Јакшић, Ђура - ПРОЗА
као да се баш испод једног дебелога грма саже, а после се подиже, па, пажљиво посматрајући са свију страна дебели грм, увуче у једну шупљину руку, па као да је онде неку драгоценост нашао, тури ту нађену стварку у недра, па брзим
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући? Сад ће и мрак. Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. И сва три пођоше низ осоје.
Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година. Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен
да бог сачува! — Јеси слушао нашег Станка? Ето он је ветрењак... Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се... Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Место њива и пашњака беше ту густа шума. Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.
Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм... Од Дрине је пиркао свеж поветарац. — Ево ноћи!... Хоћемо ли кућама? — викну један. — Можемо! — рече неколицина.
Овде је био он и копао нешто. А ја сам иза оног грма гледао... И оп показа један грм напрема се. На ђубрету се видеше трагови копана. Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.
И погледа на небо. Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси... Она прошапута: — За грм, друже!... Била је уверена да је то Станкова звезда... И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...
Донео ветар... Ти знаш да ја морам знати све... Нису ти лоше казали!... Тражиш хајдуке... Знаш ли где је Суви грм? — Знам. — Тамо... Из ових стопа крени се тамо!... Наћи ћеш их на окупу. Јави им се.
— Оборио си ме, признајем!... Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! Стабло је било право као стрела и врло високо. Све до саме круне нема ниједне гранчице.
Нас петорица смо са леве стране пута. Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!... И ти ћеш први пуцати. Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...
— Па причај нам... како? — Лепо. Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем. Лепих сам се ствари наслушао!... Црну Бару ће Турчин закрвити.
везир — високи државни чиновник на Порти вескати се — врзмати се, обилазити врг — тиква, бундева гида — жеља грм — храст далга — вал, таласање воде диван — врста кревета за седење или спавање дин — вера, закон долама — дуга
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Недалеко од њега у један грм паде јато црних косова. Изнад њега у великом сунцу пролети бело јато голубова. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ Отуривши своје огромно
Милићевић, Вук - Беспуће
Или силази Уни која тече подно његове баште, спуштајући се стрмом обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију,
Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. — Ово је мјесто које ја волим, — рече она. Он се спусти поред ње.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Само с ове, а са стране наше Крш и шума на путу стајаше, Све камењак до камењака, Грм до грма, трњак до трњака, Трње грма везало за грма, Камен стрми за камена стрма, А те, брате, убаве јаворе Пљушт
Но једно не би ја о(д) тебе крио, Да у овом лову рани нађо лека; — Уморан лего спати под грм један, — У душу ми га даде санак медан. 48.
Жив је, жив је, али како? Жив је, жив је, па ма како. Већ ни збора да се бега, Сви су веће око њега За грм, за кам већ запали, Живим огњем бити стали.
Гле и сада, ох, погледај туда, Према њима Турци јањад луда; Кад год у грм јање се занело, Никад јоште руна не изнело. У чете се војска поделила, С брда сишла, у грм загазила.
У чете се војска поделила, С брда сишла, у грм загазила. Прва чета, њу води Недељко, Другу чету води силан Вељко, Трећу води Подгорица Рајко, А четврту Косовићу
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Најпослије скине се и све пооставља далеко једно од другога. Коња свеже за грм, хаљине остави у једном буџаку; распаше се па извади ћемер те оде и закопа га у други буџак, оружје метне најближе до
Је ли овако, браћо? — Добра ти је! — рече трећи — него ко што о чем, ми о добру, док није зец ђе у грм зашао, а за ноге му се не бојим док су ове моје двије пода мном.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИВ У тесном склопу метрике и бола, „Миришу липе с питомог Врачара“, а с врата мојих врба, грм, топола зашуште жаром, као са ватраља, те чекам пљусак, плòдотворан, семен, да будем кућа којој пева темељ.
Градино родна, чујеш ли жамор постеље шумне? Лиско ширине, с кадуље Твоје одише камфор. Заправо грм си који с низине брда надрасте, скупив у крошњу одежду земску, небеску ношњу. Пазуха Твоја отаве две су.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ 6 ИИ 7 ВЕСНИК ПРОЛЕЋА 8 ПРОЛЕТЊА ЗОРА 10 ЦВЕТАК 11 МЛАДОСТ 12 У ПРОЛЕЋЕ 13 ПЕСМА 14 НА СТЕНИ 15 ГРМ 16 ИИИ 17 ВЕЧЕ 18 ЛАКУ НОЋ!
песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас у мени душу стреса, к'о лахор што стреса крилом Зелени вити клас. ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див.
ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас — и горски несташан
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Једва чекаш да у гледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
невесела јурнути да грле погледи жудни планински један стрм, или бор, или јелу, или шуму расцветану, или који мрачан грм.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ко би могао тада помислити, да ће он до овога доба остати овако усамљен, као стари грм међу шибљем?... И он је некада дуго и много мислио о својој будућности, мислио је о својој женидби...
Чим изађосмо на рудину, стадосмо сви као окамењени. На двеста корака пред нама, на чисту пољу, стоји пуст, гранат грм и под њим четири оружана човека. — Хајдуци! — викну неко, и свима се одсекоше ноге и застаде неки терет у грудима.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
земљу свуколику, да уредбу видим како стоји: да се вуци не преједу меса; да овчица која не занесе своје руно у грм покрај пута; да подстрижем што је предугачко, да одлијем ђе је препунано; да прегледам у младежи зубе да се ружа у трн
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Туђа рана не боли. — Пало дрво, готова клада. — Ком кућа гори, тај буну прави. — Грм у нужди бедем. — У невољи је и миш јунак. — Утопљеник и за гују хвата. — Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата.
“ — Не дам, грле, ни једнога, Беше брати а не спати! Ја сам брала, нисам слала, По гори се не играла, У грм главе не верала! 4 Седи маца на препреду, Једну ногу оточила, А другом се повалила.
И доведе једну козу: „Брсти, козо, овај грм!“ — Нећу! — Причекај се, једна козо, Ја ћу на те вука довест’, Нека тебе вук изеде.
пити, Стаде вода ватру гасит’, Стаде ватра село палит’, Стаде село вука бити, Стаде вук козу јести, Стаде коза грм брстити, Стаде грм ногу трти: Оде кока на пазар. 6.
ватру гасит’, Стаде ватра село палит’, Стаде село вука бити, Стаде вук козу јести, Стаде коза грм брстити, Стаде грм ногу трти: Оде кока на пазар. 6.
Ђе брат још робује, ђе сужањ у тавници тавнује, — по звијезди га познати, ми га не издали, већ „за грм, друже“ — помагали му. Дај, Боже! да се ослободи сваки сужањ и невољник тавнице проклете и тиранске руке. Да бог да!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тај човек пред њим није видео ништа и, вероватно, ни знао ништа. Био је, напросто, онај библијски пламтећи грм, несвестан свога плама. Овога пута, Караџић је једва дочекао крај певању.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ВЕЧЕ 200 XЦИX ЈЕСЕН 201 С У ПОЗНУ ЈЕСЕН 202 ЦИ 203 ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 204 ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО 206 ЦИВ ГРМ 207 ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ...
В. Илић ЦИВ ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас; - и
В. Илић ЦИВ ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас; - и горски несташан
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад знојав и задихан стиже под велики грм он се, нешто сигурнији испод ове светине града, прекрсти, ослушну још мало, па се опружи и приљуби десно уво земљи.
године храбро бранио историјски Таковски грм и Горњи Милановац, извади из џепа роткву, доиста врло сличну бомби, а купљену ту у некој крфској пиљарници, па је
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сасвим искључивала ни могућност да је, услијед брзине којом је налетио ауто и жестине ударца, лисница одбачена у неки грм или рупчагу покрај пута.
Види, може се и то! Тад извуче лисницу с легитимацијом и с нешто сад већ сувишног новца, и баци је у грм. Тако, сад је још лаганији!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
усједе на њу, но див пусти грану, она тандркну и далеко одбаци мога старца, тако да прескочи ашламу, и паде на један грм гдје је био зец, и у оном страху притисне и зеца.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Радак га смешта под један грм) ВУК (скида пљоску и нуди га да пије): Пиј! Јоште пиј!... Та нагни боље, де, Те скупи памет што преостаде, Јер,
теретом, Све паши, тамо до Београда; А он ће, мудар, знати делити Некоме колац, неком вешала, Гдекоме, опет, за грм везану, Оловом врелим очи гађати, Док из дубине чела блеђаног С зеницом црном живот не пљусне...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
њихове воље; и зато вештице, када полазе на збориште, пошто се намажу машћу, говоре познату формулу: ни о трн ни о грм, већ ту и ту, јер ако јој се ту заплете коса, изгубљена је (в. нпр. Вук, Рјечн., ѕ. в. вјештица; СЕЗ, 50, 163).
). Под храстом би биле одржаване и скупштине (чувени таковски грм, под којим је, 1815. године, донесена одлука о устанку на Турке!).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ДРИНИ 18 ЈЕДНА НОЋ 19 ЖРТВА 21 ТИБУЛО 22 ПРОЛЕЋЕ 23 НА ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ ЗВУЦИ 33 ЈЕСЕН 35 ВЕЧЕ 36 ИСПОВЕСТ 37 ГРМ 43 ПЕСМА 44 ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ...
Тавна прошлост Понова сине, као лепи сан, Небо се, можда, грози, земља стреса, Ал' робље своје не испушта ван. 1883. ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, Кô црн и мрачан див.
1883. ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас - и горски несташан
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Из сна сам тргô цео планински стрм, И болно врхом тресô је сваки грм. 62 На раскршћу је гроб ледни За самоубица свет; Ту расте грешника бедни' Један плаветни цвет.