Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
В НА СТОЛУ ХЛЕБ И ВИНО На столу хлеб и вино, и јеванђеље, а под столом стружу, гамижу, гребу, рогови, зуби, канџе, рачвасти језици, бркови, репови, пипци, чекиње, шапе!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се Турадија цела, Срце страва покоси им вела, Па куд камо не би размицања, Нити траже стаза ни путања, Веће гребу кано и зецови, А гоне и Срби витезови.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
у најбољу руку, биле нешто на форму досадних, вјечито присутних мачака: мотају ти се око ногу, тару о кожух, мијаучу и гребу, а без њих ипак није ниједна кућа. Шта ћеш, божја казна, трпи и ћути.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И кад год га видим, као да ме неко опали равно у плексус. То је била љубав! Као да вас мале беле мачке гребу по кичми. Бар ја тако налазим, мислим, чинило ми се да тако треба да изгледа права љубав! И шта је било?
би требало да раде у животу, прифластеришу се истог часа за мој животни оптимизам (називамо ту ствар тако), и шта — гребу се за смисао! Да ли је то нормално? Само што још не траже да им организујем и вечерње проводе, на часну реч!
Седе тако и гребу се о кога стигну, а онда неким чудом уфурају у историје књижевности и те системе, па престану одлазити у „Три шешира“.
И када смо стигли горе и легли на онај снег, ко је имао шта да припали —- запалио је. Другима је остало једино да се гребу по систему „Дај један дим!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У пећи гори дрво шљивово: гребу се сенке, шапе мачије; с пенџера буљи око дивово у обрви му гнездо сврачије. Облије пламен грлић тестије боје
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
стоји и чека, док и он то исто учини, а осећа како све више у ознојеној јој руци прсти његове руке дрхте и чисто је гребу, сигурно због сада поткресаних ноката.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ГОСПАВА: Немам времена ни за цигаретпаузу! Ал теби ово да кажем: оне мишеве дискотиш како знаш! Гребу под креветом, не могу да се коцентришем! (Излази) МИЛЕ: Јеси видо како прави гримасе дупетом?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Нема много вримена да је напрасно, неспреман, умра један редовник, па, посланик, није имâ мира у гребу, него се јављâ, час једноме, час другоме, свитујући свакога да увике буде готов за послидњи час...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Стани!... Стани мало. Шкрипа замре на дну бубних опни. Коњи фркћу, тресу главама. Гриве гребу очи. Језа гусне крв. Неиздржљиво је. Раскопчава горње, последње дугме капута. — Знојави су ми коњи, господине.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Само да нас не нападну док се не утврдимо, — говори мајор Душку, који чучи до њега. Звече мали ашови о камен, и гребу испуцалу земљу. Друге погнуте сенке вуку још топле лешеве и бацају у јаругу. — Ух, како је страшно јаукнуо...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Они који гребу очи светитеља на сликама по црквама. Они који свете слике шарају шилима и бодежима, цртају рибе и јелене, враџбине и