Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— А да је оно дошло? да ли замишљаш радост моју, срећу невиђену? У њему видела бих тебе, осетила душу твоју и грлила бих је, грлила, онда бих ја оживела. Опрости ми. Ја незнам шта говорим.
да ли замишљаш радост моју, срећу невиђену? У њему видела бих тебе, осетила душу твоју и грлила бих је, грлила, онда бих ја оживела. Опрости ми. Ја незнам шта говорим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Деца су га грлила у смеху и нису ни сањала да их вара. А кад кола са њима одоше, Трифун се био вратио на чатрњу да жену сачека.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале на језеро, а девета њему на коња, и како га је грлила и будила. Царев син, сиромах, чујући то, да се убије.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Крај цркве туђе и непознате, запаљене, у дуге, јасне, топле ноћи, кад крекећу жабе барске, грлила је разне жене. А дању је чувала дворе царске и кораком бројала сате. На јави је душа моја богат сељак, весељак.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела и нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к себи привлачила. — Па како си ми, Софкине? Јеси била добра?
знала да никада неће бити жена свога изабраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда — на што је сада ово чинила?
Јер, када се већоволико преплатило, онда бар нека буде потпуна патња и мука! И зато би заспалог Томчу, плачући, грлила, љубила.
После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале у језеро, а девета њему на коња, и како га је грлила и будила. Царев син сиромах чујући то, да се убије.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сам находио у том таку сладост која је превосходила свако блаженство, а кад би[х] с поља дошао, како би ме дочекала и грлила мати, како сестрица! Све ми је ово тада уједанпут пало на ум. Нисам могао опстати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јесу ли долазиле? А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале у језеро, а девета њему на коња, и како га је грлила и будила. Царев син, сиромах, чујући то, да се убије.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И у тој гробиници младости и цвећа Дисала је она још лепотом својом У јесењој ноћи, у ноћи са којом Грлила је живот свих мртвих пролећа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пре 1833. Сава Мркаљ СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ ОДА НА РАТ Није га мати на топле и млађане грлила прси, Тигрица млеком њега је задојила. Није он, весело дете у колу невиних браћа, Дане певајући скакао и проиграо.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
? КАПЕТАН: Говори, господин-Жико, бог из тебе проговорио! ЖИКА: И да пресечете ову бруку што вам се ћерка грлила у канцеларији, и да спроведете Боку у Београд, и да се извините пред господином министром; најбоље, идите ви тамо у
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се на те њене будалаштине, слабости, у потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. После бабе, долазио је отац.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Маћеха и пасторак, дечак од дванаестак година, заволели су се много и искрено. Јелена је грлила малога и шаптала му: „Кажи ми мама, мама, ма-ма!