Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За сопствене душе тамничаре, за радости својих троваче, за оне што вичу кад им се плаче, кад у нежности грезну, што уходе себе као туђина, за пушкарнице срца њина, за свачију душу затворену и опрезну.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Међу нама је лењост од безвлашћа и много голих у врбаку грезну у воду која не даје чистоту. Неко је на небу заверу ково и кидао перунике с ливаде као што смрт отима војнике.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
нити срца резну, Нити да у сузи очи нам замагле: Наше су се очи с побожношћу сагле Пред гробљем богова што у срцу грезну. А кад руб црвени сунцем с јутра блесне, Ходамо кô херој поносит у јеци Новом храму бола, горди, душе свесне.