Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти немаш посла с граматикама и физикама и шта се тебе тиче што је за четири дана крај године! - говорио сам Грети, окренувши је на стомак, али она није хтела да извуче своју луду главу испод оклопа.
Овога пута још и као свиња која читаву вечност није јела, ако то нешто оправдава. Почех да мислим о глади, па о Грети. Сада сам знао зашто је ноћас појела почетак мог новог романа. Оног о корњачама. Та Грета!
Да не чека сунце на тањиру? Узех јабуку и почех да је жваћем, али ме је болела кожа на вилицама, па је дадох Грети. - Чекаћемо још пола сата, Грета. Ниједна жена није вредна да човек дуже чека на њу!
- Чекаћемо још пола сата, Грета. Ниједна жена није вредна да човек дуже чека на њу! - викнух Грети, али она није хтела да обрати пажњу на то. Кад она нешто неће, онда неће, можете да будете сигурни у то.