Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Мутно га назирем, издалека Преко два брда и три века, Грмаља, са брковима до ушију, Видим мушкарчину најмушкију, Чобанина, скитача, хајдучину Који запржи чорбу Турчину, Па на
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Дете једно од киле меса па га чекаш девет месеци, а ти би хтео да ти твога грмаља из Трбушнице дам за три дана. Ти мислиш правда – то је тако, узбере се као зрела крушка.