у поткровљу, нешто је чангрљало и ја сам знао: Грета је ђаволски узнемирена. Само кад је тако узнемирена она гребе ноктима по поду. Сада је гребала као сто корњача заједно. Бар тако би се вама учинило да сте је чули!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Је ли то данас она иста особа која је попут дивље мачке бранила њихове интересе, спремна да гребе, да гађа пепељаром? Шта је то на крају испало од нас? Јоаким Марић избегава и паркове.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он с' кâ дулек о тле сјури. — Ал' већ мени срце зебе, Ваља, богме, да се гребе. 141. Није шала, мрак је свуда, Госпа јетка и опака; Ја већ виде доста чуда, Може бити јоште кака, Може јоште
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад се и ја пренем и ослушкујем. Негдје у близини гребе по крову гола грана, чују се и врапци, а у низији, долином рјечице Јапре, путује разливен уједначен хук најављујући
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Нигде човек не може тако дуго да се гребе као на Ади Циганлији. Били смо савршено уигран тим адаџијских гребатора. Мама никада није схватила шта, ког ђавола,
— Мишелино је прави гребаторски геније! То би требало да видите! То како он уме да се гребе! Да којим чудом има племићки грб, на њему би се свакако морао налазити ћешаљ, или макар чешагија!
О! Чарли ме, иначе, страшно подсећа на тебе. Непрестано се чеше и гребе. Можда у том грму лежи тајна моје љубави према њему? Он има нешто тако мачије у изразу!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска, лисицу сања!“ Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак, сањао тебе!“ А деда рече, мерећи кров: „Оно је, децо, путнички зов.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А кад стигосмо пред кућни праг, У месту поче ногама да гребе. Неће напред, неће ни натраг, Узјогуњена као ждребе. Можда се опире због нечистоће? У реду, рекох.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
они танко шуште као да су од суве јеловине, Аћиму су сувише весели и безбрижни, па приђе прозору и поче ноктима да гребе ледено жбуње са стакла, да боље види вратнице и пут поред јасенова. — И јуче сам забадава презао коње — рече Мијат.
Кад дете плаче, свеједно му је чије је наручје и чија су недра. Помери браду да ти не гребе лице. Завуци ми руку у недра. Угреј се Ту, ћути, нисам ти ја отац... Осећаш ли колико сам млад и јак?... Видиш ли?
Дланови јој побегоше с лица. Десна рука застаде у Ђорђевој коси. Сув бусен дивљег јечма. Његово дисање гребе јој надланицу. Први пут је овакав дошао кући.
Кад умрем, наследиће цело моје имање. 3наш ли ти колико вреди моја имовина?“ Ђорђе гребе мртву кору са стабла јабуке. — Шта бих ја сада радио да сам пристао? — рече забринут Тола. Ђорђе се одмаче. ...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
живљом пажњом посматрају црно враголасто маче, што мирише на покислу длаку, како: извученим ноктићима своје мале шапе гребе по њеним грудима и тражи да ухвати оно дугмасто испупчење на које су некако нарочито подмукло, са пуно похотљиве
„грандо цисто дама и камара“; све ковитла тако Икета, баш као онај петлић што распрши оно једно крило, па све гребе ноктима и окреће се у полукруг, и опет натраг, као у некаквом певчијем кадрилу или шимију, док не набаса и не упаде у
Па кашаљ, уз оне уздахе, све изазива снове ужасне и гребе најоштријим ноктима и мозак и душу. Али, случајно, овога пута све сам лакше поднео: нисам се ни мучио, нити МИ је
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— час који у нама ствара онај добро знани, неугодни расцјеп осјећаја, кад нешто шкрбаво, као нераван прелом кости, гребе и задире у стијенке наше унутрашњости.
Искрпала ми је и кошуљу, и сад осјећам како ме густо испрошивано мјесто на грудима пријатно гребе захвалношћу по лијевој кључној кости. Обрисао сам блатњаве мрљице и пошао даље.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
свет ме гледа погледом трупина, Као остатак од страшног пожара: Ја га се клоним к'о црних купина, Као и трња, што гребе и пара. Мој свет ме гледа погледом трупина.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Онда ти мора да си већ отрована. — Може бити! — одговори она. — А осећам да ме нешто гребе у гуши. — Е, то је. Ти си већ отрована!
— Е, то је. Ти си већ отрована! Ја наставих истрајно и поједох девет дрваца, па и ја изгубих апетит и осетих да ме гребе у грлу. — Свршено! И ја сам отрован! — рекох свечано, као што у таквоме тренутку треба рећи.