Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чује за нас Атанасије Стојковић и Теодор Филиповић (оба Срби и професори у Харкову), и дотрче чисто да нас виде. Грлимо се и љубимо боље него да смо из једне фамилије; ту се они не могу сити да напитају, нити пак ми да им доста наказујемо
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
да ме не пије светлост месечева и блага, тиха ноћ... Хоћеш ли? Узећемо се за руке, поћи ћемо у свет, да се љубимо и грлимо... Бежаћемо далеко, далеко!“... Изиђе и њена: „Сву ноћ седим и мислим на тебе. Ђерђев не могу да држим.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ту почесмо да се грлимо и љубимо, да скачемо и да се „сликамо“ у снегу, да трпамо једни другима грудве за врат — који је то био провод!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Напустили смо законе и рођаке, заборавили мирис родитељске трпезе, грлимо се изненадно, а ја не знам ко је она. Нећемо се вратити крововима града, на висоравни живимо међ звездама, војске
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој Лаца открива и једну групу Србијанаца. Они су сасвим друкчији него онај официр у Команди места, Загреба. Грлимо се и љубимо као браћа и мој Лаца наређује, револвером, да устану, Румунима. Вели, сад ће да се пева наша химна.
Они се успијају као нова млада и веле: добро да се једном свршило. Окилавило се. Затим се опет грлимо и љубимо и певамо Тамо, далеко. А чим то запевамо, потеку сузе. Ноћ коју смо, затим, приредили била је бурна.
Попа, Васко - КОРА
живог песка да опстанемо Разуларене кашике Односе нам зрно по зрно Како дрвеним рукама овим Лишеним лишћа да се грлимо Гину нам каранфили са усана Гину нам у вреломе песку 11 Куће су изврнуле Горке џепове соба Да их вихор претражи Дуж