Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Онамо, опет, у лугу ниже Николине куће, иза једнога грма, згурио се Ђоша. Шта чека он?... Главу је заронио у две снажне руке, ћути, хладан и непомичан.
Кад је већ близу био, он узе кресиво, стаде иза једнога грма, па је онде кресао. Затим узе један омут сена и махаше њиме по ваздуху дотле, док се није почело пушити.
Једанпут јој се учини као да се баш испод једног дебелога грма саже, а после се подиже, па, пажљиво посматрајући са свију страна дебели грм, увуче у једну шупљину руку, па као да је
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нашу свећу гасе, жетву пале. Ми смо у мастионицу Савину песак усули, од таковског грма кашике издељали. Све усијано, и осијано, и озарено - угасили, па, у мраку, сабрано расули, зашивено рашили,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Пробију му длан, од које ране Карађорђе је у руку сакат остао.) Ту већ није било могуће од грма до грма прескакати, ни бусије фатати, но нагну широм бегати, а ови за њима; а они нагазе на Колубару и побегну, оставе
Пробију му длан, од које ране Карађорђе је у руку сакат остао.) Ту већ није било могуће од грма до грма прескакати, ни бусије фатати, но нагну широм бегати, а ови за њима; а они нагазе на Колубару и побегну, оставе и оно
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, врза Радош од букве до букве, од грма до грма, док ти тек смотри — нешто се миче око једног жбунића. Он онда полако, полако — при крадај се све ближе.
Еле, врза Радош од букве до букве, од грма до грма, док ти тек смотри — нешто се миче око једног жбунића. Он онда полако, полако — при крадај се све ближе.
Само гледај добро да нас кога не осакатиш! — Не брините се ви! — рече Радош и заседе с пушком иза једног грма. Они се онда разредише, заобиђоше са свих страна, па све ближе. Један од њих скину и гуњац.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Место њива и пашњака беше ту густа шума. Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.
Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди... Кадар је био на чету ударити... Иза једног грма — према њему — појави се човек. Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао.
— Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око... Он це вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не,
Маринко се истаче напред, па рече: — Ево, кмете, ево, попо!... Овде је био он и копао нешто. А ја сам иза оног грма гледао... И оп показа један грм напрема се. На ђубрету се видеше трагови копана.
— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. — Што ће ти? — Рад сам им ступити у дружину. Иза грма појави се човек наоружан. — Ходи овамо... Приђи! — рече заповедајући. Станко приђе.
Лавеж се одазва. Није много прошло, а двојица оружаних луди појавише се иза грма... — Водите овога харамбаши! — рече стражар. Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране.
Лавеж се опет зачу... Харамбаша спусти оружје и насмеши се. — Сигурно какав глас — рече. Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. — Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? — Нешто има!... Дева не долази џаба — рече Јовица.
” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!... Ја ћу њега иза грма!... Нишанићу добро, и оборићу га!... Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...
— али он ми је одвојио!... И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!... И ја да не плачем!... Та искапаћу оба ока моја!... Алекса је ћутао.
— али он ми је одвојио!... И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!... И ја да не плачем!... Та искапаћу оба ока моја!... Алекса је ћутао. У дубини своје душе осећао је и сам те боле...
— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. Станко позва Јелицу себи. — Па шта радиш?...
” — помисли. И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!... Он је иза грма. Нанишани, и онда готова посла... Само да повуче!...” Он поче дрхтати. Плашио се готово од свакога пања.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога пана. Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лица њина Била
Црњански, Милош - Сеобе 2
а по којој су се ђенерали, сербски, Хорват, Шевич и Прерадович, сакривали, од Костјурина, као зечеви, који од трма до грма претрчавају, Костјурин је пролазио као мали цар. За њим је, као река, текла гомила официра.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Само с ове, а са стране наше Крш и шума на путу стајаше, Све камењак до камењака, Грм до грма, трњак до трњака, Трње грма везало за грма, Камен стрми за камена стрма, А те, брате, убаве јаворе Пљушт притискô
с ове, а са стране наше Крш и шума на путу стајаше, Све камењак до камењака, Грм до грма, трњак до трњака, Трње грма везало за грма, Камен стрми за камена стрма, А те, брате, убаве јаворе Пљушт притискô одоздо до горе, Свуда
стране наше Крш и шума на путу стајаше, Све камењак до камењака, Грм до грма, трњак до трњака, Трње грма везало за грма, Камен стрми за камена стрма, А те, брате, убаве јаворе Пљушт притискô одоздо до горе, Свуда пљушта, трња и
„Ишла шумом једанпута, Залутала са свог пута. Ишли поред грма, трна, Увати и нојца црна. Сетише се ти вукова И вампира и смукова, Гвоздензуба и вештица, Они дечи изелица, А
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него
Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо а то не био зец него
Онда и трећи син пође у лов, не би ли и браћу нашао. Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу.
Онда га ђаво изведе у дуго и широко равно поље, ђе нема ни трна ни грма, па на једном мјесту, пруживши руку у земљу, рече: — Ево овђе има закопан пун казан дуката, него сјутра дођи с колима
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ПРИЗРЕН, ГЊИЛАНЕ ...да виђу Призрен! Никола І Петровић Његош: Онамо, 'намо Зец из грма, с пања лане. Фијук метка: мук - Гњилане. С роговима у плетиву оре ђаво Крвну њиву. Цепте стабла, горе влати.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
З х б, звати, звонити, звук, звер, (В. Расрди се тигар звери љута. Ђ. Л. П. 18) = Скочи срна иза грма = зволити са „до”: дозволити (Н. 16, У 3. С. Н. О. 4. Ђ. Д. 18, 5. књ. ИИИ. Види пример: ,На јунаку рана седамнаест').
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Зец један, у толико, искочи из грма. Ћеклић се диже, па мнијући да је оно ждријебе из јаја се излегло, стане га вабити: пшјо мало, пшјо мало, овамо ти је
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Био један цар па имао три сина. Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец, него
Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него
Онда и треи син пође у лов, не би ли и браћу нашао. Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога Пана. Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лида њина Била
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
он је опрезно одмицао узбрдо, поред високих и разваљених плотова и у исти мах журио да што пре стигне до великог грма, код „Записа“, где је, последњих дана, често долазио да слуша топове.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма, а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него
Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец
Онда и трећи син пође у лов, не би ли браћу нашао. Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Турци напустише ивицу крупне горе, ми је заузесмо и сад се отпоче пушкарање по шуми, од дрвета до дрвета. Иза свакога грма провирује турски фес и пламти пушка. Турска батерија поче бити наш ланац шрапнелом.
Ћипико, Иво - Пауци
По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. Младић устрне и предљиво стаде да се брани: — Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да пратим шта се догађа иза жбуња, па кад мине каква дрипчина у кожуху, да рецнем црту; кад се иза грма искези брадата њушка, ја поново.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћ је свијетла, мека и плава; Мирише земља, мирише трава. Попале сјенке, а као срма Планински поток тече из грма. Преда мном доли малено село Под танким димом у сан се свело.
У радовању стреми гора стрма, И воде њене, грмјелице пуне, Пробијају се из хриди и грма. Све кличе. Уз то кô да росне круне Класова златних додирују неђе Полако харфе невидљиве струне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он иде „од града до града“, привлачи се „од трна до трна“ и „од грма до грма“ нечујан и незадржив као ваздух. У туцачким хаљинама, са дреновом батином на рамену и искрпљеном торбом о
Он иде „од града до града“, привлачи се „од трна до трна“ и „од грма до грма“ нечујан и незадржив као ваздух. У туцачким хаљинама, са дреновом батином на рамену и искрпљеном торбом о батини,
откри злаћану бешику, па извади два банова сина, обојицу метну у торбицу, па прескаче од трна до трна, привлачи се од грма до грма, и утече (весела му мајка!), и однесе два банова сина.
бешику, па извади два банова сина, обојицу метну у торбицу, па прескаче од трна до трна, привлачи се од грма до грма, и утече (весела му мајка!), и однесе два банова сина.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
кера Па побеже у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се тресем иза грма То пас рече испред лава Па одмагли ко мећава Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим