Употреба речи грешно у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако нпр. хришћанском моделу, по којем је дете по природи грешно (већ је новорођенче оптерећено првобитним, „прародитељским грехом“) супротставља се хуманистичко-романтичарски модел,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

и гладних хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају. Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' на срећу дође једна жена, Са њом беше и ћерчица њена, Грешно дете, тек од осам лета, Спопала је она рђа клета, Врућишчина, тешка бољезана, И то Од два или од три дана.

Наш Стојан грдну претурио муку, И злато узе злотвору из руку, Још њему душу из недара трже, А грешно тело на земљицу врже, Срдашце њему могло б' бити сретно, Ал' зашто каткад он ту шеће сетно, Па за стол седне, лати

XXИX Вода струји над њом ладна, Да ј' успава тиим гласом, Она под њом заспа, јадна, Грешно чедо под појасом, Грешно га је задобила, Грешно му је самрт дала, Ал' бар га је избавила Од земаљски тешки зала,

XXИX Вода струји над њом ладна, Да ј' успава тиим гласом, Она под њом заспа, јадна, Грешно чедо под појасом, Грешно га је задобила, Грешно му је самрт дала, Ал' бар га је избавила Од земаљски тешки зала, Од — но де је онај саде,

њом ладна, Да ј' успава тиим гласом, Она под њом заспа, јадна, Грешно чедо под појасом, Грешно га је задобила, Грешно му је самрт дала, Ал' бар га је избавила Од земаљски тешки зала, Од — но де је онај саде, Што му живот јадан даде?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Жао ми, браћо, младице, начисто увену грешно чељадешце. — Није ту лако лијека наћи — вајка се брадоња. — Мораш, просто-напросто, пустити да се рана сама смири и

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

куд ће јој душа и тело на оном свету?... Грешно је то, грешно... Мајко Богородице! И отпоче да се крсти, шапуће молитве!

куд ће јој душа и тело на оном свету?... Грешно је то, грешно... Мајко Богородице! И отпоче да се крсти, шапуће молитве!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

— Јер све што хоће мрак да обезначи Постане светлост у знаку твог знака; Опрости, мајко, што приземну беду Доводим грешно у присмотру твоју; Знам да сам овде тек један у следу И да ми глас је зуј пчеле у роју, Ал зато слутим да смисао

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Богме лако!... Не стављаш се? Нека иште Милицу!“ Јока избуљила очи и зинула. „А што је то тако чудно, чудно јали грешно? Што си зинула? Зашто се Милица не би удала? А, зашто? Милун ће имати мајку. А, зашто је не би тај Приморац узео, а?

“ Јока се слатко насмија, чујући све што он изасу. „Ја, богами, не мислим да би то било грешно, но би то лијепо било да стечемо онакога пријатеља, да...“ „Е, па ајде. Доста више! доста смо се напричали.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Исплачи се, сузама умиј грешно тело, па лези испод гробнице И чекај да те његова светлост обасја“, надушак је изговорио калуђер.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Он се сећа доба рада, Што га грешно, подло страти, Што се више никад, никад, Никад, - не поврати. Обилази цркве, порте, Гробља стара, гробља нова, Иште

Та зар би тако презрели вас?... Презрите братства покор и клетву; Што небо даде, погаз'те ви! Та није л' грешно, није ли грозно Крв деце ваше гледамо ми! А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“...

“... У вељој беди, смрти, и крви, Данас вас саме оставља Бог! ...Ал' опет, грешан, грешно сам пев'о Рањено срце народа мог! Та Србин кипи - кипи - и чека Ал' не да ђаво... ил' не да Бог! Ђ.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

се он, мртав уморан, напрезао да њен крај и сумњив исход у будном стању сачека, па је при томе напрезању и на свашта грешно помишљао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ти се жртвујеш за мене. Ти грешно однемарујеш свој таленат, ти изневјераваш свој унутрашњи позив, сам смисао и циљ свог живота. А чему?...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ко је постао сребрен Онај сам што олује болује успешно Још није ноћ још видим себе А све што пева мора да је грешно Воли из мржње док песма нас спасава Плашљивих речи и штурога класја Сунце је мрак који нас осветљава Обасјај ох

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

О, седи оче, Заостанулом крвљу хранити Слободе српске темељ камени — Али... у овој вери, у коју нас је Лукавство грешно грдне тазбине Корачајући стазом крвавом У овом кобном часу застало... Заклињемо се!...

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Презрите братства покор и клетву, Што небо даде, погаз’те ви! Та није л’ грешно, није ли грозно: Крв деце ваше гледамо ми!... А где је помоћ ил’ суза братска? Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?..

Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?... У вељој беди, смрти и крви, Данас вас саме оставља бог! Ал’ опет, грешан, грешно сам певô Рањено срце народа мог! Та Србин кипи, кипи и чека — Ал’ не да ђаво... ил’ не да бог! 1861.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Шта бих могао да кажем овој жени у којој је порасло и разбујало се попут корова ово грешно осећање? „Зашто би се разбојници петљали око неког сиротог калуђера?“, одвратио сам. Рекао сам „сиротог калуђера“.

Сутра ћу све надокнадити. Жестоко ћу се окомити на своје грешно тело, сваки ћу делић коже оставити у модрицама, својски ћу се заложити не бих ли искијао ову ноћ али молим вас, људи,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И сасвим изгуби памет. „Кметице!“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно. Кметица затури главу и засмеја се таде, Па гурну кравара тако да овај на земљу паде И чисто рикну од среће...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

и потока, и од којих видим одавде, у исти мах, њих неколико толико су урасли у њихову кршевиту околину да би било грешно изменити им и најситнији детаљ. Без тих вијадуката галерија, усека и тунела, не могу ни да замислим овај крај.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

радосна, весела, и што ћу можда слатко дисати, спавати, све то, ако ме ти не будеш обилазио, све ће ми то падати као грешно. Једнако ћу се бојати да све то: веселост, живот, здравље није нешто грешно... МИРОН (умирује је): Не бој се ти!

Једнако ћу се бојати да све то: веселост, живот, здравље није нешто грешно... МИРОН (умирује је): Не бој се ти! Не бој се ти, само живи, буди здрава и весела: за све остало ја сам ту...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Од мушког света, волела сам највише оца. Ко ти зна, можда је ту било и нечег грешног. Све су жене волеле Бошка грешно, па можда и ја. Лепота од човека, и свршено. Леп кад је намрштен, леп и кад је ведар...

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Играчица је многим људма жена, а не истом једном мужу, и доиста зло је грешно и пакостно с таквом женом поганом мужу своме уједно лежати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности