Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Савест га није гризла... Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... — Тако и треба!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Стежем твоје мале... које ти најволиш, молим да ме оне утеше, али и оне плачу са мном, јер их ни овога јутра нису гризла твоја мушка, рујна и топла уста. Дођи, ох дођи, они те чекају, твоји дивни црвени цветићи.
Африка
Неколико дана доцније, кад сам после доручка изишао на кров, били смо већ у Казабланци. Од прошли пут ме је доста гризла савест да нисам отишао у Рабат, варош на осамдесет км. од Казе, иако сам за то имао цео дан времена.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ниједно опстојатељство пренебрегнуто не остављам, које би од ползе или пагубе било. А како би, на пример, вас совјест гризла кад би брак дозволили између сродства. МАРКО: Истина, сродство није баш тако близу; али ја немам нужде ни то чинити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Презиме: Ах, Никола Николић! „Ту је“, викнух. „Са њим је сахрањен тај Никола Николић. Брже, брже!“ Сестра је гризла усне и ломила прсте. Срце ми је ударало, мислим искочиће... Војници зарише ашове.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Отуда ова изрека. Не гризеш ти мени уши, веће онај што се вије изнад мене. — Казао зец жаби кад му је гризла уши, а он од орла није смио да макне. Нијесу биле ни зреле.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Из цркве, Грго га одведе у коњушницу гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна. Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.
Ћипико, Иво - Приповетке
Девојка се бранила рукама, гребла га и зубима гризла; тада би он јаче беснео и усрчао рукама до гола јој живота. И гонили би се дуго и ваљали по успаљеном стрништу не
Петровић, Растко - АФРИКА
Неколико дана доцније, кад сам после доручка изишао на кров, били смо већ у Казабланци. Од прошли пут ме је доста гризла савест да нисам отишао у Рабат, варош на осамдесет км. од Казе, иако сам за то имао цео дан времена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лакомост гладна, што туђе вреба, Није ти крала ноћ, Нит жеља к слави, немира пуна, Гризла т’ живота моћ. При скорбном твоје погребу мајке, Гди сродника тужаше глас, Ти си без суза, спокојан остао, Сваком
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Слабине су се тешко надимале, а ребра излучена, као сводови на вијадукту. Приближавао се крај. Животиња је гризла земљу... Драгиша се заплака.