Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
кад ето ти му мајке. — Нуто мога маторца како ми ради!... — кликну Миона радосно, притрчавши, па узе грлити и љубити Огњана. Огњан се мало изненади. — Па срећан ти рад, домаћине мој! — настави Миона. — Гле, гле!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Госпођа Матилда исто потврђује и каже му боље да је женском рођен. Па онда почну га обадве грлити, па се смеју. — Но ви сте, Херр вон Кірић, вечити младожења, еwігер Јуд.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
не даде: „Е па добро, дад' његову главу, Да је видим мртву и крваву, И целивам место драгог свога, Кад га жива грлити не мога, А ти брже копај раку ладну — У њу лећу, издајице нећу.
„Луду л“, рече, „удараш ми страву; Кад је тако, донеси ми главу, Да целивам мртва злата свога, Кад га жива грлити не мога... А ти копај две ладне гробнице, Никад Цвета неће издајице“...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На то се аждаја насмеје па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага.
Моја је снага у оном дрвету пред кућом. Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница; како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити н будити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
што он заспи, али ето ти девет пауница; како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане будити н грлити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сакуј мени од злата јунака; Мазићу га, к’о рођена мајка, Љубићу га до самога мрака, А грлити до сутрашњег данка. 200. Дјевојка је драгом поручила: “Чуј, драгане, одох за другога, За другога, за јарана твога!
“Што ме гледаш, са брега, девојко, Ожењен сам, узети те нећу, Окован сам, грлити не могу!“ Проговара са брега девојка: “Не гледам те да ме младу љубиш, Но се питам чим сокола раниш!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.
Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!... XXВИИИ Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бити у свакој чорби мирођија. Бунар украј реке копати. Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама. Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: „Устај храно! устај срце! устај душо!” А он ништа не зна као да је мртав.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња па га ставе грлити и будити: „Устај храно! устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну у језеро а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: „Устај храно! устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав.
” На то се аждаја насмеје, па јој рече: „Онде је моја снага у оном огњишту.” Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: „Луда жено! није ту моја снага.
није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.” Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: | „Прођи се луда жено, није ту моја снага.
опази маћију и оца, бризне плакати, а маћија како види да јој место суза бисер из очију иде, рашири руке, па је стане грлити и љубити: „Благо мени кад си ми дошла! | А где си ми тако била?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
целе ноћи ту, код ње, ако јорган од врућине збаци, открије се, да је покријем; да, када почне бунцати, у сну љубити и грлити јастуке, ја јој квасим чело и додајем свеже воде... Као да ја нисам жив, као да нисам мушко.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! — вели Шунда. Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се обрну к Јерковићима: — За име божје, шта оћете од мене?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
је нисам могао пратити у њеном развијању, у једном тако слатком узрасту кад се расцветава, што је нисам могао мазити, грлити, држати на срцу. Па ипак, ова је карта учинила крај мојој агонији, повратила ме.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Под кецељом, је ли? — А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету! Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. — Ти си се, море, негде наквасио!
— Јесте, мајко: снаху и ћерку. — Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је’ вака девојка изабрала мога Ђуру.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ево ти кажем сад, него кажи ти мени јесмо ли се сад помирили. — Јесмо, сине, јесмо, — па га стаде грлити и љубити. Ту ти је он неко вријеме с матером у изобиљу живио, па се једном присјети и рече: — Што бих ја живио у
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница. Како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав.
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
Како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
На то се аждаја насмеје, па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја, кад то види, удари у смех, па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага.
Моја је снага у оном дрвету пред кућом. Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех, па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага.
— и дође царевој кћери у собу. Ту је стаде грлити. Царева се кћер зачуди: осјећа да је неко грли, а не види никога, па га стане заклињати и молити да јој се каже шта је
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моја љубо, верна љубо, Мила си ми ти, — Ал’ се онда заборави Љубит’, грлити. Кад јунаци за слободу Чуда почине, Није штета ни за кога Ако погине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
све желите мужа, Ви ћете се радовати, уживати сласти Имајући свог супруга, будући у власти, И љубови мили залог, грлити свог сина, Док жениха она чека још из Недођина!
Ја сам верни српства син, Милош именом, Мом ћу српству старат се Казат временом: Што је српско љубити, Српства благо грлити, Света да је задаћа Срба Милоша.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ — викну Лујо, а очи му засвијетлише од превелике радости. Од драгости стаде љубити и грлити бака. — Је л' де, Јабо, да ћеш ти њега надбости? Нека је он царски! Свеједно је то мом милом, драгом, рођеном Јаби.
Он ће шјеђети с тобом, разговараће се, братски ће се љубити и грлити, онда ће скочити и подвриснути: „Стој! Буди мене миран“ — па ће те на мртво име испребијати, ако је јачи.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја сам најлепше планове правила како ћу те грлити и иберашовати, кад кукавица дође и почне ми чело главе кукати. Тргнем се и потражим твоје руке, нема никога, ах!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И кад она не кте ништа јести, и њему се пресече јело, те уста од софре, да иде спавати. Узе њу к себи те је поче грлити и љубити и поведе је да већ легне шњоме.