Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 16 Курјак и ждрал Курјак жуерући овцу, стане му кост у грлу. Стане завијати и јаукати, молећи свакога ко туда пролазаше п му извуче кост, обештавајући велико награжденије.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
јаничаре тукао, и што је непрестано договарао се са другим кнезовима и сиротињу заступао; исто тако била им је кост у грлу, што је он имао у својој кнежини свагда спремни̓ и оружани̓ 1800 момака, које је и Аганлија видно, када су с њиме на
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Што је даље Страхиња одмицао, бивало му је све теже. На махове га тако стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га. Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љути, те се мргоди.
Она лепа кућица обрашће у коров, а ону белу шиндру покриће маховина. Страхиња уздахну, опет га љуто стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, па похита наниже к зарошком хатару. Пресамари преко Голога брда.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Људи притрчаше, те отеше нож... — Зликовче!... Хајдуче!... Алекса није могао речи проговорити... Стегло га нешто у грлу... — Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!... Зар што истину говорим да погинем?... — Зликовче!
Да ми је... да ми је... Нешто шушну под прозором... Као да се неко накашља... Маринко пребледе и реч му заста у грлу. И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. — Мехо! Асо! Ибро!... Брзо напоље!
Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... — Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ми смо своју сузу крили у том часу, Ону сузу чедну, свету, неумрлу: Но она се свагда јављала у грлу, И увек се тужно расула у гласу. РАПСОДИЈА Да ми је да љубим као некад прије — Без наде и среће; вај!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нешто ме још теже стеже у грлу. Ја затворих прозоре и стадох ходати по соби. Онда сам опет читао писмо и опет ходао по соби.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али свега тога не би. Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму, а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и неправо. Постаде већ и нестрпљива, а и понос девојачки би дирнут. — Шта се само скањује ту ваздан!?
— Ту песму више да нисам чула! Јеси л’ме разумела? Ви’ш ти то ње!! — викну гђа Сида, а стегло јој се у грлу од силне жалости. — Да ми више ниси залевала! Гледај ти то ње само!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Како то? — Е, тако! И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више! Сестре се смеју. — А како би било да је још страшније?
Африка
Вече моје славе! Тужно вече без пића; са сланим прженим месом још у грлу! Ипак дивно звездано вече саване! Да живим хиљаду година, волео бих те хиљаду година!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нека пази шта каже! Павлу је била реч застала у грлу. У дворани, у коју је био ушао, није било никога, али је он осећао да ће ући неко, неко, пред ким не сме, и не треба,
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
у мени зановета Онда ћемо свирати Ми волимо свирку Шта ћемо кад пси наиђу Они воле кости Онда ћемо им застати у грлу И уживати ИИИ.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Зуби су јој били неједнаки, али смех јој је био такав да вам је застајао дах у грлу. Њено мало лице било је светло као добро углачан белутак. - То је тек нешто!
Затим смо пошли свако на своју страну и ја сам био сигуран да и она као и ја осећа слану лопту у грлу. Крај мене су пролазили људи од којих сам сваког виђао бар хиљаду пута, али ја ниједног нисам могао да препознам, и
Нисам веровао да корњаче имају срце, а своје шашаво осећао сам све време у грлу. Можда јој нису дали да изађе? Можда болесна? Можда спава?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Са вриском у грлу, пресамитивши се преко колена, примети око тог сандука жабе, змије, пужеве, у блату, увијене у клупче, како се гњече,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Растанемо се тако, а између нас — бели свет. И још нешто у грлу. — Зашто не пошаљеш неке приче? — питају ме успели момци.
Улетали су равно у мрежу и копрцали се у њој, кмечећи као деца. Претрчавали смо тај комад поља са срцем у грлу и хватали их онако копрцаве за стражње ноге, а затим затварали у кавезе на којима је било исписано име неког
Стомак ти је јурнуо према грлу док си гледала његов бели кажипрст са златним прстеном око црног камена — мрзиш ли ишта више од тог црног камена у
Милићевић, Вук - Беспуће
Она је уздрхтала, пружила му руку, а ријеч јој се угушила у грлу. Он је напола спавао и очевидно било му је непријатно остављати топао кревет.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ „Бре не лудуј, та с тобоме И ја морам!“ — „Ти са мноме?“ — „Ох, мој Боже!“ — пред њег' паде, У грлу јој реч застаде, Погледа га жалостиво, Помаче му срце живо: „Да, ти мораш, мол' се Богу, Кад се више ја не могу,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
посљедњи пут видим, скакутали су по сумрачној просторији тако равнодушно, тако им је било све свеједно, да ме је грч у грлу стегао. Осјетио сам: чим изиђем, у тој просторији више ме нико неће памтити, ником нећу недостајати.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У том поче она да се превија и грчи. Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче... Сви скочисмо око ње. Једна баба ми приђе и благо рече: — Изиђи сине, да не гледаш. — А што?
Ја хоћу на улицу, али ми она не дâ, већ ми скида фес, поново очеш1 Протокал — поморанџа. ља косу, минтан при грлу разгрне, да ми се види нова кошуља, и оставља ме у соби: — Седи. Ко ће госте да дочека? Зашто си домаћин. Ја не могу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
То воле луди, воле робови, ал' Зеј се стреса, бог над богови'; стаде му реч у грлу узану, напитак му на усни усану, из божје руке пехар испусти, од пехара се море запљушти те бурним валом гњева
мала што казује бога Бала, Филишћану знак побожја: — паде слика са подножја; делила се грозом стресе, обазре се, у грлу јој заста врисак: — Је л' то Самсон, што ту спава? Самсонова то зар глава? тих вилица грдни зјап? те ноздрве узвијене?
” Хтеде старац дале клети, ал' у грлу стаде клетва: ево с' онај слуга враћа што га посла круна светла. Послани се враћа слуга, за њим воде једног
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Шта је ово?“ газда крочи, ал у грлу ријеч му запе, зграбише га оштре шапе, оштрије су него коса, згулише му пола носа.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Два се бога о тела њихова отимљу и безброј риба. Куда сад, питају ме са кривим мачем у грлу, куда? Узводно, кажем као да смо праве рибе, рано је још за одмор у мору, идемо бистром камену под окриље дуге,
Са брда је народ виде о сечиво на моме врату и голуба у лету за њим. Посечен бих, и голуб ми застаде у грлу, цркви се с рамена сливала крв.
Само кад се родих с потоцима ведар и с птицама загрљен, тад погибоше мисли моје и скамењен запах у грлу земље и никад се не родих више. ПУТНИК Лутам по свету пуном грдње. Људи на саборима на неплодно биље се туже.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Вода ми застаде у грлу и појури на нос. — На картеч!!! — зачу се команда као вапај и војници полетеше топовима. Из чељусти топовских је
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти пред
кâ рђав слуга газде... па то одмах у скитњу.... Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти. Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сâм!... сâм!... Одједном му заигра усница, а десни брк оде у страну; у грлу му нешто застаде, па гуши, незгодно! ... Капци му очни затрепташе и низ увеле жуте образе скотрљаше се две сузе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Једно је носива, друго носна, треће носата и носећа! Проблем савести код Сартра: код је ту у грлу кост! Савест је у Сартра, а код Жан-Пола свратио гост. Историчар свога времена: опет огрешење!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У грлу јој стао плач. Осећала је како треба да полети, падне му око врата, загрли га и од радости, због толиких мука што су зб
Угрејана плоча пекла ју је. Али њој је било хладно. У прстима стиснутих руку, у грлу, осећала је јед, горчину, и то на саму себе. Што да јој је сада овако?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пратиле га мржње и зависти хајке; На грлу су му завиделе виле Кад му песму чују сред мрачне планине С пролећа цветна и у лета жарка, Да се хори звонка,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
?“ рече Имбро, крупан прикладан човјек од тридесет година. То говорећи стигао бјеше и стао таман према грлу Маркове пушке. Као да га је усуд уставио ту. Маркова плану прије но што га је Оташ могао уставити.
Човјек се пољуби и с њима. „Петре, како си? Како си брате!“ запита Јока, па опет му се објеси о грлу. И он бјеше јако дирнут. „Ујаче, ево ти младога домаћина; до сад га нијеси гледао!
„Какву, под грлом?“ рекоше оне двије, мислећи да му је на кожи насликано нешто. „Па има његову иконицу објешену о грлу. Бјеше је изгубио а донио му је Озринић о Ђурђеву дне“, рече Стана. Обје се дигоше и приђоше к њему.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
пророчица сјетује овога чоека и даде му некакав запис говорећи: „Узми ови запис и стави га твојој жени да га носи о грлу, ма немој да шњиме изван куће изађе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хоће да се накашље, нека не кажу после да се нису договарали, али кашаљ остаје у грлу. Апса је као небо, размишља Рака, а он као Бог. Кад умру, људи немају чинова.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Из очију му бије ватра, у грлу тутње громови. Дечак у ужасу затвори очи. »То ти је крај, будало!« помисли и сав претрну кад жабац Троглавац проговори
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Крв моја српска жеже ме и пали! У грлу глас ми трепери и грца! К'о врело гвожђе душа ми се кали У огњу крви, и сузи што врца!
Попа, Васко - КОРА
снова У пепељари се диме Нисам више ту Привезан чамац њише се На црвеним таласима Пар недозрелих речи У облачном грлу виси Нисам више ту С места се нисам померио Али сам већ далеко Тешко да ће ме стићи ПУТОВАЊЕ Путујем И друм такође
га приметиш Иначе Видиш му само уши На глави планете А њега нема СВИЊА Тек када је чула Бесни нож у грлу Црвена завеса Објаснила јој игру И било јој је жао Што се истргла Из наручја каљуге И што је вечером с поља Тако
ће нам проклијати Разбежали се дани Зар да довек чекамо сунце Да нам се кроз ребра зажути Слушамо како нам срца У грлу мртвих стубова лупају Истрчали смо из груди 14 Очију твојих да није Не би било неба У слепом нашем стану Смеха
твојих Изгубили смо се У непрегледним шумама Нашега састанка У длановима мојим Залазе и свићу Јабучице твоје У грлу твоме Пале се и гасе Звезде моје плахе Пронашли смо се На златној висоравни Далеко у нама 30 Са тела сумрак
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он претрну. Неочекивана небеска појава заврте му главу, обухвати га слатка језа, а реч му запе у грлу. Тек после неколико тренутака могао је да настави своје предавање.
Он изрече то са искреним одушевљењем, али му изненада реч запе у грлу, а лице му доби плашљив изглед. Погодих његове мисли, па га умирих. „Не плашите се од мене, добри човече!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да виче из свег гласа и да запомаже нечију помоћ, али га тешке, за земљу приковане ноге, издавале и глас му умирао у грлу.
Али је то тежак и неиздржљив сан био, јер једва је из њега главу изнео. Осећао је Митар у самоме грлу као да му се од рођене женине косе неки бескрајно дуги праменови са густим медом измешали, те ову косу са медом гута
полутине што је за то да се једном већ све сврши, а мед из оне друге што му слатке успомене изазива, па му се све то у грлу купи и прикупља и на гутање га натерује.
у оно давно време, да покушам изазвати оно дрхтање од страсти, иако више не могу да осетим оне слане од плача сузе у грлу. Све је прошло, мили мој, друже мој.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...
гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу. Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...
Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« А Ђурица све више пије и смеје се... Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га... За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави....
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Са немоћном срдитошћу окрећем томе Косову леђа. Са засталом у грлу речи да је проклето. Но шумарци маме поглед. Беле кућице као да навлаш због овакога расположења извирују из њих.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Кажите ми, молим вас, како ћемо ову моју девојчуру на ноблес подићи? Стоји ми као кост у грлу. САРА: А, мамзел, њојзи ћемо једног лепог младожењу наћи од велике фамилије; ун шапо, што каже Француз.
Петровић, Растко - АФРИКА
Вече моје славе! Тужно вече без пића; са сланим прженим месом још у грлу! Ипак дивно звездано вече саване! Да живим хиљаду година, волео бих те хиљаду година!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја хтедох да викнем али се уздржах. Неки помућен осећај необичне горчине пресече ми реч у грлу; причекам неколико тренутака да се успокојим, па онда приђем Комарову и речем му: — Извините, али ја опет морам да
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Народе мој заробљени и кукавна Отаџбино моја! Немилосно ме тјерају с гробља, шибају ме страшно и ријечи ми у грлу стају.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
— Шта ћеш лепше?... Куда више?... Кад Турака две стотине Пет стражара погонише! Али утом пламен сину, А у грлу Илијину Живот запе на свакада. Млади другар мртав пада.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
РАДОСНО ОПЕЛО 1 Чемера чемер ми грлу саћем што мед — загорчај, загорчај све дубље. Из горке ране дубини проврем у врело.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали. Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.
Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: — Ништа! А једнако се смеши на њ. — Како ништа?
— Ево ме, бато. Младен диже главу, погледа га. Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. — Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас. Много радиш а мало имаш.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако ко покуша да им је узме, јуре га док га не убију и ј. не поврате (ЗНЖОЈС, 19, 119). »Јабучица« коју људи имају у грлу (а жене је немају) постала је од јабуке коју је Ева дала Адаму, па је он (од страха кад је угледао Бога) није прождро,
је од јабуке коју је Ева дала Адаму, па је он (од страха кад је угледао Бога) није прождро, него му је остала у грлу (Вук, Рјечн., ѕ. в. јабучица; А. Николић, Срп. нар. прип., стр. 186; СЕЗ, 13, 348; ЗНЖОЈС, 19, 195).
Рогач, рошчић, слатки рожиц, црни клас (Шулек). У Херцеговини накађују се на праху од р. болесници од приштева у грлу (ГЗМ, 4, 161). Теј од р. је лек од назеба (ГЗМ, 12, 152; 4, 161).
Ћипико, Иво - Пауци
А имаш и право... Убиј ме, Раде! Безмало што ти се изневјерих! — И навријеше јој сузе на очи, и јецање закрчи ријеч у грлу. —Што плачеш? — упита Раде, обзирући се око себе. —Убиј ме! —Кажи што је? —Стид ме, а друкчије све ми једно...
Али предомисли се: — Чему да ти тачно кажем кад пара немаш? Раде зинув, збунио се, ријеч му у грлу застане. Па му паде на памет: — Можда ме газда плаши да више истргне? И гледа у паре, и ћути ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Срце ми је у грлу, од страха ли, од поноса ли, од радости ли. Откако знам за себе плашили су ме саборишким чудовиштима.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
које ја магарац од магараца тим више соизволим што сам довољно уверен био да су моје уши и тако сваком човеку кост у грлу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ти си већ отрована! Ја наставих истрајно и поједох девет дрваца, па и ја изгубих апетит и осетих да ме гребе у грлу. — Свршено! И ја сам отрован! — рекох свечано, као што у таквоме тренутку треба рећи.
справљена по једном застарелом рецепту, уваљана у шећер, да би се лакше могла прогутати, па ипак често заседне у грлу. Новинар: Брак је леп само као уводни чланак кад је, што је неминовно, без штампарских грешака које му кваре смисао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Добих вољу да се разговарам са командиром. — Господине капет... Пред нас искочи нека прилика. Реч ми застаде у грлу. У месту, окретох коња, готов да полетим као без главе у ноћ. — Станите, станите! — чујем где непознати говори.
Носимо га као врећу, док не за ђосмо за окуку, те га онда спустисмо. Умирао је. Мене нешто у грлу стеже. Наиђоше неки пешаци. — Хајдете, браћо, да га понесемо. „Море један више или мање не чини!
Један се ипак нагнуо и шакама захвата воду, те је пије. Објашњава да му је у грлу застао пексимит и замало да га угуши. А на брежуљку, између мртвих, леже и живи костури, и чекају последњи час.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
то у Бечкереку пију квас; Бум, бум! у Тамбукту нове крви. Ако девојчица понесе тајну у грлу Да јој по шупљим грудима прстом добошари кадет, У шуми густој масној фазанку умрлу Козачком игром оплакује свет.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд су га задржавали! Погнуте главе, са сланом куглом у грлу Белко је кренуо низ брежуљак. У ушима му је зујало: сам! У читавом овом проклетом свету он је — сам!
Орах се сети прича ветрова о долини, а и облаци су чуда причали! Је ли то та долина? Од зебње ораху застаде дах у грлу. Широка и пуста је била долина. Нигде ни зечева, ни веверица, ни бреза.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Препадам се с грлом; не гласовито издавах теби хвале с мојим грлом; у моме грлу божије дике не имах, него отворен, зинут гроб би моје грло.
Не буди лежак, него бежак. [Не може се] јести, пити и у рају бити. Чемерну срдцу и мед јед се у грлу претвара. Ниједан хрт не хвата зеца који се силом у лов води, а ни слуга право служи кој се силом држи.
И шта ли може сама књига што од себе и исказивати, без човечијих уста? Живот нам о длаки виси. Коме је чемер у грлу, и мед му се горак свиди. Неправу човеку ниучему право није. Ђаво нема сна. Конац дело краси и губи га.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. једва је чекао да престану Цигани. Кад се свршила игра, повукао се
А он се дере: „Уа, уа!“ А Мана облио мртвачки зној. Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди... Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...