Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И чујем како на фуруни зуји чајник, мирис липе се у снегу осећа, и видим како скочањене руке лончетом чаја греје дрвосеча, чији син излази у пролетњи дан, ведар, плавичаст, капу и капут баца на храстов пањ, копа јаму, и сади
Неће голотињом спалити Азију. Неће Микену поздравити са лађе. Неће се, блеском силоване, пробудити у цвећу које греје као ватра. Удовице. Аутобусом до Атине, па авионом у Енглеску.
НА САВИНИМ ЛИВАДАМА Дубоко у јесен продужили се летњи дани. Греје, ко да се на неки смртни грех излива милост, сија, као да нечија гладна рука врапце храни.
Док се он греје, док једе и пије, и док, једући и пијући, слуша њихове молитве, које не разуме, ја, бос и гладан, кроз прозор
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!... Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... И прекрсти се. Његове речи ледише срца...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Нигде ни пустош није сама, Свуд срце људско себе сеје, Свуд се усели људска чама — Све се на нашој крви греје. Свуда где дође бол човека, Испуни понор који зјапи: Од једне сузе тисућ река! И свуд по један пророк вапи.
Маринковићу ЦАРСКИ СОНЕТИ ЦАРИЦА Ти си лепа наша царица у круни, С десет дубровачких пажева; и греје С тебе сјај драгуља што донеше пуни У Котор бродови с Кипра и Мореје.
За компромис је ваша клика, И у мрак задњег поколења... Док наше врте мори слана, Вас мирно сунце и сад греје: Вама је тешко без кишобрана, А лако вам је без идеје. 1943. („Американски Србобран“, 28.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Баш не би шкодило да се чимгођ мало угрејем изнутра... — Па ти си пре рек’о да те ’лади, а сад опет кажеш да те греје? — Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази...
Африка
непрестано грди што му својим леђима греје ногу. Меј не би ни покушавао да на рачун наш постави боље свог оца; он је питом, тих, љубазан, и нимало нема ону
Црњански, Милош - Сеобе 2
кригскомисар, у Темишвару, и Павле је, изненада, спазио велику светлост, силину, моћ, дивоту Сунца, које нас све греје у животу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Тако учините и видећете како ће све то проћи. АЉОША: Њет, господине. ПАВЛЕ: Ви отуда са севера, и ако вас не греје довољно сунце, некако сте мекани, топлије сте душе, сањалице сте.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Негде се вода за купање лети греје искључиво на сунцу због његове чистилачке моћи.⁴³ У ову нарочито спремљену воду сваког дана, све до истека четрдесет
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Земља је таква, она се гуши од барута и метана, она воли да се греје уз огњиште где пастир грањем потпирује пламен, земља друштво човека иште, земља као родна грана воли да јој човек
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гром умукне, небо се разгали, Па се уци пређашњојзи смеје, Сунце гране, па грејат навали, Те још лепше него пређе греје.
О кад се сетим они боја И премиленог оног зноја, У груди ми се срце смеје И већма ми се крвца греје! „За отечество, за слободу!“ — По целоме се чуло роду. Да силног онда турског јада, Да силна онда чалма пада!
5. Ту долази стара бака, Да јој греје Бог опрости; Ту долази мома лака, Па се моли у милости, Да јој брже пошље драго — Да ће доћи, зна занаго. 6.
без опела Он са света очо бела; Само једна што проплака Нада њиме стара бака, Зваше Бога од жалости, Да му грдне греје прости. Може бити сина свога Осети се јединога, У туђину ког отпрати, Па јој нема да се врати. Може бити...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Не могу ни о Шемси на празан стомак. ХУСО: Знаш ли ти шта је божја милост за сиромаха човека? Телећа чорба! Греје трбух, смирује живце, припитомљава!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У двориштима поливеним водом, испод дудова и лозинака*, на асурама лешкарају старији луди. Сунце греје и све пржи. Осећа се омарина и велика жега. Ниоткуда какав шум или усклик. Све је тихо, немо и мирно.
пошто затворимо кухињска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, у башту и поток, те да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила... Да чекамо, док се наше матере, исплакане, с главобољом, врате с гробља.
Свеж, чист и сјајан зрак греје их, те им крв бризга у једре образе. Они раде, кидају младе изданке. Из реке душе ветрић, а из пожњевена поља,
Нећу то... Старо, старо ми дајте! Оно што мирише на сух босиљак и што сада тако слатко пада. Пада и греје, греје срце. Ево: Јесен дошла. Магла пада. Слана се већ с вечера хвата. Сутра је св.
Нећу то... Старо, старо ми дајте! Оно што мирише на сух босиљак и што сада тако слатко пада. Пада и греје, греје срце. Ево: Јесен дошла. Магла пада. Слана се већ с вечера хвата. Сутра је св.
А она већ за себе и којекако, већ дете мора да топли, греје и једнако држи уза се... И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” И пође була узаном стазом, шири јој се срце наданим спасом, под стопом њеном снези се топе, јер над је тај греје од главе до стопе, од главе до стопе дркћући од нада, стала је пред црна манастирска врата, на црна врата белом куца
— Ал' тамо доле испод самостана, у студени снежној зимнога дана, непрестано чека бегунац лепи, надом се греје, вером се крепи, греје је нада од главе до стопе, под стопом се њеном снегови топе.
доле испод самостана, у студени снежној зимнога дана, непрестано чека бегунац лепи, надом се греје, вером се крепи, греје је нада од главе до стопе, под стопом се њеном снегови топе.
водите и те калуђере старе, њезине верне, добре чуваре, а они други знаће већ сами како се греје на пожарних плами'. Само Варнаву сместите лепо, од њега први да видим пепô! Журите момци, нека се сија! и мени је зима!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„ — „...Зашто да не?“ — кажем — „Чичици је топлије код Јелисавете, јер се његов ћошак на улици не греје, а купатило — милина једна! Бања!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шум печалан, тихожалка: била звезда врх орања, био ветар - свилу ткао. Зрело сунце метохијско по васцелом греје крају. (Изгрејао Христос с фреске.) А кад звона, кад ударе, тад дудиње опадају као сузе калуђерске.
ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН: ПОНОЋНИ ОСВИТ „ПУТАШАСТВИЈА“ І Греје ми руку пламен с купине, ужарен рубин путешествија. Душине флоре кад зрак угине, с вечерње Гроцке у молепствија
кад зрак угине, с вечерње Гроцке у молепствија сазвежђе брежја порфиру слије, хлебовни пламен с проскомидије. Греје ми руку пламен с купине, а тело гали мисирска топлост, док нагих жена пламена голост, са свиле Нила, кришом увире
- Неизгориво греје ми руку пламен с купине. ИИ О сипка звездо с Тариног гаја, потруси прахом фреску гудуре, монашке шпиље, лавре
о снаго зрења, радосну звонкост алкохолизма пејзаж већ слути! Фрулни ми, фруло, зрелином пути благих удола, док греје топлост божјих намера, чије обрисе дахом распрхнем: да у опсени, у распрснућу, звук ме просени да крикнем речју
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
унутрашњим просторима који се лако обрну ка споља ту се и многа потроши снага потребна цвету да цвета и сунцу да греје и љубави што се преноси скоком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници доносе воду кофама и умивају се. А иза батерије наложена велика ватра, где се греје вода да паре одело. Причају ми, како је командант пука похвалио команданта дивизиона, а овај командира због успешног
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...
« Најзад гости се кретоше. Уредише децу, па опет окренуше низ потес. Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху. Таман да се лепо путује.
су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа. Цео дан проведоше две сиротице у разговору.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
пенџера: Први пенџер, мајко, киша да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други пенџер, мајко, сунце да ме греје, Сунце да ме греје, лице да ми суши; Трећи пенџер, мајко, ветар да ми дуне, Ветар да ми дуне, лице да ми лади; А
мајко, киша да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други пенџер, мајко, сунце да ме греје, Сунце да ме греје, лице да ми суши; Трећи пенџер, мајко, ветар да ми дуне, Ветар да ми дуне, лице да ми лади; А четврти, мајко, само
Ко ће мајци ватру ложит? Ко ће мајци кућу брисат?“ Сунце греје, ватру ложи, Киша пада, воду носи, Ветар дува, кућу брише. 221.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења... Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!...
А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«....
Сунце одскочило, па греје благо и топло и растапа оштру јутарњу свежину, а наш се ланац љуља и креће, пење и спушта и све граби унапред.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.
Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.
сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
мора, велике океане, И отишао у неке боље дане Лево од Касиопеје, источно од Мореје, Онамо где сунце обдан и обноћ греје.
Леди се железна стаза. Као квочка пилиће, локомотива греје вагоне, А сама — дрхти од мраза. Да ли јој се спава? Него шта!
У голој, ал већ топлој шуми Кукурек се светлошћу уми. Крај пута, у јарку, у репуши Цигла се једна греје и суши. МАРТОВСКО СУНЦЕ Пред сваким прагом нешто се мило и тихо дешава, Бака васцели дан пред капијом дремуцка,
ТРЕНУЦИ ОЧАЈАЊА Сунце греје оштро и строго, Расипа жар по васиони; Погледа деда, куд би мого Како, и у шта, да се склони.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Не могу више, досадно ми све је. Једанпут срце на ласкање приста Но више неће. Гледај, сунце греје И кривудава река под њим блиста Ко ореол на глави старог Христа.
Напољу можда сунце греје, А можда киша сипа капи На мирна поља и на стреје, Ил̓ помрчина ко гроб зјапи, Ја не знам. — Не знам шта је сада, Не
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Вечито је седела доле у соби и то увек леђима подупрта о зидове купатила, као да је и лети хтела да их греје и пари. Шиљаста носа, шиљасте браде, али за чудо висока чела и крупних, тако дубоких и тајанствених очију, са јасно
После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију. Деца, знајући да им неће дати од тога што кува, почеше отварати ковчег до зида.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја Сунца што буди на покрет и наду, Животом блешти, и греје, и пече. Ту бих, под старим дрветом, у хладу, Дочек’о мирно и дубоко вече, Заборавио прошли живот кужан.
Одмаздом Изиде нека грех свој плате!... И кад нас виде на сунцу што греје, — Проклет ко плаче и ко се насмеје! СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ Да ми је да видим зрак мистичне среће О којој снева младост и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Крпеж је сиротињска мајка. — Даровна рука сиротињска мајка. — Нада држи и цара и сиромашка. — Због сирота сунце греје. — Не стани сироти на скут, нећеш себи на срећу. — Најцрња је хаљина сиромаштина. — Најскупља је сиротињска солда.
— део узде или улара који се налази на глави коња огрејаније — сунце ожег — ватраљ осоје — она страна коју сунце не греје ости — трозуба рибарска направа којом се лови риба у мору отава — друга трава која поникне по кошењу и на коју се
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ладовина испод облака! А Вукосава... Сунча се, чеше бутку каранфилом... Сунце јој греје сваку пегу на леђима... Река... паучина... тегла са медом... свитац... риба... чаша воде... њена нога...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А та змија сада спава. Мирно. Моје једе, моје пије, под мојим кровом се греје, а оглави ми ради. И Аћим сада хрче. Бог треба само због њега да постоји. Мокрим конопцем је тукао жену. Моју мајку.
— Нисам његове крви — Аћим задрхта од осећања неке неумитне казне која се наднела над њим, који се још греје на Василијевом огњишту.
каса и стоји усправно, врâне се мртваци у сукненој одећи, разбацани по снегу око касе пред општином, чији печат Аћим греје у недрима, мрле крви постају смеђе, па врâне и варају очи даје снег окопнео и да земља провирује.
и Вукашину је причао пред полазак, оне ноћи кад су пси лајали на месец, ноћу кад ветар спава у топољацима и греје се на месечини, Морава као џелеп омица рже на спрудовима... Он, Аћим, у воденици, по паспаљу је писао слова.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« — помисли Ђурица. »Венчање... Прате ме робијаши! ... А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ... Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...
А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... Где си, лисната зелена горо !
Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље... Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ти још и данас везујеш ми биће За ову влагу и за земљу, где је Отишло сунце; где ме стално греје Ноћ с тобом, као последње откриће.
И док сунце греје Велику Србију, На Калемегдану док цвеће мирише, Српче стоји тако, сузе му се лију, И његово срце овако уздише: “О
Ја опет сањам. Дошла ми кћи, И дан велики: сунце је греје. Али и с њом мати. Срећни смо сви. Њу игра одне. Ал' се слатко смеје!
Ћипико, Иво - Приповетке
Илија их гледа и помисли да у кући нема квочке да их око себе окупи и греје својим топлим мајчиним животом. Те ноћи кроза сан, слушајући јецање старе, Илија се често буди и пази на децу, пипа
А и беше кроз го крш угрејало; сунце, док се родило, чисто и сјајно, као да је из мора изишло, поче одмах да греје. Марко и стара Стана махом седоше на камен, а Божица, која до овога часа не беше нигда видела мора ни питомине,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И има у Станковићевим текстовима нешто од оне најраније љубави која је заправо чиста нежност, и која греје дечју душу као што то ниједна каснија не може.
Петровић, Растко - АФРИКА
непрестано грди што му својим леђима греје ногу. Меј не би ни покушавао да на рачун наш постави боље свог оца; он је питом, тих, љубазан, и нимало нема ону
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Код прве ватре упитам војнике: видеше ли да овуда прође једно дете. — Ено га онамо код оне друге ватре где се греје. И ја угледах кроз мрак како спрам несигурне и бледе светлости једнога логорског огња блистају два сјајна, црна ока.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Веје ветар, веје И жељу ми греје Као сунце мајско. Биље красно, рајско, Кад пролеће дија И цвеће избија. О веј, ветре сладак!
ил’ ћеш по сувој ти, Брате, земљи поћи, њој са тобом није Тешко; она је свагда С оним кој’ је љуби, лепо Ил’ га сунце греје, или облаци му Мутни грозе. Људске благонаклоности Добродетељ не тражи Као дволични пријатељ.
оно што је добро, Нек мрзост режи а лудост се смеје, — Ја и ти ћемо, мили српски побро, Да опевамо што нам срце греје, Да опевамо славнога јунака, У мишци крепка, срцем, духом јака.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чуј, у теби све је: Тобом цвет мирише, тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте,
РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ Кроз векове дуге пале се и трну Ватре лудске моћи, вере и сазнања, На њима се греје Ум пун покајања, И, застрашен, њима ноћ разгрће црну.
В Ја читам данас твоја писма драга Из којих топла наивност се смеје И чедна љубав, коју младост греје. Ја читам писма, но сумор ме хвата, Јер прошлост врх њих већ остави трага, И туга Билог из вијуга веје: Сећа се
Тад ћеш осетити како се таласа У твом срцу љубав спржена очајно И моје ћеш око које слава греје Осетити како поносно се смеје. Појмићеш, но доцкан, шта остаје трајно. (1917) XXXВ Гуслари, где сте?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Освојило јутро свеже, летње. Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе. Осети како му срце почне да се греје, пева. Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и...
Осети како му срце почне да се греје, пева. Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и... Увече, кад пођу из дућана кући, он иде први, у први сумрак, а за њим ће после већ брат му поћи, пошто све
Ч̓а Марко седео у ћошку. Из куће, из саме кујне била хладноћа. Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. — Шта је? Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овај песак греје. Наједном ми више није хладно у извешчалој тежиновој кошуљи. Али шта вреди његово слабачко светлуцање кад наилазе
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...
То је Рига, син Јеладе, мајско сунце коју греје, И потомак храбрих Грка с Маратона и Платеје. Он подиже руку десну, (на груди му лева пала) Па говори стражи својој,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прошла је година дана од Ристине осуде. Пролеће огрануло. Зелени се трава, зелени се река, сунце греје нежно као да милује. На кући мајстор Костиној две роде, али би прикладније било да су две вране.
сивог штофа капут до колена, натраг с прекачком, а кроз ту прекачку, ако је ветар, продевена марама од вунице, да греје крста. Коса црна, зализана, у тврду пунђу стиснута.
— Нежну пилад потура себи у недра, ту их греје и успављује, и чини издалека прстом знак да нико не галами. А после, седи за клавиром читаве сате, и свира чудесно, и
Ходник тај се целе зиме греје двема великим блеханим пећима. На крају тог ходника врло модерна справа којом се вода из бунара пумпа у стан.
Сели су на своје шамлице, које су понели као последње од својих имања. Говорили су како сунце топло греје, како је и ту лепо. Ујутру је било необично меко: да се човек наслони на њега и утоне као у душеке.
Клостер зими брекће од зажарених пећи, греје безмало и улицу. Срби су говорили: сиротиња се греје крај фратарских плотова, и удише мирис од финих печених јабука;
Клостер зими брекће од зажарених пећи, греје безмало и улицу. Срби су говорили: сиротиња се греје крај фратарских плотова, и удише мирис од финих печених јабука; фратри, то јест, пеку месо на лимун-јабукама из
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ниси?... Подбочио се као пиљарица и „господин“ као да тражи изјашњење од мене: ко ће да греје моје? — говорио Лука дубоким и важним гласом. — И то пита мој посилни Исајло, који живи боље него командант армије.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Друм широк, прав, царски. По њега се расипали ханови, сераји, башче, чесме. Месечина греје... Мартинка ми у крило, коњ, Дорча мој, иде ногу пред ногу, а чалгиџије, што ги још од билачки хан поведешем, пешке
Зар да се не мрднем, из собе не изиђем, већ само ту да седим, ћутим, гледам у месечину... А ноћ дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу пали... Шта онда? (Одлучно): Ох, нећу! Убиј ме! Нећу! Ево, убиј! СТОЈАН (одбија је руком): А не!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Само моје очи да гледају у те, Само моје све дубине и све куте Да лепота твоја осипље и греје. 1923. ЕЛЕГИЈЕ МОЈА НОЋИ Моја ноћи, када ћеш ми проћи? — Никад! Моја зоро, када ћеш ми доћи? — Никад!
Кô на дажди класје, кô различак плави, Ја дршћем уз њеног срца топло било. Све тако, крај реке, греје ме и крепи, А кад бела зора с песмама се јави, Кући носим пуну прегршт звезда лепи'. 1912.
Још само усне руде ти, но тај Гримиз ће скоро смрт збрисати с њих, Угасиће се сав небесни сјај Што благо греје испод веђа тих. 6 Прислони лице уз моје лице, и тада Сузе ће скупа се лити.
Опомиње ли ме, или се срди на ме? Ипак из њеног ока жар слатки греје, Што ми сву памет и целе трза груди, И док ме она гледаше строго и чудно, Но ипак тако љупко, ја се пробуди'.
''Зар, Хајнриче, устат нећеш? Вечног дана светлост греје; Сви су мртви ускрснули, Час радости вечне бије.'' Ја не могу устат, драга, Слеп сам јоште свако доба; Од плача
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
грејалице И шпорете на струју Кућа без димњака је као шатор И само онај ко је матор Као пензионисани навигатор Греје се уз радијатор И то ми је нека кућа јака Без прамена дима из оџака БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК Био једном један вук И