Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Док не стиже и нов карван сиротих српских бегунаца, и из стотину грла се захори: — Маџари! Маџари! Сад је тек настала права забуна. Кола се ломише, а под точковима кола ломише се кости.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Ако се ми чему смијемо (иако ништа није смешно), из свега грла нек' се смије. Рекосмо ли ми да што јест, ако он и не зна шта је то, нама' нек' повикне: „Како не би било?
“ То рекне, пак одлети на високо древо, и почне из свега грла крâкати.| Наравоученије „С ј е д и н а б о ј е с т м у д р о с т ч е л о в ј е к о м, и д о л г о т а ж и в
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Деде, седите! — рече Иван. — Децо! Донесите мало ракије. И заседоше. Принеше им тиквицу тесна грла. Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. Мачва није богата виноградима.
— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. — Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. — Не знам, то мој Лазар ујдурисао. Он ти је мајстор око тога. — Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе.
И кренуше се сви хану. Брзо су се опремили. Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. — Полази! — заповеди Турчин.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ Тај дан тако тужно звонила су звона, Болну неку песму из металног грла. Насред катедрале лежала је она, Као Илузија која је умрла. Тако плава, тужна.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А-а-а! — зачу се из свију грла. — Но, па како, како? А јесте л’ ми се надали? — пита их поп Ћира, унев са собом у собу грдну количину свежа хладна
и кочијаш потера коње. Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла. Једном дрхтавом руком он развали онај танки дрвени капчић на лењирастом прозорчићу, те уђе нешто светлости, па
Африка
Униформисани болничари, баштовани, полицајци, поштари итд. Остали се задовољавају да обавију бедра марамом, и да око грла ставе европску крагну која има тај шик што је лежерна, незакопчана, у слободном окретању око шије.
Један је био испред мене а двојица иза мене. Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла. Ја сам се осећао необично срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један
Срећом ево касом долазе младићи, намирисани, намазани уљем, са ђерданима око грла, са колајнама на ногама и рукама, стегнути уским каишима по витким нагим бедрима.
Стављамо им огрлице око грла; оне нас гледају озбиљно и остају зачуђене да је то све због чега су имале да дођу. Неспоразум је очевидан, и сад смо
Звуци које њаму пушта крештећи исувише су чудни и јаки да би могли бити из људског грла. Показивали су ми маске њамуа под чијим отвором за уста постоји као нека врста кларинета од избушенога метеорита.
Она, као многе црне жене овде, носи око грла право неизглачано драго камење: рубине, топазе и аметисте; њени зуби су добро зашиљени, што значи да их је од раног
Да би слика била још много романтичнија, млада жена, уместо ђинђува или ђердана, има око грла огромно широку гвоздену огрлицу, црну, зарђалу, која је везује једним невероватним ланцем, дебелим као рука, за зид
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович поче да се врти око ње, не би ли јој, кришом, руком, скинуо, са грла, лопту, тако да се и не додирну. Она, међутим, поче да виче, да капетан хоће да превари, при игри.
Он покуша да је, својим раменима, заклони, од погледа, и да јој скине лопту, испод грла, главом, као кад се биче умиљава телету. Почео је, затим, опет, да моли, да се њему дозволи да одустане и прекине игру.
Као из хиљаду грла орило се: Утече Пеја! Утече Пеја! Павла, међутим, неко задржа, вичући: Нећеш, капетане, потере! Можеш кад Месец буде
Стајао је, пред Агагијанијаном, у новом мундиру, који је Аустрија, те године, Славонцима, делила, закопчан до грла, ударајући о даске, цокулама. Понављао је: нека господин апотекар оде до командира. Капија се само командиру отвара.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У психичком погледу приближују се динарском типу. Као што смо видели, мијачка је област између Влахинице и Дримскога грла, најзатворенији крај на Балканском полуострву.
Најсевернија су чисто словенска села Нерези и Луково усред Дримскога грла, а даље су на југу махом мешовита српско-исламска, ретко чисто српска, села: Брезово, Пискупија, Јабланица, Боровац,
На Србе су више насртали него на Арбанасе. Срба има знатан број на југу од Дебра, у пределу Жупи, до Дримског грла, и на северу од Дебра, готово до Пишкопеје (Пискупије), и они се зову Пољани.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
сваку сваку стопу У три котла намћор воде У три пећи знамен ватре У три јаме без имена и без млека Хладан ти дах до грла До камена под левом сисом До птице бритве у том камену У туту тутину у легло празнине У гладне маказе почетка и
Црњански, Милош - Сеобе 1
Толико беше ведрог, небесног погледа, чистих руку и грла. Сажаљевајући себе, он јој у шали, несвесно, исприча, како би јој било да је његова.
Две хиљаде грла, кад би их поређали у четворокут, дерало се, крај свих батина, за време целог рата, за гласном виком официра,
Седећи до грла у трави, они су се димили, као неки безбројни, мали димњаци што се под земљом примичу све ближе. У вароши која је пред
Учини му се да, при једном прозору на спрату, виде лице митрополитово, са до грла и ушију зараслом брадом, малим брцима и лукавим очима. Примети да га и са других прозора посматрају и пазе.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
дубока бара обрасла у водену траву и окреке, куда се шуљају белоушке змије, где се коте жабе и пуноглавци, и да се до грла потапа тамо пет ноћи, па ако га змије и траве не удаве, да се у тамницу мемљиву баци, да грки пелен уместо хлеба
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
веће несреће него лећи у постељу као шуга — то су ноћи пуне море где кроз сан настављамо да трчимо оловних ногу и сува грла. У том ослобађању кроз додире има нечег што се ни данас није променило.
На свог пса Џонија. Покривена до грла зимским капутом преко ћебета, сањала си како поново тонеш у безбедност родне паланке.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јеси ли се помамила, бабо! — рече кнез уставши. — Готово јесам, Драго! дошло ми је да закукам из свег грла! Би ли још кад у Црној Гори да отац пита кћер за кога хоће!?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ноћи док напољу капљу труле стрехе и у помрчини се чује вјетар, у мокрим ноћима раног пролећа, кад самоћа нарасте до грла и човјеку се не спава (Глас из дјетињства) сећање на оне дане невеселе и нагњиле, кад на старим стаблима набубре
Милићевић, Вук - Беспуће
и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Моме младе, моме лепе, Трипут лепше биле, Око мога бела грла Али, побро, пре ти песму Ја обећа једну, Песму трпку и киселу, Горку па и медну.
Што је била, није више — Гронуше јој лаке сузе; Већ се каје и уздише, Али опет — та он узе! Па га вати око грла: Ох, што није сад умрла! 123. Но већ мора да с' растави: „Збогом!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Почеше и мушице налетати на лице, крв и прашину, он се није бранио, већ је само за колима трчао, гледао, а из грла му се отимао промукао, туп глас налик на кркљање.
Али снашка Паса! У јелеку, шалварама, разузурена. Ћерћерлије и низе бисера трепте јој испод белог нежног грла... А цела снага јој се увија, увија тако дубоко. С погнутом главом, рукама више себе, обилазе играча. Не „чочек“.
А остало — као да није болестан. Стегнут, опасан новим појасом, у новим чакширама, у такође новом и до грла закопчаном минтану из кога је вирила чиста, бела кошуља, те му његов мек, изболован врат нежно обавијала...
Навикла, и било јој је добро. По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Прометеј, не дршће титан на камену, на станцу прикован, већ оковима бије о стење, о стењу пршти сужно прстење, а из грла се ори грдан смеј, та доста грдан да га чује Зеј!
Из грла му се опет ори смеј, и опет дршће силни боже Зеј! У титанину море мисли ври, узаврели му осећаји сви, ал' везан је Пром
главе до стопе дркћући од нада, стала је пред црна манастирска врата, на црна врата белом куца руком, из бела грла, танким зове гуком: „Ходите оци, ој, оче, ходи! отвори врата једној сироти!
чедашце неба, ала си мила, ала си лепа, испод састанка ноћи и дана када те буди звекет ђердана, на меких груди, са грла мека када те буди умилна му звека, ил' о мушком врату кршење гривна, тишино моја, ал' си ми дивна!
Ти се маши копља бојна, па из грла викну гојна: ,За мном, жене! преда мном је војнов сене!' Те намигнув измичаром, постиђеним женским каром, ти завитла,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жене су у грдним покретима с једне стране улице на другу, спремајући се на посао. Гласови из њихових грла су врло значајни. Ја сам у чамцу између Острва и Ескалоне. Села по језеру запловила на његову воду.
страховито болног, људског, човечанског и вапијућег: у томе крику, електричном и механичком који долази из људског грла. Неко ко је у ропцу, чије је тело расцепано, који губи крв. Неко који умире, кога убијају.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Укрстили се зима и мрак, по шкрапама тражим заклон на домаку змајева и арслана, до грла ме сустиже снег и коњ ми у понорници тоне, ја сам фитиљ под оклопом горим на мразу између два мегдана, и хоћу да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пошто ми лако отпоздрави, поздравио је одсечно војнике. Из стотину грла одјекну сложно: — Бог ти помого! По завршеној молитви потпоручник нареди да се војници прозову.
Војници скочише, питајући буновни: шта је. Одјекну још један плотун и из хиљаде грла се проломи: „Ура, ура, ура!“ Онда учесташе појединачни пуцњи... Чује се нека ларма, као јауци, запомагање.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Глас му веома задрхта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла. Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано... Обузе и њу узбуђење.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Дођи, душо, у дворове моје, Да ми лечиш моје грдне ране: Завијај и белим испод грла, А испирај меднијем устима. 192.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тада, на пример, код Стравинскова Пролећа, долази до буке; фракови се узбуне, деколтована грла вичу, чују се и звиждуци; најзад, младићи грлатији и шакатији, побеђују, и све се слива у огроман пљусак и клицање;
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— заврши говорник, а хиљадама грла узвикну: — Живео! Мудри државник захвали говорнику на искреном честитању и напомену да ће све његове мисли и осећања
„Живео! Живео!” проломи се ваздух од усклика из хиљаде грла. Затим главар цркве отпоче певати побожне песме, и забрујаше звона на храмовима главног града земље Страдије.
Млад је, али ми старији ни изблиза нисмо му равни. — Тако је, тако је!... Живео Клеард!... — захори се из свију грла. Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место. Сви се опет приклонише дубоко, а затим настаде тајац.
Млад је, али ми старији ни изблиза нисмо му равни. — Тако је, тако је!... Живео Клеард!... — захори се из свију грла. Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место. Сви се опет приклонише дубоко, а затим настаде тајац.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ха—а—а!... Гле!... — оте се из свију грла. За тренутак сви ућутасмо. Сваки узе да представља себи како ће се писати и како ће изгледати та званична исправка.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде. Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« — Пхи! Баруштина! Вандеја. И нико ни да пише, да протестује!!
и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла: Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!
— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. — Једва једном!
— Хоћемо! — одазва се гомила. — Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? — Примамо! — рече гомила као из једног грла. — Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. — Пристајемо!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Открила им се нит најтања: Сласт чистога трајања. По цео дан чекају До грла у бескрају, С ногама спуштеним у лаворе Тихи и срећни, таворе.
у цик зоре Да чујем како се чавке споре: Из свих крошњи, у парку, одзвања Расправа о смислу постојања; Из триста грла диже се граја Око питања: има ли краја Тај свет, у којем чавке и вране Дречећи, чекају сунце да гране!
Веска Весић, госпоја београдска, Самој себи честита и поласка: „Ево меда, без цвећа, без полена, Муви до грла, а мени до колена!
се на ограду, Вука-баба Објави да је почела дражба; Истога часа се баба-Јока На два троношца уз плот скљока, Из грла, у ком округло је нешто застало, Повика, као кроз појачало: „Народе, остварују се луди снови, Препорађа се цркла
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Полеће ни јато јаребицах, и свакоју живу ухватисмо. Стога граја стаде међу нама. СВИ И3 ГРЛА ПОВИЧУ: Пуштите их, аманат ви божи, јере их је невоља нагнала, а не бисте ниједну хватали.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.
Биле су спремне. Чак и Магда, и за чудо сасвим као што треба, до грла забрађена новом шамијом и са закопчаном кошуљом. А та закопчана јој кошуља око врата за њу је најгоре било.
А све надвисује и води она иста девојка. Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева. Пева заносно из свег грла. Амам звечи: | Јао, јао, јел’те, дико, жао? Јел’те жао, што се растајемо Растајемо, а...
са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла. Подбратци и вратови били су сасвим откривени.
Марко, седећи на столици, у челу, са руком на коленима, гологлав, уздрхталог грла и уста, није знао коме више да се захвали.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А моји браственици, бјесмо баш на моме гумну, четрдесет грла, сви у смијех и потврдише то. На томе и прекидосмо.“ „Хе, Бог зна како ће то свршити!
Младеж кад га видје снеби се мало, али кад их он посоколи смијући се, ноге поиграше лаганије, грла кликтаху јасније, а и пушке зачесташе, као да их се придало више.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Узјахао на вељега ата. Ујела га пчела за језик (тј. опио се). Уточио би ти крви испод грла. Што му очи виде, руке му не оставе. Б) НЕУПУТАН, НАОПАК, РАД Баштованџији краставце продавати.
(Кожна обућа) 78 — Жута јарад у море скачу? (Колачићи) 79 — Збори без грла, чује без ува, живи без душе? (Гусле) 80 — Земљу рије, а жив није? (Раоник) 81 — Зијева, а језика не има?
(Роса) 212 — Живо без душе, чује без уха, збори без грла? (Одјек) 213 — Звијукну баба из Дунава, помете хоџу наврх мукора? (Олуја) 214 — Зуба нема, руку нема, а опет уједа?
(Срп) 328 — Који пет’о нема кресте? (Онај на пушци — пиштољу) 329 — Ко казује много прича, а нема ни грла ни језика? (Књига) 330 — Коме је памет у репу? (Кантару) 331 — Ко на купање иде, а трбух код куће оставља?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
137. У пете нишани, у нос згађа. 138. У соби напето, у кући раздрто. 139. У шта је срце пртено. 140. У шта су два грла, једна шија. 141. Цар вечера, буздован му игра. 142. Царевић воду пије, копље му се врти. 143.
Али несрећом испред самога рођења пође негђе изван куће и заборави снимити с грла они запис, и не би се ни тадар досјетила, него јој дође некаква мука у дроб, те она трчи дома и теке дође, изби дијете
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели да он има на души бар тридесет грла што ситне што крупне стоке, и још многе манастирске ствари. Сад, ко би у том могао право пресудити?
— Вире ми, није лоше! — одговори Стипан, па поче љуштити јаја. — Таа-а-ко! А оћеш ли дати браћи да сквасе грла?... Јесте ли вечерали, људи? — Јесмо, јесмо! — Таа-а-ко! Па дај да пију! — Вала! вала!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Песме — исказане из грла да их чује Велико уво света — ево натраг хује. Зар је ту јужни крај и једино им жало? Близу је празнина и руб се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ сиктала је чупајући му кожу. Од његовог ћутања њена рука клону на сено. „Их, их!“ па се засмејала гласно, брзо, из грла. „Што се смејеш?“ чудио се са страхом. Она му је одговарала још занесенијим и луђим кикотом. „Па шта ти је, СИмка?!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не могу те убити, птицо! Не могу постати Принц облака! — низ дечаков образ склизну суза, а из грла птице зажубори песма какву никада нико није чуо и обави га као нечија топла, самилосна рука.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Два војводе, вјерне моје слуге! хуче страшно адски урагани, а вулканска мрачна грла јече, ричу грдна тартарска страшила, звече ланци с јарошћу уждени, буче волне с мучитељском буком: све глас слива
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Паролос из Сибариса!“, повикаше ученици као из једног грла. Млади сибарићанин ступи пред учитеља и предаде му дугу, фину, пурпурну подвезицу којом је везивао своју обућу за ноге.
“, узвикнуше сви као из једног грла. Краљ обухвати погледом цео овај скуп научника и књижевника. Он их је познавао све, не само по имену, већ је знао и
Поче да цупка задовољно по соби, смејаше се из свег грла и тапшаше ме по рамену. И ја ударих у смех. „Ха, Мардохају! Добар посао за нас трговце такав крсташки рат“.
Џбуње и воћке велике баште беху у пуном цвату, птичице цвркутаху весело, а голубови гугатаху из пуна грла; пчелице зујаху, вршећи вредно свој посао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наједанпут, стегнута грла и пре него што би бризнуо у плач и гласно зајецао, човек окрете главу, ухвати се обема рукама за њу, па устаде, остави
Пасе наједанпут народ ућутао, и Илија Илић стао да говори: — Не, не — виче из свег грла Иван Илић — ви то не знате, ја да вам кажем. Не, не, ја да вам кажем! — Е, па кажи — одобрава народ.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
видјети ројеве косматих смртника сакупљених око лешине каквог бесмртника: на кољенима, побожно су јој сисали крв испод грла... — Како то: „лешине бесмртних”! Цонтрадитио ин ађецто!...
Као да се трептај сад преселио негдје између груди и грла: нешто топло и меко, као задихано птиче, још ту задише и дрхтуљи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Пуцај ! Не дај ! Уа! — вичу стотине грла. — Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. — Лево ! Страном! За њима! — вичу кметови.
Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...
Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла... Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ове, видећи Петра где им се приближује, повикаше као из једног грла: — Петре, ходи да ломимо чиоде, па колико чиода данас сломијемо, толико ћемо дана живети.
оне три девојке, па одмах прекрсти штаком, а девојке оживеше и почну опет ломити чиоде, па кад га опазе, а оне из свег грла повичу: — Петре, ходи да ломимо чиоде, па колико год данас чиода сломијемо, толико ћемо дана живети.
Ти ћеш као старјешина имати свега до грла шта ти душа зажели, само заповиједај што ти треба, дивови ће те служити као старијега.
А кад снег паде, овце стану блејати од глади, а чобанин запевати из свега грла. Чула то нека стара девојка, па искочила пред њега и упитала га: — Зашто бе, чобанче, плачеш?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
За трен ока избио је прави метеж и из десетину грла се заорило: ”То је Броди.” Бацио сам четврт долара на шанк и јурнуо према вратима, али гомила ми је већ била за петама
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сеоски волови били су подељени у крда од око педесет грла и свако крдо је чувала група од неких дванаест дечака из породица којима су припадали волови.
Ћипико, Иво - Приповетке
прилику: чини јој се да није он био с њом онога јутра на броду када је гледала војничке тврђаве и топове, чија мрка грла, чини јој се, и сада проти њој зијевају. — Што сте невесели? — силом шали се Лазо, с очитом жељом да их разигра.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
у обичај мартинке, о раме је вешао стару пафтајлику, која се још само у колашинским песмама помињала као пушка „од два грла а шеснаест зрна.“ Иде он озго још младалачки и раширио се као орлушина.
песма занесе као да је у Колашину и као да ту нема Турака: војводина нога, у не знам каквом опанку, стаде цару испод грла.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Облаци се тâње; Тишина је нема; Сва се грла стегла. Чека се, чека се — Али Бога нема. Још нису пресмагли Задаси из гроба, Којим’ смрде страсти, Којим’
“ И кад овај порук чујем, Дреше ми се с грла гује: Тако ћемо!... то ти пријан До небеса довикује. »Стармали« 1888.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Залеђени плам Огледало поста ономе што сања. Облик је врлине стрела угледања Што светлост раскопча орлу испод грла: Запамћена зимо бит је неумрла.
Краков, Станислав - КРИЛА
Рус је упола отварао већ самртничке очи. Поново ј е уврнуо дугме. Опет је настао мрак у коме је и даље онај кркљао из грла. И он се хтео да пита: — Зашто се људи убијају... али се нешто збркало у њему.
Петровић, Растко - АФРИКА
Униформисани болничари, баштовани, полицајци, поштари итд. Остали се задовољавају да обавију бедра марамом, и да око грла ставе европску крагну која има тај шик што је лежерна, незакопчана, у слободном окретању око шије.
Један је био испред мене а двојица иза мене. Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла. Ја сам се осећао необично срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један
Срећом ево касом долазе младићи, намирисани, намазани уљем, са ђерданима око грла, са колајнама на ногама и рукама, стегнути уским каишима по витким нагим бедрима.
Стављамо им огрлице око грла; оне нас гледају озбиљно и остају зачуђене да је то све због чега су имале да дођу. Неспоразум је очевидан, и сад смо
Звуци које њаму пушта крештећи исувише су чудни и јаки да би могли бити из људског грла. Показивали су ми маске њамуа под чијим отвором за уста постоји као нека врста кларинета од избушенога метеорита.
Она, као многе црне жене овде, носи око грла право неизглачано драго камење: рубине, топазе и аметисте; њени зуби су добро зашиљени, што значи да их је од раног
Да би слика била још много романтичнија, млада жена, уместо ђинђува или ђердана, има око грла огромно широку гвоздену огрлицу, црну, зарђалу, која је везује једним невероватним ланцем, дебелим као рука, за зид
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Фризур носи холандијски, када шета, игра пољски. За њом скупа свила шушти, око грла сва се злати. Лепо харфу знаде бити, нуз то лепше јошт певати: К'о славујак на гранчици кад попева милосници; Ни
Изнеможе наша снага — На камењу голом спати, С оштрим трињем, мекињама Гладна грла продирати; Радним рукам’, свим мукама Не моћи ти помоћ дати — То сносити, мајко драга, Изнеможе наша снага!
Излећеше вила јата. Отворена сва је тајна: Чаролија силом бају, Удесиле грла бајна, Плена песме извијају Красне виле златокосе.
Људски сине Од прашине, Знај, путниче, Самртниче!... Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла. — А Радивој на гроб гледи, Реч с усана тече бледих: „Авај, брате!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
планинске снаге уз оштри фијук косâ и српова разлијегала се силно, протегнуто, у врелом дрхтању бијелих облих грла, испод помодрелих горских висова. Раном зором отискиваше се небројено благо од Рељиних торова.
Иза тога чељад се поче поболијевати и падати као снопље. Носе се носила, нижу се гробови и промукла женска грла, бугаре сиње и црне тужбалице.
Гинућемо, браћо, сви ћемо гинути за ову свету ћабу! — Сви ћемо гинути! — оде одјек гором и планином из пет стотина грла.
— За тобом и у гору и у воду, делијо и војводо наш! — оде гором и планином из пет стотина грла. Покојни Партенија на брзу руку очата војинствену молитву и освети барјак, па га с благословом предаде Станку
Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, 'Ристос те убио. Живила, продера' се из свега грла, наша премилостива Земљана Влада у Сарајеву! Она сва поблиједи, руке јој обамријеше, и ја се спасо'.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Травицом гусне за мекоту по њој, па маховином по узглављу, по стени. Стани не мини. Из грла да ти голубица загуче, запламти са усана ружа, у недрима ти две трешње заруде, хеј, срца два кад полуде.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Већ не обучен као дечко, него у мало дужим, затворене боје чакширама, у ципелама, минтану закопчаном до грла и утегнутом, дугом мор-појасу. Полако, мирно, погнуте главе иде. Тамне му се његова уска леђа, стас.
Само, место оне њене беле, нежне, везане марамице испод грла, била је, као и шамија јој, црна, велика, нова. Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у
к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа се оцртава — да би она и то учинила.
брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је утишавао: — Хајд, хајд! Иди ради...
појавила се на свекровој капији у хаљинама невесте, шалварама од јумбасме, са закопчаним минтаном на прсима до грла, и забрађена не чајком већ шамијом, са лицем не девојачким, извученом и растресеном косом око врата, око ушију и по
Ћипико, Иво - Пауци
о Никину дјелу, мисли: „Не би било добро да цио запане Илију; Илија би с тиме ојачао, а Петар је задужен до грла, све имање не би му за дуг залегло, а и податнији је и поклонитији од Илије, — лако ће с њиме! А лако ће и с опоруком.
Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла... Гуши се... Натеже се свом снагом да се извуче на ливаду, на суво... А близу је краја. Пружа руке да се чега дохвати.
Обазире се уоколо да их негдје положи на сигурно, али никако да их из руке испусти. А Ради дошло до грла и гуши се... Напреже сву снагу да му каже да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити... Но залуду.
Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива... Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и
— А ча му корист да јема? Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу. А штета!... Лако ти је онако стећ'! Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!
К'о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша. Иво ублиједи к'о крпа. Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.
— Сјећам се... Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу.
Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.
једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. Иду полагано, набадајући се на кишобране. — Па што је ново у селу?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У музеју се све умирило, само је у зоолошкој башти један судански лав, у чежњи за отаџбином, урликао из свег грла. Та његова рика преплашила је до сржи целу многобројну породицу питомих зечева која је становала близу њега: дрхћући
При изговарању грозних речи „суви режим“, осетисмо како нам се грла суше, и зато одлучисмо да их добро поквасимо, пре но што ступимо у државу Кемалову.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Мило моје село, Буди ми весело! Са свију крајева Чује се певанка Грла крупна,танка; Неће зло ко пева. Мило моје село, Буди ми весело!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла. Изиђосмо изван пешачке каре и Краљ проговори: — А сад, хајдмо у пешачки ров.
— Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео! — прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица, чак до објавница непријатељских. — Господо командири — настави потпуковник Петар.
У једнога је све лице рањаво и надувено, а неке чудне шумове, као ропац, испуштао је из грла. На земљи је лежао и један који је боловао од маларије. Увиђао сам како његово тело букти од велике ватре.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
нашли су онда Моћне му чељусти заривене јој у грло Риђа крв отиче мешана, Та његова крв из уста на млазеве И њена из грла потоком Врата крвљу беху подупрта, У собу - Сунце - није имало приступа: Где живљаше Вук уистину.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, зна да је Мицко, одједном, ишчезао и није се вратио никада више... Тишина и самоћа стегли су се око дечаковог грла као гвоздени прстен. — Мицко! Мицко!
— чу Старчев глас иза самих својих леђа. Младић хтеде да се окрене и нареди му нека престане с шегачењем, али му из грла излете некакав отегнут звук који никако није хтео да се претвори у речи, већ је све више личио на блејање.
Дворани су га нетремице посматрали. Затим се из грла окупљених изви узвик дивљења кад птица насликана на платну поче да покреће главу, залепрша крилима и полете увис.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1912. ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ ГРИВНА 1 Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну! Нек' се ниже, ружо б'јела, Око твога грла б'јела, Па кад скочиш, селе лака, Нека чини, цика, цака, Цика, цака! Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну!
И сви пију, пију, И види се како дамари им бију Испод знојна грла у набреклој жили. Сморне очи дижу и нагињу ведра, Просипа се вода и на гола недра, Почађала, цури...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља Шестокрили до „белог грла“, а Марко га најбоље подигао, али га није на главу метнуо.
Викну Милош из грла бијела: „Ето тебе од шта се не надаш!“ Па он пусти златна шестоперца: колико га лако ударио, из бојна га седла
Он ће казат на коме је царство.“ Руке шире, у грла се грле, у бијело цјеливају лице, за јуначко питају се здравље, па сједоше на свил'на душека.
о сваком добру бесјеђеху, ал' пошета госпођа Милица, лако шета по царском дивану, — на њојзи је до девет ћемера, испод грла до девет ђердана, а на глави девет перишана, поврх тога круна позлаћена, а у њојзи три камена драга: сјаје ноћом како
главна пријатеља, паде на ум, па се досјетио за његова хрта Карамана, кога воли него добра ђога, те привикну из бијела грла (остало је хрче у ахару).
Обадвије сабље исјекоше, до балчака сабље догонише; побацише њине одломчине, од хитријех коња одскочише, за била се грла доватише, те се двије але понијеше на Голечу, на равној планини.
Препаде се Страхинићу бане ђе погибе лудо и безумно, а нешто се бане домислио, викну бане из бијела грла некакога хрта Карамана, што је хрче на лов научио; викну бане и опет привикну, скочи хрче и одмах дотрча, те банову
Скочи бане па из грла викну, те набрекну оног хрта жута, доке своју курталиса љубу. Запе љуба бјежат низ планину, он шћаше бјежат у
Кад девојка саслушала речи, проли сузе низ бијело лице, она оде свом бијелу двору кукајући из бијела грла: „Јао, јадна, уде ти сам среће! Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио!
Кад ујутро бијел дан освану, и двије се ударише војске, опази га стража од Арапа, пак повика из грла бијела: „Сад уступи, љута Арапијо! Ето оног страшнога јунака на шарену коњу великоме!
чардак из темеља тресе; па потеже сабљу зарђалу, ману сабљом здесна налијево, те он Мини одсијече главу, па повика из грла бијела: „Сад навал'те, моја аргатијо! Нема вама Мине од Костура!
није голема зулума; Арап узја танку бедевију, наћера је кроз Стамбол бијели, дође право под цареве дворе, виче цара из грла бијела: „Море царе, изводи ђевојку!“ Па потеже тешку топузину, њоме лупа цареве дворове, сасу њему стакла у пенџере.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не рад душе, него рад гуше. Триста зала из свога им грла. Блудљиво разроко око не спажа чистоће. Коме је дато, може се здржати, коме није, тај је пропао.
Ама из тога је души ласноћа, а то не може бити да би вама досадније било слушајући, него мени из грла с виком дерући се. А стајање, зебење ли, ил' му била запара, — једно је та мени, та вама. Труд мој, труд ваш.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се исказују бескрајна туга, стара