Употреба речи грижње у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Преклињао сам моменте љуте стиске, преболио сам (каткад, вај! и одвећ лако!) грижње које су изгледале доживотне, осмјехнуо се на некадашња расипања и амбиције и на јетке угризе сујете.

Година-двије грижње у временској перспективи тако се скраћују, постају тако мале — једна тачка! И најтежи догађаји с временом губе своју

Попушта зажареност на лицу и спарушена врелина на уснама. Грижње се ућутавају, јетка осјећања тупе. Јењава грч хтијења, мекшају обриси насушнога.

Ћипико, Иво - Приповетке

„Снаћи ће ме засигурно тешка казна божја”, стрепећи је мислио. Да убије у себи глас грижње, поче да чита. У читању књига сазнаде да има и такових које млађи не смеју да читају. Он се зажели баш тих прича.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности