Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Има кола, ал’ нема арњева, милостива! — вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време! Та гријота би било и кéру истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато! — Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ!
се оданде к’о хирург и дентист, то јест »цâнарцт«, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали да је гријота да свој таленат закопа овде у овим каљавим селу — вели фрау Габриела. Ту гђа Перса заћута сасвим.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“; онда архимандрит рекне: „Ваистину, из препуна чанка није гријота одсркнути, само не дирај у сиротињско, и немој на близу, да се не осрамотимо“.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече тихо Осињача. — Зар се канделорица придаје врагу? — Право кажеш, невисто! — рече гласно Ркалина. — Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камоли још вриђати бога прид дичицом и прид дуовником.
Ћипико, Иво - Пауци
Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима: — Ча нисте на стражи? Гријота да се без вас отрга! Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да отрујем мојега ђевера, од бога је велика гријота, а од људи покор и срамота; рећи ће ми мало и велико: видите ли оне несретнице ђе отрова својега ђевера; ако ли га
Ал’ ти хоћу ријеч проговорит: од бога је велика гријота, а од људи зазор и срамота, ђевојачку срећу затомити и у њену роду узаптити. Послушај ме, драги господаре!
Милутина грести (предем) — ићи гријота — грехота грозан — пун грожђа (виноград); крупан (суза) гротом — в. грохотом грохотом — гласно Гроцка — варошица