Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Ја оборим очи доле, а бела кошуљица ми се тресе на узбуњеним прсимо. „Теби је зима, моја мила Грличице?...“ питаше ме он, пребацујући половину своје дебеле опаклије преко мог голог рамена... После сам осетила како ме љуби.