Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Не глај ме тако, ох уби ме боље!“ То рече млада, скоро душу даде, А Стојан скочи, па је грлит стаде: „Ох ти си опет, ти си ми једина, Што оста тужном од свију милина; Ма чим ћу теби тог света студена Наплатит
38. Јасну свећу он запали, Своје злато грлит пође, Али мома на њ навали, То да узме по што дође. „Ајдмо, брже!“ она кара, Он грлећи одговара. 39.
Другу тиска он на груди, Другу грлит он се труди, Друга њему срце жари — За ме више он не мари. У сред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак;
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ — Да ко ми је тебе дао, Моја мила, грка сузо?! 1865. КО ЋЕ КАО ЉУБАВ! Гора гору не мож’ грлит’, Не дâ долина; Дан не може дан пољубит’, Ноћ је међ’ њима.
Ал’ на гори овде момче, Онде девојче; Ови ће се грлит’, љубит’ Данас довече. Дуго уста неће моћи Да се растану, А у то ће и два дана Да се састану.