Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— „Свирао си? А ти сад играј, да те глад прође. 'Ајде, тепи се с наших врáта.” Наравоученије Леност је смертни грех. Из ње се рађају многа зла; скудост, убожество и несрећа из ње проиосходи.
После боја с копљем у трње! Прародитељни грех, штоно зову, ништа друго није него незнање. Само дај да расудимо ово, пак ће нам ова вешт јасна бити.
јер да су они знали шта ће се из тога родити, не би се преварили: ево, дакле, како је незнање први прародитељни грех.
У неки мести да се поштен човек усуди и рекне да није никакав грех јести пуже, жабе и корњаче, би се нашао ко би га заклао како год пиле, пак би га тај дан свештеник његов пречестио, и
Леност је велики и општевредовити грех, а ко не зна да грех ни на празник не ваља творити? А најпаче кад запопадну по два, по три и по четири у једној недељи
Леност је велики и општевредовити грех, а ко не зна да грех ни на празник не ваља творити? А најпаче кад запопадну по два, по три и по четири у једној недељи празника!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Иду у мрак, из ког се и звер, престрављена, враћа, иду кроз крв, кроз коју не могу мужеви, иду кроз грех, кроз који не смеју браћа! Не палите им пећ ни петролејку - њима је топло и светло и без ватре!
и мраву, док се у мојој утроби пени бог сису нудим ђавољим устима нек је и зло, само да није ништавило, нек је и грех, само не јаловина, нек је и мука, само не пустиња!
НА САВИНИМ ЛИВАДАМА Дубоко у јесен продужили се летњи дани. Греје, ко да се на неки смртни грех излива милост, сија, као да нечија гладна рука врапце храни.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
рекну: да ће они доћи са војском да и отерају или побију, пак ће онда целоме Ужицу и свој сиротињи бити тешко, „а сав грех на ваше душе!” И тако се растану, и свак у свој логор оде.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Не да му онај грех ни да иструне као остали луди... — Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.
Али... Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу. А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...
Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе. А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” — Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? — Као запета пушка...
— Откуд ти знаш? — Знам! — Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? — Нисам паметнија. Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! — Како није крив! Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету?
— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? — Али ко би могао такав грех учинити? — Ја знам, нано. — Ко? Она се запламти у лицу. Волела је умрети него изговорити име Лазарево.
Крунија занеме. — Кажи ти баби нека ме слободно убије! Ја ћу на небу искајати грех његов... И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...
Попа га пољуби у оба образа. — Људи смо, па грешимо. Од праоца нашег грех нам је остао. И ми се огрешисмо о тебе. Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...
Од праоца нашег грех нам је остао. И ми се огрешисмо о тебе. Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо... Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!...
Зар под седу косу да се обрукаш?... Срамота!... Иван оборио главу. Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!... Реч му се узела.
Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито
Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... — Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Видећемо. и нешто као неки скривен, мрачан грех, сину у њеним очима. А за све време разговора она је са оном дрхтавом и страсном нежношћу која мути ум, стезала мишицу
Африка
Та риба је родитељ племена и његова ударна снага. Убити тонгуавану је највећи грех који се да замислити. Ако се сазна да је било који члан, било ког суседног племена, и случајно, убио овакву рибу,
Могао сам прећи на други начин тих шездесет километара који су ме раздвајали од светог села, али ми је изгледало грех не провести цео тај пут на самом Нигеру, на реци о којој сам такође сањао од детињства.
Пресамићена је, расплакана, шаље им прстима пољупце материнства и нежности, само да их убеди што пре да је грех ово што су помислили, и да ме треба одмах, одмах уклонити.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
О теос, филакси, морамо да пођинимо свију! МИШИЋ: Кир Јања, ја вас молим, немојте да вучете грех на вашу душу; немојте је давати старом кир Дими! ЈАЊА: Господин нотариус, ви мене увређивате! Шта фали моју Јуцу?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Молбе, потврде, акта – ухвате те. Како ћу да оставим сиротог Трифуна? Шта ће он овде, без мене? Грех је преварити човека са шесторо деце. Тешка је, дугоњо, материна клетва.
Несрећа се за мене привезала. То би била моја женидбина. Грех је на то намамити другога!“ Као да га је нека радост била испунила, Павле пожури и попе се у кола.
Махала има да издржава око тридесетак инвалида, да их храни, па је грех тражити, сад, неке, заостале, порезе, на неки риболов, у неким барама! Махали је Трифун поручивао да не губи надежду!
Кад би се неко у том свету женио, или разболео, његови рођаци дошли би да то јаве Трифуну, или Павлу Исаковичу. А грех је био тежак не отићи у тај свет, на сахрану.
Она је жалила Кумрију. Грехота је и срамота, вели, то, што је Трифун, тако матор, учинио. Грех је велики, кад муж жени, која му је родила шесторо, наноси такву муку.
Није могао проћи, стати, сести, крај неке девојке, а да је не почну хвалити, подметати, нудити. Грех је, кажу, против Бога и људи, удов бити.
Теодосије - ЖИТИЈА
ми, господине и оче, ја сам твоје пошћење и стојање и клањање, ја сам твој подвиг и по дyши труд, на мени је грех твој ако га има, ја за тебе одговарам, јер ме послушао јеси, од мене душу твоју Господ нека тражи!
Помишљаше на грех свој и испитиваше савест. Осуђиваше се, тужаше, изнемагаше, молбама и молитвама к Богу и ка своме светоме оцу
по смрти неумрломе, говорећи: „Као да ти је Бог заповедио, умољен од нас, преподобни оче, превиди ако и има који грех према Богу и која непослушност према теби од деце твоје, и учинићеш да твоја света рака осењивана Духом Светим точи
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Жене које су са људима ишле у печалбу сматрају за грех да слушају нове песме које их буне и узрујавају. Људи шопског варијетета теже примају новине од свих осталих.
Већина врло побожних јужнословенских католика сматрају за грех бити непоштен у обичном животу и у пословима. Уопште су честити и човек се може ослонити на њихову реч.
Сваки човек, веле они, треба да живи по Божјем закону. Не треба чинити нажао своме ближњем, то је грех; онај који буде живео као добар човек биће награђен на ономе свету; други ће искусити Божју казну.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пера је изгубио покровитељицу која је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан грех очни гони. Удата Ленка изгубила је у сумњивим стварима саветника, прорицатеља.
Отац увек озбиљан, девојка плаче. Дође стриц свећеник, узме девојку на испит, приповеда јој какав би то грех био да она то учини, да се за шизматика уда, и живо јој претстављао, кад умре изван вере, за душу њену ту вечиту казну.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уплаши се да она не пристане на грех ма где, у кући, ноћу, крај брата, за те поклоне, ђинђуве, бисере које поче да доноси.
Гушећи у себи осећај нестрпљења, Аранђел Исакович сматрао је да ће њеном смрћу бити свима патњама крај. Грех његов остаће тајна, нико је више неће имати, а та његова једина, права љубав у животу, свршиће се у некој светлости,
Да је причао свој грех са снахом, код епископа Ненадовича, и да га је онај тешио, с њим пио, примивши и кесу дуката за оправку манастира, то
Некада толико питом да није могао да убије ни муху, нити да закоље овцу (говорећи да је грех пролити крв), био је постао најлукавији и најнемилосрднији пљачкаш, кога су се, у оборима и на лађама Аранђеловим,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Знамо да је широко распрострањено веровање да је највећи грех не испунити жељу трудној жени, те се у нашој патријархалној култури повлађује ћудима труднице.
⁴⁶ Зато је велики грех родитеља да им дете умре некрштено. Разумљиво је да родитељи, нарочито ако је дете слабог здравља, журе с крштењем да
Родитеље не послушати није само рђаво, већ је и тежак грех: „Ко мајку не слуша, ни Бога не познаје“; „Грехота је мајку не послушати“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Прилагођавање дечјој публици узима се као неопростив грех. Кроче (В. Сроце, 1866-1952)је то овако образложио: Уметност за децу никада неће бити истинска уметност (јер је)
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Шта се то нас тиче. ЛЕПРШИЋ: Шта се тиче? То је грех против народности; а грех против народности већи је у садашње време него смртни грех. Шта мислите, шта је Србин?
ЖУТИЛОВ: Шта се то нас тиче. ЛЕПРШИЋ: Шта се тиче? То је грех против народности; а грех против народности већи је у садашње време него смртни грех. Шта мислите, шта је Србин?
ЛЕПРШИЋ: Шта се тиче? То је грех против народности; а грех против народности већи је у садашње време него смртни грех. Шта мислите, шта је Србин? Бистра капља у неизмеримом мору Славјанства.
Милош Обилић не мари да пропадне царство, само да истера инат. НАЂ (смеши се): Шта ћете, кад вам је то праотечески грех. Но ја сам се позадуго овде задржао. Рад сам мало у кафану да чујем има ли што ново. Оћете ли и ви?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
изишле две свеске његова Малога позоришта, у којима су четири комада у једном чину: Под старост и Наша деца (1903) и Грех за грех и Под облацима (1905).
две свеске његова Малога позоришта, у којима су четири комада у једном чину: Под старост и Наша деца (1903) и Грех за грех и Под облацима (1905).
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па још је на сиси... ХАСАНАГА: Била и на то мислити. ЈУСУФ: Ко и ти сад? Богами, аго, ово је велики грех! Како мислиш са овим пред Алаха? АХМЕД: И коњ би ти реко, да си га питао: превише је ага до Алаха!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После месецима јој не би више о преудаји спомињала. Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.
Сматрала је то као грех. И то не према Аници, већ према покојном зету. И не само она, мајка јој, већ сви други, родбина, комшилук, као да су
И не само она, мајка јој, већ сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику. Набрајају јој поједине згоде, речи његове.
А то није. Грех је помислити. И, од страха да заиста то није истина, већ да је он још ту, да није пропао, већ жив, а нарочито за њу,
И увек се трудила да избегне помисао да он, покојник, није ту, у кући, жив, већ да је мртав и далеко, далеко од ње. Грех је био то мислити. Било у башти, кући, свуда, свуда је био он; све је било његово.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Спаљени леже Ђурђеви ступови, сведоци негда божје љубави, а сад сведоци божија гњева, у гаришту им грех се огрева. Ал' осим греха живе душе нема, неколико само костију бели' што су их по гару ветрови разнели, по пучини
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крвопилац где крв пије, игра рубац од мантије. Грабеж-сенке, при фењеру, вечерају грех-вечеру. Вито перо од чемпреса умирује руку беса. Тамна крила врх кандила распламиња Божја сила.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кад се крик ужасни још један пут зачу. 3 „Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи, — Чуј, над мојом главом црни гавран кличе. Крик његов ужасни мој свршетак значи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
да сваки народ има свој почетак и свој крај, и да почетак није само један, па ни крај не дође само једном, но грех је мој да сумњам у нове почетке после ове пошасти, и да волим патњу народа свог више но што се земаљске ствари
чедни бити на власти најтежа и најсуровија влада било би лакше с Оцем старим крвником него са сином ког не жеже ни грех ни похлепа ни другарске везе Орловићу причај где ми војно паде где су двери Самодреже цркве устај узми воде вечне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Обично су тад кришом делили шта је ко могао на брзину да дохвати. Такви поступци се нису сматрали као грех, а многи су се и поносили окретношћу својом. А ни сам народ их није осуђивао. Рат је...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
велика напора: — Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Где ћеш сад опет? СОФИЈА: Да ухватим још мало сунца! ЈЕЛИСАВЕТА: А зар ја треба сама све ово да уносим? СОФИЈА: Грех је овакав дан провести у кући! (Отрчи према реци. Јелисавета се љутито враћа унутра.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мисли се моје ничег не клоне. Без суморне наде и спаса пусте радосно у видик тону у зрак што их таласа. У бол и грех и крвопролића. Са тугом новом и безданом у сласт витлају жељом необузданом, ко свело лишће, сва бића.
Тих ми је плач а грохотан смех, кад се у зору пробудим први ништа ми није забран, ни грех. Цео је свет за мене вез пун шара моје крви. Шара без смисла, броја и реда, танких ко изоран црв.
И загрљај опет буде свет, као злато око свете главе, са тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко облаци плове, што нам та тела и душе даде дивне и нове.
Од понижења нам је клонула глава, ал нам се, у телу, пролеће спасава! Наш тужан осмех благосиља грех; жиг оних који љубе, на свету целом. Цео нам је дан дуг и досадан, и пролази у ћутању невеселом.
Робови сте док имате сузе, част ваша беше што слободу узе, а вратит ће је мржња, грех, и камен. НИКОЛИ И Сети се, престо је румен, ко крв. Сети се, прободен бог умире у крви.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тако је било све док Ева није згрешила па навела и Адама на грех. А када су први људи згрешили, све се изменило. Облаци, мрки и страшни као гнев Божји, застирали су небо, у њима су
Белих ружа није више било на свету. Грех је заразио и људе и земљу. Прођоше многе хиљаде година а руже су кроз цело то време биле црвене, а белих никако није
Голгота спава у мраку. Црно је небо, ни звезде нема— У грозничавом бунилу дрема Планета стара: Грех на њој тешка крила одмара... Тама је пала...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Благо вама, децо, док мало знате!... Тако је и Христос рек’о, да ћете ви сви у рај... а после већ, хе-хе... све грех за грехом... па душа оде ђаволу. Ја. — А зар сви људи иду ђаволу?
Истина, то је таштина, и чича Пера зна како је то велики грех, али ни он није био светац. — Знам то, — поче Спасоје, — али нећеш ваљад’ месити свецу колач од туђе пшенице, са туђе
— Туђој штети, дакле, туђем злу. И још, што је најгоре, он је сам то зло и приредио. Ето, то је тај грех за који му сад следује казна, и то још каква казна: десет крстина по педесет ока најмање (а може и шесет), то су
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И ко зна када, како, тек изгледа да је с њиме почела грешити. И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле.
Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре. Долазио би кући заједно са јавним женскињем.
и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак, поред тога што би знала да је грех, њу све више и више обузимати ти осећаји, та драж, миље, голицавост.
од сво јих, праћен њима, халакајући, дојурили сви овамо и горе, на кући побили мртву Јусуфчићеву главу, те њоме опрали грех и срамоту са кућног старог и каменог слемена.
И то се ради од увек, с колена на колено. Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту. Ништа то није. Имаће и они, синови, кад, имаће и они својих снаја...
оно што је требало да учини: да Томчи не дâ паре, већ да се она сама дигне и оде тамо оцу и — ма шта било, ма какав грех наступио — отера га, најури. Јер, после овога, за Софку све се свршавало. Ништа више није помагало. Све је пропадало.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Одмаздом Изиде нека грех свој плате!... И кад нас виде на сунцу што греје, — Проклет ко плаче и ко се насмеје! СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ Да ми је да
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ама чујеш, Пејо, грехота је опет онога човјека варати, ако ћу му рећи онако као што ме научи. Грех...“ „Нећемо се гријешити, не!“ прекиде је он смијући се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О ГРЕХУ — Слађи је гријех од меда. — Ко се не роди, не погреши. — Није грех у јелу, већ у злу делу. — Тко посрће, и падне. — Грех је греху заметак. — Један грех рађа сто греха.
— Ко се не роди, не погреши. — Није грех у јелу, већ у злу делу. — Тко посрће, и падне. — Грех је греху заметак. — Један грех рађа сто греха. — Једна штета сто грехова. — Гријех једнога све село плаћа.
— Није грех у јелу, већ у злу делу. — Тко посрће, и падне. — Грех је греху заметак. — Један грех рађа сто греха. — Једна штета сто грехова. — Гријех једнога све село плаћа. — Гријех најмањи зло је највеће.
— Гријех најмањи зло је највеће. — Дваред греши ко се грехом хвали. — Чији греси, тога и кајање. — Стари грех нова покора. — Дигни узрок, дигнут’ ћеш и гријех. О ЛАЖИ — Лаж је мајка преваре. — У лажи је пуно побратима.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
сакрити се, што ме погађа у само срце и оплакујући их не престајем, јер такво зло имајући не осећају, тешко мени, и грех не откривају! Нека им Господ буде милостив и нека их поучи, тако да знају куда их води.
А ко од овога нешто отимајући узме због користи неке, у грех црквене крађе да упадне и због овога законском казном осуђен да буде.
јерејима самим или ђаконима, да на свакој литургији спомињу у поменицима оне који су уписани, како сами не би носили грех њихов зато што их нису спомињали и изостављали. А речено је и о овом подобно.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Узми ме за руку! Помилуј ме! ЦМИЉА: И ти си лепо Трифуна помиловала! Флашом, намртво! ГОСПАВА: Грех је несретници обећати, па слагати! ИКОНИЈА: Шта ти је ког врага обећаво? ГОСПАВА: Брак! Људски живот! Кујну!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И зато, нека је грех, ма шта, не могу после да их гледам, трпим. И зато, то сам грешан, признајем, ако саме нису хтеле, миром, мирно да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
а не вичу колико год са свим грлом могу, пред богом и пред људма, да се То не трпи, онима неће се простити, јер је ово грех против Светога Духа. Архијереји божји, свештеници мирски, који читате свето евангелије, вичите!
Мени би се у то време смртни грех видио сврх чеса либо најмање и расуждавати, ја некамоли сумњати. Био сам као најпростији и најревнивији Турчин, који,
Леност и нерадња, није ли смртни грех, штетан и пагубан телу и души? Зашто да не познаду да у светковању толики[х] | светаца ниједна длака православија не
родитељскога дома, толико су знамените и тако се касају интереса целога человеческога рода, да би заисто смертни грех био да и[х] овде не споменем; зашто кад се ово могло случити баш у мојем комшилуку, не даље него у прва два дома, а да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вукашину претури вечеру, подмукло га гурне у бару и испрља му ново одело. Њему сам увек лепше куповао. То је мој грех. Увек сам га издвајао, а сâмо дрво убије ветар.
Једино што сам кудила моју комшику код оца њеног момка да је јектичава. Није се удала. То је мој највећи грех. Велики грех, света славо и цркво. Зашто не плаче? Грешни не могу да плачу. Бог јој неће услишити молитву.
Једино што сам кудила моју комшику код оца њеног момка да је јектичава. Није се удала. То је мој највећи грех. Велики грех, света славо и цркво. Зашто не плаче? Грешни не могу да плачу. Бог јој неће услишити молитву.
Неће јој Бог дати порода. Како сме да помисли? То је највећи грех. Опрости ми, Господе, грешној. Опрости ми, много сам несрећна. Очи јој се овлажише.
Стоји у недоумици и стиду. Кад сâм није паметан, зашто она да га спасава? Али, Аћим му је наредио да звони. Још један грех пашће на њену кућу. Симка пожури ка цркви, мислећи на јучерашњи разговор с АћиМом. „Видели су га неки у чаршији.
Што? Немој да дрхтиш, о животу се ради. То, ћерко, није грех. Пред Богом су нероткиње грешне, а не оне што рађају држави војнике и Богу вернике. Нероткиње иду у пакао.
„Ти си излудела!“ с гађењем се одмакла од њеног даха. „Није те срамота, мајка си ми, а у грех и несрећу ме гураш“, муцала је збуњена и уплашена.
Он није мушко, он је слама. А ја ћу те послушати, да ти грех буде лакши. Ноћас ћу отићи.“ „Иди, иди“, шапутала је излазећи на месечину.
Ђорђе се одмаче. ...„Кад га не даш, биће слуга и мој надничар. Живот ће му бити гори него што је твој.“ И то је био грех. Чини му се да га ноћ носи као река ивер.
И то је био грех. Толико пута је Симка одгурнула његову руку. Гадећи се и љутито. И кад је молио да му допусти да прислони уво на мрку
— Срам да те буде! — и опсова. — Кад се порађа, није грех да сам и у собу ушао. — Ти код твоје Анђе иди, а код Симке... Трчи, упрегни коње! За сат да си довезао доктора!
Он иде својом ливадом. Оном коју је купио кад је Адам проходао. Ако је Богу згрешио, испаштаће грех. Нека се и у паклу кува, нека га ђаволи пеку и набадају ужареним рогљама, нека се мучи као што се ниједан жив човек
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
о томе како се тада није, ки за тренутак, двоумио: био је спреман и да жртвује туђе животе и да на себе прими тежак грех, само да Милош остане. Али сва цпећа да се умешала срећа и спасла и Милоша, и госте, и њега.
Није вредело ни помињати. Само, од тада, није више носио, уз себе, оружје; носио је, у себи, грех. Сви су се чудили: Јован Добрача, марвени трговац из Груже, из дана у дан све богатији, који је, како је остало
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Два верна и снажна роба под руке повести могу Потомка Ромула храброг. Ах, то бар није грех! Да не оскрвни тебе и твоју грађанску тогу Поруга или смех. В.
Голгота спава у мраку. Црно је небо; ни звезде нема; У грозничавом бунилу дрема Планета стара; Грех на њој тешка крила одмара. Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве, Празна и црна.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А грех није, далеко од тога, јер сам млад био и пуст и луд и ратник, и сваки други на моме месту доживео би исто. И понешто ве
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Животом драга, док нас не саране, Грех и кајање руше нас и дижу, И мира нема, црне мисли стижу, Није к'о гробом. О, ал' ја ћу сада Будућност своју, јаву
Ћипико, Иво - Приповетке
није могао ни да помисли да би могао што да прећути, али, нашавши се очи у очи са њим пред исповедаоницом, затаји свој грех. „Снаћи ће ме засигурно тешка казна божја”, стрепећи је мислио. Да убије у себи глас грижње, поче да чита.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Гле, молим те, е, то нисам знао. ВАСА: А знаш ли ти, пријатељу, да си тиме учинио највећи грех који живи човек може учинити.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
помоћна, да је значајна само по улози коју има уз један други лик: њиме, наиме, хаџика Ташана искупљује свој давнашњи грех.
И Нечиста крв није роман о греху и казни. Премда се Софкино жртвовање може схватити и као казна, а ни грех није далеко од њенога лика: повремено ју је као могућност заносио и искушавао (рецимо у ИВ глави испробавање, па брзо
Ето стога у роману нема ни помена о бацању кривице на оца не само због куповине Софке, што није ништа мањи грех од ефенди-Митине продаје, него и због покушаја прељубе, што за сина мора бити неопростиво.
је у потаји чинила, подајући се глувонемим слугама када би се Томча вратио у хан и оставио је пијану и злостављану. Грех као проклетство преноси се даље чак на чукунунуке, како је то наговештено у размишљању главне јунакиње: „И ко зна,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
те песма хоће И ноћ се тобом поноси Али док певаш ко ће Твоје бреме да носи ВЕСЕЛА ПЕСМА Не веровати и даље оста грех Још нам цртају шибом по леђима рај Најзад је време да праснемо у смех Мокрећи на своје ране и њихов сјај Од
Петровић, Растко - АФРИКА
Та риба је родитељ племена и његова ударна снага. Убити тонгуавану је највећи грех који се да замислити. Ако се сазна да је било који члан, било ког суседног племена, и случајно, убио овакву рибу,
Могао сам прећи на други начин тих шездесет километара који су ме раздвајали од светог села, али ми је изгледало грех не провести цео тај пут на самом Нигеру, на реци о којој сам такође сањао од детињства.
Пресамићена је, расплакана, шаље им прстима пољупце материнства и нежности, само да их убеди што пре да је грех ово што су помислили, и да ме треба одмах, одмах уклонити.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да ли су сузе слабости и грех? Ах, кад би место суза крв из уцвељенога срца могла прокапати на мутне очи, чини ми се оточио би се с њом и овај бол и
« »На челу тешки облак, На уснам' тешки смех, У смеху црну клетву, У клетви црњи грех.« Али ја се још не дам освојити; ја још нећу, не могу поверовати да горе на врху српскога друштва седи такво чудовиште
мржње давати мигове да се сад у рату, где се сви боримо против општег непријатеља, мучки убијају људи, којима је сав грех у томе што су других начела и погледа и што су у мирно време били његови активни политички противници.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Арнаут-Осман пада. Станиша са потурчеинм Црногорцима долази.) СТАНИША: Ево, и ја сам ту! И твој је овде грех! А с двојицом се мучно борити — Већ спреман буди часу последњем, Кратак је пут — дуга вечност. КАП.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Цар стаде. До ножа прсти су му склизли. ''Грех је отац Среће, Бол син Величине!'' И, док покајници у сузе су бризли, С ножем у ноћ јурну, крикнув пун силине:
Све зажарено сише, срче Расточенога сунца туч, А грех у сенци нарда хрче И загашени среће луч Мре, док га сунца мије туч.
Ти си тако хтела. Гледаћеш из кута, уморна и свела, Завијена у грех и порочну таму, Не оплакуј тада своју болну драму. Свакидашња прича... Ти си тако хтела.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Прости за бол. И додир покајни мој светињу те прокази. Небожан, позна, по мрља греха остане. Прости за грех. Ни зрна винограда теби за лек. Туђе испиле усне твоје вино. За гутљај по локва блуда. Прости за блуд.
Из три што зададох ране, прозрем, већ лопиш у мир. дај да за капљом тебе жеђа ме без утола на веки, за бол, за грех, за блуд. ВРБЕ Вазда кад шумом враголили, поведи с вечери на воду.
У срцима тама, Богу на извору ври, потекло на реке, у жилама место крви грех!... Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу!
МОЛИТВА И молимо те, и молимо, пропашћу спаси, кад није другог спаса, казном награди за грех! И молимо те, и молимо, голу нам остави душу, да имаднемо чим дати од себе гласа!
Милост, о Боже мој! ВИИ У грех зачет бејах ја, У злу ме мати родила. А ти би хтео чисту душу, Душу јаку и без мане.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Она је знала да је то грех, али [љутила сеј зато што он никако то неће, неће да јој помогне, да буду заједно грешни, смртни људи, већ увек он
Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу, слободи, ипак изненади га друго нешто.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Монах сам и грех је што се разумем у те ствари. Не бих се хвалисао тим да не морам овде изрећи истину. Не могу је заобићи.
Сада је стајала лако ослоњена на камени зид, у танкој хаљини боје ружичастог вина, млада и бујна, лепа као грех. Гледала је у Доротеја. Ушли смо код Лауша. Он стоји крај уског прозора. Дакле, већ је устао.
Моји греси су у томе што сам га исмејавао. Ја сам га, у ствари, мрзео. То је мој највећи грех. Нисам могао да га прихватим онаквог какав је био: жучљив, мрзовољан, ташт, бахат, надмен.
према томе месту, рећи ће смутљивци и колебљивци: ето гнезда где је нечастиви поставио свој престо и отуд само грех упркос Богу оцу и Сину и светоме Духу чини.
Знао сам да ћу таквом наредбом олабавити стеге у којима их типик држи и да ће се појавити комоција и нехат. И грех. Сматрао сам да је ипак боље допустити чак и то него гледати из удобне удаљености како други бију битку и за себе и за
Видим по њима да су незадовољни мноме, сматрају да нисам ревностан и да мој грех заслужује оштрију казну; моје модрице и отеклине нису тако уверљиве, чак и при светлости припаљеног жишка који по зиду
Није, изгледа, ствар у томе што је из непорочности тако нагло склизнуо у грех, јер ко је од људи без порока, колико у разочарењу због изгубљене љубави.
Он се није бринуо за спас њихових душа. Лечио је само њихова тела огрезла у грех и порок. Лечио је ђавола у њима. Прихватио их је онакве какви јесу. То је његов грех према богу и злочин према људима.
Лечио је ђавола у њима. Прихватио их је онакве какви јесу. То је његов грех према богу и злочин према људима.“ Никанор зна да га нико међу монасима не воли, исто тако зна да игумана на чији је
Никанор се правдао њиховом јасном кривицом. Рекао је да грех мора бити кажњен, а рекао је и то да му се у Митровачкој пећини јавио анђео који га је упутио шта треба да учини и он
Мене проказаше као јеретика и богохулника који их лажним приповестима о провиђењу заведе на странпутицу и грех. О, сећам се ја врло добро, мила моја браћо, како су вас подилазили жмарци док смо ону тројицу кињили и понижавали.
Главиња псина за њима, њушка тајну поруку, а у мирису те поруке грех, прељуба, злосрећна судба његовог оматорелог господара, у стопама копита вранчевих воњ зноја мушког и женског,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Два верна и снажна роба под руке повести могу Потомка Ромула храброг. Ах, то бар није грех! Да не оскврни тебе и твоју грађанску тогу Поруга или смех. 1889. ЛЕЛЕК На обали пустој, о праведни бози!
„Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи. Чуј, над мојом главом црни гавран кличе, Крик његов ужасни мој свршетак значи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ташана, која ми је ушла у крв, која ми се упила у мозак! ТАШАНА (поникнуто): Ћути! Ћути! Зар није било грех да ти, који си онолико са покојником друговао, његов хлеб и со јео... у исто време... САРОШ (отворено): Зашто грех?
у исто време... САРОШ (отворено): Зашто грех? Рекох ли ја то коме? Ето, ти си ту, па реци: погледах ли те како не треба?
Пилићима квочку нико не може да замени а камо ли детету матер. Зато она мора да живи. Али да би свој грех испаштала, била кажњена целог живота, овде, у овој кући, има Парапуту, онако унакаженог, блатњавог, што се ваља по
Ја и кад га сретнем, ма да је и то Божји човек, Божја душа, а ја се по два три сата гадим. МИРОН Зато ће њен грех бивати мањи. Што веће испаштање, мучење, грехови су мањи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
О, Боже, опрости и мени маторој грех. Храним тело, а не питам за душу. А ко би се свега сетио! Иде лепотица моја за процесијом, код часних сестара је учила
У цркву је престала ићи. Прота дошао да је посети, и да запита што је нема, да није пала у грех да на Бога жали. — Како бих на Бога жалила, господин прото!
Деца ми плачу, а и ја сам мртва од страха. — Значи, Нато, да Бог хулитељу још није опростио грех. Али једнога дана ћемо доживети и то, јер је Бог милостив и велики — тешила је поп-Томиница гробарку.
И дан-данас се препричава као чудо. Наравно, нема више никога живога ко би се много интересовао да ли је отпуштен грех Милушићу, и да ли би горело кандило на његову гробу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Не, јер брига је нераздвојна од човека. у бризи је услов за напредак човечанства. Увидео сам да је грех према човечанству одузети човеку бригу. — А јеси ли бар познао живот кроз који си прошао?
Тако, на пример, Адам и Ева били су ми врло симпатични, вероватно са своје наивности, а можда и стога што је први грех једне жене уопште симпатична ствар.
и дан-данас — била једна збирка разних чудноватих и невероватних прича и ја не видим да је то био неки страховити грех измешати све те приче као што сам то ја учинио.
па смо стога ваљда и веровали да је она казна коју је господ бог изрекао приликом изгнања из раја, када је за први грех жену казнио порођајним мукама а човека математиком.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И спусти, ево, матица до зоре тајног живота: Тишину где, мир и грех, убрзга распуклост густа И неки страх без смисла; галије гладних срамота, Ви нећете потећи никад кроз злочиначка уста!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А ако нећеш да предузмеш ову закониту борбу, пренебрегнућеш своју сопствену дарму (врлину) и своју част и пасти у грех. И сви ће причати вечито о твојој срамоти, а за часног човека срамота је гора од смрти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ СВЕТА 219 ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ 220 ГОРЊИ ГРАД 221 ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ 223 СОЛОМОНОВ ГРЕХ 225 ШАРЕНА РИЗА АХАРОВА 227 О ГРИЖИ САВЕСТИ 229 О РОДОЉУБЉУ ИЛИ МИЛОСРДНИ САМАРЈАНИН 233 РИБОЛОВ ПОСЛЕ
Просим те, поником не почини опет доле преклонито ка венуто сушено цвеће с крвоточењем од себе! Пре си точила црвен грех, а данас изнова си пак процветала и повратила си се ка увенут цвет угледно, јер дотакла си се исподмукла Христова
Бојим се очима, зашто моје очи нису свакад гледале до господа Бога; воде сузне не искапаше за мој грех очи моје; закона твога нисам добро спажао!
Моје руке ме и ноге на грех наведоше; бојим се да не ш њима бацен буду у вечни огањ. Сав изнутра дрхћем: Бога право не хвале моја унутрашња, ни
Верни језици божаставни цветак себи ускидоше... СОЛОМОНОВ ГРЕХ Не стоји поштење у узрасту Пре би се море пресушило него ли се којој лажи пронаћи може у његови пророчаски псалми!
Ама ето кротки Давид би таки покоран. Ништа му укорно не рече, него прознаде свој грех и рече: »Згрешио сам тешко«... А гледните и о том чудну божју над људма милост.
Али грех је, рече, голема пагуба! Зато напред ваља да се укаже свима с педепсијом нека се сви не губе у то газећи. И сазнаду то,
Ама злочинцем сасма притужује и круто их се држи, који често падају у грех, тако да многи и полуде и из памети изиђу; једни и помаме се те се деру и по сокаци вичу.
Ето, с таквим мојим послом стигосмо и до Јерусалима чинећи ми грех дурма. Јоште и горе тога, није ми доста било у корабу што сам чинила, него и после, пешице од мора путујући, намере
тужи, у сиромаштву благодари, омразен милуј, прогоњен трпи, обружан лепо разговоран буди, ко на те хули ти га хвали, грех умоли и распни се с Христом, јерно Христов се човек називљеш. Љубав до Бога и к своме комшији имај!
Деде справи себи у памети двоколице, те упрегни да је вуку правду своју и дику ти, и грех твој са склоњивањем худим, — и видећеш грешну двоколицу да претиче сву правицу; не од своје снаге него од брзе јачине
у староме писму: седоше, рече, људи јести и пити преко ситости, пак усташе играти и у томе смешаше се с туђим женами грех чинити и са својим сестрама једнако...