Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
комесар саслуша извјештај и рече команданту: — Само да ми што прије ујашимо преко ријеке па више неће бити осипања. Грмечлије се више боје воде него бункера.
— Чујете ли како се рђе под борбом пробијају, тако им и треба. — Богами, под борбом. Наши су то, еј, Грмечлије! — убаци неко с поносом. — Какви наши? Банда! Дабогда сви изгинули, издај ници једни! — Ма како можеш тако говорити?
Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан