Употреба речи грешите у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

без и најмање утехе. Знам да ћете рећи: „Не познају милости! Не осећају љубави!...“ Ви, госпо, грешите! И после смрти грешите! Ја љубим! Ту моју тајну немојте ниједне ноћи гробару приповедати.

Знам да ћете рећи: „Не познају милости! Не осећају љубави!...“ Ви, госпо, грешите! И после смрти грешите! Ја љубим! Ту моју тајну немојте ниједне ноћи гробару приповедати. Гробари, попови и бабе не умеју тајне чувати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кéра... — Хе, — уздахну опет бивши бојтар. — Диваните ет’ тако, па само грешите духу. А дабоме, кад не знате зашто је све то.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: Али, кума Максо, кад сви признају... МАКСИМ: Ја један не могу. СВЕТОЗАР: Ви грешите против правде. МАКСИМ: Умрла је правда; звоните! (Звонце се чује. Завјеса пада.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Прошлог љета пустисте ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите. Не грешите се, људи ! — Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Ја, заглави сиромах. — А и био је, брате, некако опасан човек. — Ама, људи, грешите се. Нисте ви њега познавали. Добар је то био и јунак. Ми смо исписници, служили смо све ратове у једној чети.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности