Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Будите здрави, господине, и опомен’те се кадикада вашега сустрадалника; а нас?... Ах, господине, нас заборавите! Грехота је оних се сећати о којима бог бригу води, а сирочад су деца божја... Марта Станојевића“.
Да л’ гину јунаци за њу? Ох, госпо, па немојте старца лагати, грехота је!... Кажите му право: да је лепша, милија, сјајнија.
— Је ли грехота љубити, старче? Ја твоју Јелицу само љубим! — Сад иди, — рече старац, задовољан, — а кад буде време, дођи, и ја ћу ти
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Неће теби Милун криво учинити. А и грехота би било. Среја слеже раменима и ућута. Видак настави даље: 2. »Ја Милун заиста угодих се са Сретеном да ме као
Да видимо кад ћемо!... — Сад одмах... Јест!... Одмах!... — вичу сви у тој мешавини. — Грехота је... — заусти Страхиња. — Нема ту грехоте! — дочека Ћебо и не даде му изговорити. — Ето ту је поп, да га питамо.
— заусти Страхиња. — Нема ту грехоте! — дочека Ћебо и не даде му изговорити. — Ето ту је поп, да га питамо. — Је ли грехота, попо, отети девојку?... — упита Пурко. — Може, може, ја! — одговори поп, а нешто му се крпе трепавице.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У Лазару поче да ври... — Богами, синко, не дај му да те избије из седла!... Упустити онаку прилику — грехота је! Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. — и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...
Али их људи презреше. Презре народ „лоповску кућу”. Он је на њу само бацио проклетство... А живети се мора!... Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. И они су живели... Како?... Срце им зна, душа им зна!...
А од судбине се не може побећи!... Што ти је суђено — суђено!... Слушај! Чуј мајку кад моли!... А грехота је мајку не послушати!... Јело!... Рано!... И она диже главу... Али је следи поглед Јеличин. Она заћута.
Нико не сме опалити пре моје шаре! Нека сваки добро гледа!... Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве. Грехота је трошити барут без потребе. Сад сваки на своје место и — тајац!...
— Јест. Јунака треба... Грехота би било оставити му тело незакопано... — А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те
— рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне! Али добро да ми гађате!... Грехота је да куршум џабе оде!... Којекуде... он је данас скупљи од главе!...
Донеси, донеси! Петра оде. — Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!... Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! — Онда је добро те понех.
Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим. Иванко му рече: — Грехота је подсмевати се мртвацу!... — А шта смо ми?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ко си ти ту? — Ја сам, ђедо, Анока! Хоћу да умрем! Опрости ми, ако можеш! Ђеда претрну и заљуља се: — Дијете, грехота ти је од бога! Видиш овај перчин? Ни у овце није бељи!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Увече у крајњем шору где се продаје кришом дуван, и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ана се љутила, да тако говоре. Она је жалила Кумрију. Грехота је и срамота, вели, то, што је Трифун, тако матор, учинио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Родитеље не послушати није само рђаво, већ је и тежак грех: „Ко мајку не слуша, ни Бога не познаје“; „Грехота је мајку не послушати“.⁵² За материну клетву каже се да је „страшнија од Божије“.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ето, на! — говораше он некоме. — Погле, брате мој: целе године суша, ни капке воде да падне... Гле, како је увело, грехота човека и да погледа... Ето, од десет корена ако један прихвати. Несрећа, кажем ти!... — Истина, истина!
Он тада пусти руке стрицу, стаде преда њ, и отпоче га молити: — Немој, газда, грехота је, немој — бранио је стрину. — Женска страна! ... — А стриц стао, згрануо се и сав се тресе од једа.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
'Ајде, пођи, Симка, па упали оно кандило у соби где је умро покојник, грехота је да не гори. СИМКА: Право кажеш! (Оде уз степенице.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито. Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља. Како нам је досад могао један отаљавати !...
Љубица опет остаде сама са болесником. »Дакле то није само мисао... може да буде и истина!.. Боже, да ли је то грехота што се радујем? Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Никако! — узвикнух одушевљен његовим ватреним речима — и од бога би била грехота! — Зато и журимо на збор. Ниједнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећемо више да штетимо своју рођену земљу, — чујем где говоре, — грехота је. Хоћемо све поштено да платимо...! Осврнем се десно, а тамо још веће чудо: хиљадама буради поређано поред Саве.
« — Ама, господине, грехота је то... сиромах сам човек... Него да се вратимо. Он одједном покупи дизгине и стаде да мува коња ногама у трбух.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте. Барјактару дариват Европу — грехота је о том и мислити! Веља крушка у грло западне.
Бог је драги неколика дана тандарихе земљи поклонио; грехота је да их поткидамо. ВОЈВОДА СТАНКО Чудне бруке, грдне мјешавине! Чујасте ли како се појаше?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Фала Богу, збиља, како то може бити!“ „А ђевојка?“ запита Владика. „А ђевојка као вила!“ одговори ђакон. „Грехота!... Па шта би?“ „Богме, сердар би одржао вјеру, али браственици се противе. Рекли су ми у очи: нећемо!...
„Е, ја бјех и заборавила онога! Ама чујеш, Пејо, грехота је опет онога човјека варати, ако ћу му рећи онако као што ме научи. Грех...“ „Нећемо се гријешити, не!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Изгубио стид, изгубио вид. — Часна хаљина срамоте не покрива. — Чувај се онога који ставља образ под опанак. — Грехота и срамота најближе су комшинице: чувај се прве, не бој се друге. — Чија штета оног и срамота.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Али још не смемо. СТОЈНА А, не то, газдо! То, луд, није. Није још. А и грехота је. Јер толико пута ујутру, кад му постељу дижем и јастук, на јастуку, где му је била глава, где су му биле очи, увек,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
глагољаши, али сад, откад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћку, као што свједочи похара манастира у коме је Бакоња и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
јој је чипчиница донијела једну туку коју је украла у комшинице, па га упита хоће ли заклати и испећи, — ако само није грехота туђе муке у кућу уносити; а кадија јој рече да у ћитапу пише: што гођ у пешкеш дође кадији да ништа није гријешно, као
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сада је сезона лова и грехота је губити дане. Позајмићу вам једну америчку пушку која је као створена за тај посао. Пушку сам добио и њоме сам се
Сада је сезона лова и грехота је губити дане. Позајмићу вам једну америчку пушку која је као створена за тај посао. Пушку сам добио и њоме сам се
Ћипико, Иво - Приповетке
Уто нечији коњ трчећи упаде у младу пшеницу. Би му жао, као да је то његова зимња, лањска. „Грехота је” , помисли и јави се дечацима да сврну коња из штете. —А јеси ли ти што код куће посејао? — упита Арнаута.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Газио ме је!... Па убићу га! То никад није убити друга; А убит пашу, смрвити скота, То ни пред богом није грехота!... Ћут’... Неко долази!... ЧЕТВРТА СЦЕНА Стана, удовица војводе Ђукића, са својом пасторком Спасенијом, и пређашњи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXІ Заспала си. А ја будан, — У мисли се неке губим; Чини ми се, грехота би Била да те сад пољубим. Чисто видим снове твоје, Из раја су, са висина, — То се не сме порушити Са земаљским
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 18). Сматра се, међутим, да је грехота китити се (свежим) босиљком пре Крстова дана (ГЕМ, 5, 1930, 40). Апотропајски циљ свакако има и обичај да се кладенац
Дим.). У селу Чунацима верује се да је брекиња од девојке постала, и зато је грехота сећи је (Ст. Дим.). Брекиња је аловито дрво. Она се не сме сећи, јер ко би потегао секиром на њу.
Шулек, Зашто Славені поштују ліпу, Рад, 43, 1878, 149—188); и данас се покаткад мисли да је л. света и да ју је грехота посећи (ГЗМ, 6, 1894, 327). Л.
М. је дрво од Бога благословено; без њега не може бити литургија; њега је грехота посећи (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 290). М. гранчице благосиљају се о Цветима у цркви; њима се после кити чељад, ките се куће
чуварем среће«), корице за ножеве, штапови, ђердани, па чак и муштикле, али се на њих не пуши, »јер би то било грехота« (ГЗМ, 1. с.). Муслимани око Вареша гоне стоку тисовим прутовима и верују да ће им тако стока боље напредовати.
Вук (Живот и обичаји, 1867, 233) — »да је дуван изникао из утробе проклетога Арије кад му је испала; и зато кажу да је грехота дуван пушити«. О пореклу д. у његовој постојбини упор. Клод Леві-Строѕ, Мітологіке, л, 98 идд.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Немој тако напразно да говориш, Србо! Грехота је и због покојног Лазарића. Он вас помаже и издржава и са онога света. Његово је, Србо, све што једемо и трошимо, то
— Грехота је да кажем, али сад ми тек јесте рођена сестра, и погинућу за њу. — И гинула је, само полако. Страховито се променила,
Фрау Рози је код куће казао: — Да знаш, мама, да су то дубоко рђави знаци. Ако се Бранко не подигне, срамота је и грехота и од Бога и људи... И још бих нешто хтео да ти кажем, али ћу за сада ћутати...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али грешни чиновници имају и иначе довољно невоља на грбачи, па би грехота било још и ово им товарити. Пре бих ја ову лекцију из хемије употребио као квалификацију за народног посланика или за
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Милутина грести (предем) — ићи гријота — грехота грозан — пун грожђа (виноград); крупан (суза) гротом — в. грохотом грохотом — гласно Гроцка — варошица на дунаву,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те ако по духовноме смотривању провиђаш нишанећи осом на оно исподмукла, није ти то грехота. Поузаимљи од Јегиптена безбожних људи благо и лепе агијаре, скупе ствари што је сребро и злато, бисер и драго камење,
А сам он што год чини, све то њему ништа! Нити му се држи у памети да је то која грехота. То је у вас; ако туђе отимати, красти, лагати, криво се клети, друг за другом пањкати, оговарати, на суду криво
Знате да је то грехота! Ако последњим дном немате кад, то бар недељом и светцем забаљајте се у књижном учењу и чатању а не чекајте своје
О УКОПУ Зло је и шалу, смех ли код мрца проводити и пјанчити ждерући. Голема је то грехота и безочство. Прилично је то свадби, а не тужењу плачном.
остаљајући своје правило којено не може се ни доконавати, нити оно ваља што и чати, ни Богу је пријетно, него једна грехота и досада људска, пагуба души и телу. Из тога своме иночаству ништа хвајде нејма, покор и укор...
Ништа на себи хиле не знамо ја тко има рећи за гордињу и таштеславије нешто на големо се дмети, — еда то није сврх грехота кечити се и пућити на празно, желити и захтевати све то вишега господства врхња чела, прва седења, за несито срдце и
Е да му се не чини да је то грехота, лак с таквим нечистим срдцем опет сми ући пред Бога на очи у цркву! Ја што би за оне рекли којино безпослени поваздан
А натура супроћ стаје, те вели ти: а што је то, како други чине, ал' не бије их Бог? До здешања, још то ли је грехота, ништа је за то! Да и ја учиним! Зашто не бих чинио?... Душа каже: не греши човече! А тело вели: што чинио, чини!
Еда божију и човечаску заир можемо мајсторију коју испоредити слично? Та ово је исто једна шала а више грехота, — то ће се одговорити које је боље и више знање то светско, црковно ли; или: далеко је од те лакрдије мудрост, нити