Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Осећао је много, али није умео ништа да искаже, само је грлио и љубио. А Стана је стајала мирно, гледајући га својим обичним смешењем. „Пољуби ме, злато!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Лађевич оде из ложе, уз псовку, а Филипович се кикотао. Божич је све то посматрао, смејући се, а грлио Павла, и викао, да се, са млађима, не вреди препирати. Младо, па лудо.
Петар је и сад, на путу, био сав плав, сребрн, нагиздан, а дочекао је Павла радосно. Скочио је и грлио га, кроз смех: „Куд се скиташ, дугоњо? Куд нас доведе? Где си, лудаијо? Ето и нас, дике ради, у Росију, твоју. Аха.
Његово дете почело је да се тресе, у плачу, од неких страшних дрхтавица. Петар га је грлио, а Варвара, плачући, бежала – и није могла то да гледа.
Било је тешко са Петром. Није хтео да поверује, цео дан, и целу ноћ, да је дете мртво. Грлио га је, стискао, љубио, викао. Једва га је прота Булич наговорио да допусти да му дете узму.
Црњански, Милош - Сеобе 1
више да је жут и одвратан, већ јој се, све више, чинио цео од ћилибара, особито кад би јој својим немирним рукама грлио колена.
да се на њега набоде, да на њему остане, да се од њега не одваја, клањао се онај и превијао над коцем, као да га је грлио.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Та зар не видиш, куме, да сам те препознао стојећи чак и с оне друге стране, да сам се сагињао преко рампе и грлио се с тобом, а и то је непрописно кад се строго поштује закон.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Јер ако ме одгурне рукама, пустиће кофу која ће натраг у бунар пасти и разбити се; а овамо сам је ја грлио све више и више... Она је клецала. Хтела је све да пусти и падне. — Пусти ме! — молила ме.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Јуче, на пример, доле под сводовима, Подзидом Палатина, препознали смо себе у непознатом пару што грлио се кришом Испод корења врта. Ил су то биле сенке, Ил можда холограми, пројектовани у простор Нашег сећања?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би: — Софкице!... Татина Софкице! И све би је јаче грлио, тако да се Софка и сада сећа његове скоро избријане браде, која би је тада почела по лицу да гребе.
Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста. Кроз неколико дана враћали би се кући.
И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући: — Хвала, Софке! Хвала, чедо! Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то
И почеше се између себе љубити. Особито је ефенди Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка. До речи није могао да дође. Као да никако још није веровао у све то.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У мене је увек гледао све живље. Љубав му је била к’о природа плаха. Кад сам рекла: грли! грлио ме дивље, Да ме жудно, али и несвесно смрви. Али не подло, али не из страха, Он ме је, на знак мога прста, пушт’о.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Човјек одиже обје руке да јој их измакне, па ижљуби с њом у лице. Док се он са сестром грлио, Стана и Милица прихвате му руке, па их цјеливају. Човјек се пољуби и с њима. „Петре, како си? Како си брате!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сабљо од Косова! — рече се из милости виђену јунаку или зорну момку. Са сваким се право љубио и братски грлио! Снаха ти се сребром ковала а медом примила! (кад ко што право рече). Свака те срећа на пут пратила!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Истина, Милош ју је грлио али је она осећала да он није поред ње, да то није његов додир: Милош је додиривао ту жену која се била шћућурила уз
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Никола нас је грлио и поновио да нема бољих пријатеља од нас, а ми смо љубили снајку у руку, уверавали је да нам је она од данас рођена
пролеће преко оних безбројних крстића и звездица што их је некад, данима и ноћима, њен пажљиви поглед миловао, упијао, грлио и мазио. Али оне ноћи узалуд сам љубио ону успомену, као и гроб: она је била ледена и мртва.
„Слободна сам, слободна сам, твоја сам, спашћу те“, говорио је и грлио ме тако снажно да ми је тај загрљај, најприснији и најтоплији, сведочио о најискренијем, о сасвим побеснелом осећању и
И тако, не гледајући је, а осећајући је крај себе, ја сам, озарене врелим жаром светлости овога малога сунца, грлио и љубио, упијао и миловао прекрасне ове живописне просторе, ове валовите пејзаже историјски знамените, који су и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Затворен гдигод у тавном света буџаку, Грлио брата није, женску лепоту није: Да му се огреје срце прекратке младости зором, Душа да весело лети небу плавоме, Да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Букара је народу изгледао смешан чак и док је грлио обезглављено тело своје жене. Ридао је и готово урликао од бола, мусави сирочићи су вриштали од ужаса врзмајући се око
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ко зна кад сам тек заспала. А боље и да нисам никако ни спавала. СТАНА (у поверењу): А што? Дошао у сну неко па те грлио, љубио?... ТАШАНА (прекида је црвенећи): Хајд’ хајд’!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Та љубав моја остала је и вечита тајна моја, коју никоме нисам исповедао, до једноме јастуку, који сам грлио и љубио кад год бих сам остао код куће и коме сам упућивао пуно слатких речи, које су се односиле на лепу госпу са