Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Народном језику у којем су испеване српске јуначке песме цивили су се, између осталих, Гете, Грим, Мицкијевич, Геземан и многи други велики европски умови и врсни зналци језика и књижевности.
Јакоб Грим је српске народне епске песме стављао далеко изнад немачких, јер су наше песме „испеване чистим племенитим језиком,
334. ⁵⁴ Ђорђевић, Т. Р., „Српски фолклор“, у ННЖ, том 4, Просвета, Београд 1984, с. 19. ⁵⁵ Винавер, С., „Јакоб Грим и наша народна поезија“, Југословенски расвит, 3—4, 1934—1936, с. 82.
12. ⁵⁷ Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987, с. 18. ⁵⁸ Грим, Ј., „Народне српске пјесме (ИИИ, 1823)“, у: Кољевић, С., исто, с. 117. ⁵⁹ Караџић, В. С.
С., „Игра и њена улога у психичком развитку детета, Предшколско дете, 1, Београд 1971. Винавер, С., „Јакоб Грим и наша народна поезија“, Југословенски расвит, 3—4, Београд 1934—1936. Волф, Б. Л.
Грђић Бјелокосић, Л., Из народа и о народу, Просвета, Београд 1986. Грим, Ј., „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица (1814)“, у: С.
Кољевић, Ка поетици народног песништва, Просвета, Београд 1982. Грим, Ј., „Народне српске пјесме (ИИИ, 1823)“, у: С. Кољевић, Ка поетици народног стваралаштва, Просвета, Београд 1982.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Копитар је упознао Гетеа и Јакова Грима са великим благом у Караџићевим збиркама. Нарочито Грим је био неисцрпан у похвалама »прекрасних песама« »природног народа« српског, тврдио да се од Омира ништа тако значајно
духа и велике научне радозналости, Копитар је имао врло опсежно знање: монѕтрум ѕціентіарум, називао га је Јаков Грим. Иако јоште млад, Копитар је већ био на гласу у уском кругу људи који су се онда бавили словенском филологијом. 1808.
1842, пишући о тој првој збирци својој, рекао је сам: »Да ја оне вриједности нашијех народнијех пјесама, које су Грим и Гете и Копитар у њима нашли и свијету је казали, нијесам познавао ни онда када сам прву ону књижицу штампао, то је
Он је исто тако писао о разним преводима српских народних песама у страним књижевностима. Јаков Грим, убеђен поштовалац старине и традиција, уверен у тесну везу између прошлости и садашњости, који се у свом проучавању
« Као и са приповеткама радио је и са песмама. Тако је радио уосталом Јаков Грим, скупљајући немачке народне приповетке, тако немачки романтички песници Арним и Брентано, скупљајући немачке народне
1824. Грим ју је превео на немачки, и као учен филолог учинио неке исправке и допуне. 1827. у Даници Караџић је написао Први
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
народне поезије уопште а српске посебно, дали су такви културни радници и уметници као што су: Клопшток, Гете, Ј. Грим, Валтер Скот, Бајрон, г-ђа де Стал, Ламартин, Шарл Нодје, Проспер Мериме, Пушкин, Мицкијевић.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
народне песме да су их преписивали чак и стари Гете — који је баш тада добио дете — и стари Пушкин, и стара браћа Грим. Мислим, били смо прваци света у песмама. А погледај сад, Чарли! Одврти транђу до краја, кеве ти! Одвоји уво!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- Па шта? Грим има басну: човек без сенке, човек лишен сенке. И то му је као нека казна за нешто. Никад нисам могла разумети у чему
355 У коментарима Е. Бабајев примећује да је погрешно поменут Грим. Бајку, а не басну, с насловом Сенка има Андерсен.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Јакоб Грим је почео учити српски језик да би песме могао читати у оригиналу, сваку нову збирку српских народних песама пропратио
Копитар је за Грима превео целу прву Пјеснарицу, затим низ песама у свом приказу Лајпцишке збирке. Грим се и сам појавио као преводилац.
и културе, религије и историје српског народа, опсталог на међи различитих цивилизација, српске лирске песме, како је Грим запазио, "сједињују предности оријенталне и западне лирике".
"Њихово биће је", каже Грим, "потпуно европско, и само по тананости и богатству мисаоних веза... подсећају на оријент, али не омамљују.
Вредно је помена да су предања, која су још браћа Грим издвојила од категорије приповедака, нагласивши да су приповетке (Марцхен) поетичније а предања (Саген) историчнија,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Убеђен да је Грим погрешио што је прерано саставио општу теорију о епопеји и што је подвргао истом принципу објашњавања тако различита
народном књижевношћу одушевљавали су се и давали јој високо м есто у светској литератури такви писци као што су Јаков Грим, Хердер, Гете, Мериме, Мицкјевич, Пушкин.
Великом угледу који су наше песме стекле међу Немцима, па и иначе, много су допринели Копитар, Јаков Грим и Гете, „Године 1814—15,“ — каже П.
песама, и кад је Копитар те песме с највећом ревношћу препоручивао туђем књижевном свету, општио је с њима Јаков Грим, и овај велики пријатељ народних књижевности загреја се одмах за нашу поезију.