Употреба речи грехови у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Лозице, виј се! Вијуго златна лàганих мисли: небо је софра, земља је лежај, мекотан, топал. (Били па свисли грехови тешки.) Седмице, гледај: Таблица модра, родности грудва, није ли сфера, коцка од круга, угао коцкаст?

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

свију светова Што из недара зрачне одежде Громове вадиш правде вечите, Те њима рушиш тврде палате У којима се роје грехови Из гадних рана бесомучника, Тирана бесних!... Боже једини!

Јест, ту је пакô... Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај! (Показује на Станоја Главаша.) Та бледа глава, те хладне груди

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН Зато ће њен грех бивати мањи. Што веће испаштање, мучење, грехови су мањи. (Хаџи-Ристи): Ти ћеш одавде да одеш право до попа Манасија, као најстаријег и најписменијег, да узме црквене

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Молитва, тим, за мене! Његов, Господњи, глас, и сви гласови; Охолости, није ли демон то твој и твоји грехови ”Дошао си најзад, најзад мрцварени песниче, Протрљао очи руком, видео да зора свиће, Погледао у мутну ову земљу, где

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности