Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« И доиста, малопре све је грешио, те набројавао више једанпут... То је било за њ и сувише. Прући се онако мокар на кревет па се чисто обезнани...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сад што је мало згрешио... шта ћеш?... И свети су грешили... Алекса сену оком. — Он није грешио! — рече оштро. — Јесте! — рече Маринко. — Лажеш!... Ама криво седи, а право говори!... Маринко развуче усне.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исаковича је, при тој причи Варвариној, био обузео онај његов бес, кад се избезуми, али је грешио, што је мислио да је Вишњевски обичан јарац матори. Вишњевски је био много штошта више.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је убеђен да ћу му наместити њушку чим се нађемо на метар раздаљине. И није грешио, уосталом. Наместио сам му је и нисам сматрао то за дивљаштво, иако претпостављате шта су други говорили.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
сведок малим августовским преварама, слушао исповести и заузврат се поверавао другима, пио сам више но што треба, грешио, претеривао са јелом и лудоријама, дружио се, а онда их испраћао, размењивао адресе, обећавао да ћу писати — али већ
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо. Сваки је од нас грешио, ко мање ко више, и због тога је, у ствари добар, учитељ кажњавао ког мање ког више.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио. О мајко, мајко! о мила сени!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
о томе да више не могу да издржим овај живот, па ми је стало да те уверим: како ти баш ниси увек у праву и да си грешио кад си тако о мени мислио.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У томе је грешио и Станислав Винавер, у својим иначе занимљивим језичким анализама, али несистематичним. Међутим, чак и тако радикални
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(У томе правцу Тих. Остојић је можда само први, али не и једини који је грешио: поведени свакако њиме, чинили су то и други, на пример Драгутин Костић у своме чланку Три песме о „паденију Сербије
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(Без датума) XЛИ СЕДАМ СМРТНИХ ГРЕХОВА О, грешио сам свих грехова седам, Гордост и гнев ми задаваху ране. Кад љубомора мојим оком плане, Презриво грешне покајнике
О, ситио сам утробу без мере, Лаком на срећу био сам и бивам И о лепоти тако слатко снивам, О, грешио сам свим гресима вере.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку чашу попио, Многи сам комад сузом топио... О, мајко, мајко!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бог би му ускратио свој дар, заборавио би која трава спада у који мелем. Тада не би грешио према браћи, показујући своју наклоност према њиховим непријатељима.
опет бих ја теби сметао у еденским вртовима, увек би се нашао неко међу тим расејаним свецима ко би случајно грешио, па би се стварала збрка за време рајских гозби и свечаности кад би мени омашком запало да седнем у чело стола, а теби
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И чисте, невине сузе лијући на твоје крило, Сладости кајања нежног познадох у тај дан. Ах, ја сам грешио горко. Све што је некада било Мени се учини тада кô мрачан, гробан сан И љубав, и мржња моја...