Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда управ можеш рећи: „Сине цримине луси: Без греха сам се играла”. 43 Магарац идола носећи Магарац у дан празника ношаше у литији идола, којему сав народ клањаше се
Ништа. Кад велимо да нас је наш премудри Спаситељ избавио од прародитељнога греха, ништа друго не велимо него да нас је освободио од незнања, да нас је извео из таме у свет, да нам је дао право бога
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А ми живи. Није ту нешто у реду, шапће народ, то неко штити судије од греха! А и нас каткад хвата зебња пред сан: нисмо бесмртни, неће то дуго овако, доћи ће једном и нама крај, нећемо
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али... Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу. А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха... Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.
Зар да се одрекне Јелице? Па како ће проживети оне дане до смрти?... Е, али како да остави Лазара? Зар да не казни греха његовог?... И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... Душа га заболи...
Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. Али се небо затворило!...
” И опет га обузе као неки стид. Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. „Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
други што се спремају да дигну процес и да га оборе, и на тај начин спасу душу милога покојника од једног тако тешког греха као што је неправедан тестаменат. Господин-попи опет најугледније место. Седе сви и једу.
за православне Србе; спомиње низ придика које је држао, и њима истребио силан кукољ и коров, и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И сад, због тога, Бог, као казну — а без греха родитеља лако се породица не квари — дао им таквог брата, с киме свет да се смеје.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
кад сам кући дошао о распусту, нисам смео да загрлим мајку, јер сам сав онај гад осећао на себи, ужас имао од оног греха и оне прљавштине и бојао се да оно чисто и свето створење не упрљам.
Теодосије - ЖИТИЈА
да се нас ради оваплотиш; који си страдања света часним својим телом поднео, и болове понео, да нас од страсти греха ослободиш И од болести смртне избавиш; који си допустио да будеш додирнут и виђен, а ниси се одвојио од небеса као
Да ли нам се ово догоди због наших грехова, јер неугодно Богу поживесмо, или што ти ниси са нама да нас чистиш од греха?
светога Јордана, и са многим уми љењем благодарећи Христу поклони се на месту где се Владика Христос Бог, не знајући греха, телом кпцти од слуге Јована, хотећи омити наше грехе, где је виђен и Дух Свети како силази на њега у виду голубијем,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Жене су нарочито прожете плашњом од греха: у смртном су страху од казне која их очекује на ономе свету, не само због грешних дела, већ и због нечистих мисли.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако се ниједна од њих не усуди да се баци каменом посред груди што их љубав до греха занела, да се позову монахиње из храма.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
схватању, простор првобитне отворености и невиности: детињство сваког човека као да понавља људски живот пре источног греха и прогона из раја.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не би’ ни ја, ни ви, не би ниједан смртни. И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо: ко је без греха, тај, само тај нека узме камен и нека се баци за господин-Пајом. Тако је стајала та група неколико тренутака.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— а ти се смешиш, само се смешиш. ЕЈ, НЕСРЕЋО... Е ј, несрећо земљо, ти блудницо светска, пунија си греха него што си песка.
Еј, несрећо земљо, ти блудницо светска, пунија си греха, него што си песка. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога?
Ал' осим греха живе душе нема, неколико само костију бели' што су их по гару ветрови разнели, по пучини црној просуте се Нижу, бледило
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
По пуклом слуху још ми цвиле чавли „И свуда сузе капају без мере“ у мук ми зелен, који би да смеље камењар греха, да га смрви, свали у нетрај трајни: звекара да зева кад сврше дело „седам чаша гнева.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бескрајан као небо надамном не марим шта ће са мном, пун смеха, смрти, стоке и греха, на мени судбином тамном вез везе моја крв. ЉУБАВНИЦИ Нико нас неће поделити више, на добре и грешне.
јавим: не бојте се, сетите се вечности, ове је добро, нема греха, нема закона, нема јаве, гледајте у небеса, удишите зрак безбрижно, долази пролеће, ослободите се свега.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А руже, оне беле, невине руже поцрвенеше као ватра, као гнев, као страст са својим злим жељама — због Евина греха поцрвенеше беле, невине руже и обрастоше трњем. Белих ружа није више било на свету. Грех је заразио и људе и земљу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
је да вам кажем, да се у том допису најцрње напада наш господин капетан, а да бисте појмили сву тежину и значај тога греха, морам вам проговорити неколико речи о нашем мирном граду. Историја није забележила време кад је закопано наше место.
За то се, вели, испашташ по манастирима. — Тхе, сви смо грешни у Бога; нема човека без греха; али тек милост божја може многима да помогне. Али неки пут се овакви разговори не свршаваху тако мирно.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
моћни оркан тешко море љуља, Кад облаци грме испод неба плава; Кад бунтовни поклич узрујаних руља Прети пâдом греха, насиља и глáва.
Часови кад смо бивали нас двоје Сами, под небом ил’ међ четир зида, Предани увек вољно једно другом, Предани без греха, без сумње и стида, Срећни у брбљању и ћутању дугом?
Трагичну будућност што сја као варка, Душу коју бели идеали криле, Понос чистог срца за који се гине И, у свету греха, проклетство врлине.
Јер, верујте ми, свет је мрак ћелије, Где чашу нада отров прелије У трци дана, у лутању том; И свет је греха и разврата дом, Где влада лупеж, или блудница; И свет је тешка, страшна лудница, И болница, и тамница за робље, И
у куту моје мале собе; Изгледа да сикћу, бесне, куну, псују, Урлају, и вриште, и грме, и кòбе Над грâдом страсти, греха, мржње, злобе. Хоће ли се, најзад, све свршити?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Није грех у јелу, већ у злу делу. — Тко посрће, и падне. — Грех је греху заметак. — Један грех рађа сто греха. — Једна штета сто грехова. — Гријех једнога све село плаћа. — Гријех најмањи зло је највеће.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
закли | њати да јој да једну трпезу, јер јој је тако суђено: ако јој снаха удели једну трпезу, онда ће јој се пола греха опростити, и не ће више морати на овај свет долазити да са свињама једе.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И крв Исуса Христа, Сина његовог, очишћава нас од сваког греха.“ (И Јн. 1, 3-7) „По томе разумесмо љубав што оп душу своју за нас положи. И ми смо дужни за браћу душу полагати.
Те ако хоћете да говорите о некој срџби, све поруге и узроке греха, ма какви били, похитајте да себи припишете и наметнете.
разговоре, те навикнути на ове састанке у срамне разговоре падају, јер они који много говоре, рече, неће побећи од греха, (Приче 10, 19) научити се од бољега нека се не клоне а заповедам овоме да то чини из љубави, и штетно за душу остави.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (гледа у Циганку, у очи њене, израз му постаје све блажи, заноси се у успомене о Васки пре греха, шапатом): Све моје, све... Не дам... (Сети се греха Васкиног, плаче): Ћут, ти!
Не дам... (Сети се греха Васкиног, плаче): Ћут, ти! ЗУЛФА (окрене само поглед од њега, заклања се руком). ЈОВЧА (болно): Стару!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Људи никад довека, ако ће и свети бити, не могу бити безгрешни. То је све залуду; сам је једини бог совершен и без греха. За колике читамо да су свети били и чудеса чинили, пак су после свега тога у смртне грехе пали.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О сви смо ломни ко штап На првом рубу греха Кад падне прегорка кап У плави зумбул смеха. Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш... Што склапаш вид?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сад то могу да ти кажем. Ако има греха, нека све иде на моју душу. Био си запустио кућу и послове. Не корим те. Такви смо ми, Катићи.
Недра су влажна и топла. Њим суну дрхтавица, слатка и језива. Никад таква. Трже руку од врелине, од сласти, од греха, од...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И док ходиш кроза шибу злобног смеха Ореолом тебе озарава сета. То је твоја надмоћ над калугом греха, Та снажна лепота нетакнутог цвета. Девичанство вечно, о дубока туго! О победна сило, чиста јаловости!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
збогом! СТАРА ПЕСМА За мном стоје многи дани и године, Многе ноћи и часови очајања, И тренуци бола, туге, греха, срама И љубави, мржње, наде и кајања.
А због греха што учини река иста, Сунце сија, као и пре, топло, благо; Поветарац лако гази преко листа; Овце пасу, и вода се тако
С наших лица још се небо сија. Нисмо знали за живот и звона. Дочека нас смех костура бурно, Ветар греха, мирис земље: и ја Дигох главу, лице покри она.
Беле ноћи, пуне греха, пакла пуне, Дане магле, пуне страха и ужаса, И часове живог бола кад се куне, Кад се плаче и без суза и без гласа
Ћипико, Иво - Приповетке
Како су ситни и незнатни у овоме величанству хармоније! Како су ситни и незнатни према величини фанатичности и греха њихових пређа! Иво Полић осети потребу да се моли. Био је у фесу, одлучи се.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Разуме се, много више почињенога греха има код Софкиних предака. Чак се двапут спомиње родоскврнуће. Једном условно, међу орођеним особама, тј.
Смрт Дафинина и пораз Аранђелов стога и нису књижевно моделовани као казна због почињеног греха. Упркос нашем очекивању, а можда упркос и самој полазној пишчевој замисли.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ту нађе пуно греха, нигде покајања, Завишћу, мржњом, злобом оскрвњен сваки кут; Анђео хтеде натраг, ал’ већ не мога наћи Из овог
Па где нађе љубу? Где је узгред стигô: У греху је нашô, Из греха је дигô. Пољупцима првим Спрао прошлост њену, Кликнуло му срце: Имам добру жену!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Суседи и знанци с’ удовицом’ куну: — Лочи, веле, ћифто, греха чашу пуну, Ти зададе многим сиротицам, бригу’ Зато нечастиви твоју вуну стригу...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
наћи утока, Где ће пламеном хитро шибајућ Из срца сваку радост гонити С крвавог чела мутним очима Опомињућ ме греха пакленог: — Да сам за жене венецијанске У занетости самољубивој Хитрошћу змијском и нечувеном — Лаживих суза
Хе! хе! хе! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Теби је сунце, зло?... ВЛАДИКА (за себе): Савест је овде убог надничар, Што тежак товар греха пакленог На боне душе слабом рамену У црне дворе пакла укоси... ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? Нимало!
Заклињемо се!... Ал’ најпре Ђурђе Са виновницом греха вечитог Нека остави земљу жалосну, Коју је, занет црним лажима, Са наше крви масним потоком Немилостиво точећ
) СВИ И ЦРНОГОРЦИ И ПОТУРИЦЕ: Живео, оче, и благослови! ВЛАДИКА: Бог даје благослов И опроштење греха свакојег... (Сви га редом љубе у руке.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Дај и ја, оче, да је пољубим, Благосиљала ј’ мене грешнога...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И кад грешном усном Врх свог рога таче, На једноме крају звук се Среће изли, Крик Греха на другом тутњаше све јаче. Цар стаде. До ножа прсти су му склизли. ''Грех је отац Среће, Бол син Величине!
И вратићу се чист, у свет пун гада И вратићу се без греха и јада. О, буди црква и Бог мог спасења. XXИИ По олују ти ноћас поздрав шаљем.
Тад друго вино усне су ми пиле Зенице њене. И видех у њима Сву чар, о којој тек се привид има. И моје очи греха су се криле. Вај, треба, ноћи, опет с вама сада, Руку под руку, у кал где се пада.
(1917) XЛ СВЕШТЕНИЦИ Наша плаха младост не осећа бездну, За њу пут је греха беласање магле, Ка животу бола наша срца нагле И за страшћу туге једра прса чезну.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Тешко твојој гршној души! Опореци књигу гада, Књигу греха, књигу јада!“ „...Ја никада!“ „На спалиште! На спалиште!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Прости за бол. И додир покајни мој светињу те прокази. Небожан, позна, по мрља греха остане. Прости за грех. Ни зрна винограда теби за лек. Туђе испиле усне твоје вино. За гутљај по локва блуда.
X Вол, и зацрнело. Ал’ хоћу, јер бива, рана ли, дубоко да је жива. Из пакла овог за зраку некуд раја. Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет.
Бриши у мени преступа траг, Спери ме до у корен мога сагрешења, Очисти ме од греха мог. Милост, о Боже мој! ВИИ У грех зачет бејах ја, У злу ме мати родила.
Изведи ме на стазу праву, Сагреших у слабости бедан. Милост, о милост, Боже мој, Спаси мене сад од греха мог. ВИИИ Поглед свој дижем ка планини горе. Откуд ми стиже спас?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знам да си ти у тој светлости, семе твоје против безнађа, против греха. Прохор, други твој слуга, приговара ми како сам од твога храма начинио стециште свакојаког трулежа и отпадака.
Онај коме се верује више него свем нашем чтенију и бденију. Сачувај нам Доротеја од греха. Сачувај га за твоју цркву што твојом речју насељава душе овог простог света.
То што сам ја ове ноћи прекинуо са покајањем и испаштањем греха, никако не значи да сам свој дуг заборавио. Сутра ћу све надокнадити.
Ако већ мора да се јаше, нека то чини са мужем, а не да хара по манастирској братији и наводи на пут срама и греха честите монахе. Тражио се најпогоднији момак.
Питам, вас, трезвене људе који овде седите, да ли ћемо широм отворити врата и пустити напоље љуту аждају греха да хара по колебљивом и слабом људском стаду? Не! Не наглимо! Не рушимо!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ И пође ракију пити. Он није имао моћи Да враћа кметицу своју са стазе којом ће поћи У све преласти греха. Штавише, збуњен је био, И ову забуну своју од ње је пажљиво крио, Да не примети само.
Идући пољаном дуго, кметица времена доби Да појми дубину греха. Њу зној мртвачки проби Од мисли на крајње дело. Два-трипут збуњено стаде, И онда од страве неке, у живу журбу се даде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Што коса може да буде украс!... Ако је пустиш, по калуђерски, па ти по раменима падне, богами ће бити греха због тебе. — Јесте, што кажеш, биће греха можда због мене, а и од мене.
Ако је пустиш, по калуђерски, па ти по раменима падне, богами ће бити греха због тебе. — Јесте, што кажеш, биће греха можда због мене, а и од мене.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И живи од пабирчења осмеха Као од два-три зрна пшенице: Не нађе у тајни греха Чари, па бескраја не нађе у звуку меденице. Спрема се да умре.
Богом, Због нераздвојности, у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух светао, Да нема неба нит греха где не може нам бити дом Да праштати ми верно није он никад, никад престао, У часовима патње ове да пати са мном и он.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— прекорно рече Поглавица мрављег племена, а Белкова мајка поцрвене. За мраве нема тежега греха од лењости. Она поче будити Белка мало раније.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
године“. Своју душу врћи у чистоту, тј. ослободити душу греха. Уз стих И го Иви нико не припозна В. Јовановић каже: „Филип Вишњић, слепи гуслар који је 1815.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се да ми се кости не разаспу уједно с човекоугодници код пакла, јерно нејма мира међу мојим костима од слике греха мога.
наспорен и изливен, што се је излио из уста нашега спаситеља: ослаба брижљивим, одрешење сужњем, избава од греха, подизање палим, лекарство немоћним, надање к бољим, к ненадању поуздања, помоћ обеђеним, и зазленим, радост кајућим
палим, лекарство немоћним, надање к бољим, к ненадању поуздања, помоћ обеђеним, и зазленим, радост кајућим се од греха, прибег гоњеним, ослобођен закон, заклон од душмана, мрежа влачена — не смрти, него к бољем животу из сланога овога
« Но, гледајте по коликом дугом времену споменуше се онога греха што су давно учинили, а своме су отцу за њега лагали да га је на путу изео неки зао звер.
ДВОКОЛИЦА ПРАВДЕ И ГРЕХА Многи имаду адет изговарати: »Брате кому је добро овога света и тамо ће му добро бити. Кому је овде зло, тамо још
И само исто на књиге згледање заустеже човека од греха. Ако и на путу у ком заборавку дрзнемо штогод неваљало учинити, вративши се дома гледнемо на књиге, таки се осудимо и
Ама наши су зли и горки греха чемери којино су неизглађено удубљено писати с гвозденим калемом на мрамору камену: не накисна никад земља с благом,
Нудите и будите рано устајати те се Богу молити и у цркву недељом, светцем ходити, сви једнако свакога се греха пазите.
Не ваља ти ни себи, а камоли Богу и људма. По злу свакад је к добру надање. Није греха у јелу него у делу. Вилајет [људи, свет] с великом мудрошћу Бога не разуме. Чудно му памет шиба бичем.
Да вам добрим грађаном и Христовим проћу врага и греха војиштаном дам на глас, и укажем како би се сачували и од душмана душевних одбранили.
— А ја, господине, што ти имам преда те из нети, чим ли се указати да осветљам свој образ? Од ђаволскога посла, од греха, од њихова служења, с квари, жртвишта и блуда, — што ти имам донети?
Он ће их с опроштењем греха развеселити. Како се у Псалму пише: »Поменух Бога и развеселих се.« ГАГАТАК Јерно Христос је и с каменом гагатком.