Употреба речи грешимо у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ја сам био будала!... А они.. право су имали!... — А!... — рече Маринко подсмевајући се. — Не смеј се! Људи смо, па грешимо. Од данас ме неће нико вући за нос!... Не да се Иван! — Право имаш. Сад ми говориш паметно.

И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... Попа га пољуби у оба образа. — Људи смо, па грешимо. Од праоца нашег грех нам је остао. И ми се огрешисмо о тебе.

Теодосије - ЖИТИЈА

Не сећајте се зала којима Бога прогневисмо, не срамите се наших нечистота којима грешимо пред њим и због тога далеко стојимо од њега.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Рекох јој да греши, али се она опет насмеја одговоривши да сви грешимо ту и тамо, мада то није претерано важно. Затим уђосмо у разред. Поређано у групице, друштво је о нечему расправљало.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ђока прекиде лудо маштање И рече, са смислом за праштање: „Ми сви грешимо, јер смо смртници, И сваког љубав грдно извара”, Па онда даде Јоши-прзници Новчаницу од педесет равно...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности