Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ХРАСТ Господара вода, воденица и стада, скела, мостова, житница и људи, гледам га како влада, како сева и грми, како суди, седећи за трпезом под храстом који ће га надживети.
ЧЕЛНИК Када треба да сева, он чкиљи, када треба да грми, он жубори! Нити зна шта хоће, ни како ће, ал троножац не мисли да преда!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Зови ти твога покојног дéку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида. Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир да забашури, па
« Нема ти ту, мој Ћиро, више ништа! То је било, било, Ћиро, а и не дај боже више да се поврати! — грми гђа Перса. — Ама неки страх уш’о у мене, — вели поп Ћира, — па никако да се охрабрим...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Младост у нама, у таквој прилици, смеје се и кликће, као што олуја грми, у облаку. Рече мирно Божичу да он, Исакович, није ни на какву Теклу и женидбу мислио, нити мисли. Он се сели у Росију.
Тешка је и тастова клетва. Никаква писма Варварина нису могла да умилостиве сенатора Стритцеског, који грми – и проклиње, из Неоплатенсе, као баба. Павле је мирно саслушао Трифуна.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Кад у априлу грми, народ из тог краја и данас говори да то »Дуле Калпиш турира машину...« У то млађе камено доба технике уђе у моду и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох грми, грми, да се стење креће, А вијар чупа из стене дрвеће. Та стење кр'а с' и сваљује, побро, Ал' мора бити, па зато је
Ох грми, грми, да се стење креће, А вијар чупа из стене дрвеће. Та стење кр'а с' и сваљује, побро, Ал' мора бити, па зато је
Ал' такова тешка чуда Збивају се светом свуда. 98. Залуд грми, залуд сева, Заман с неба Вишњи кара: Чоек, жена, момак, дева Једно друго опет вара — Брже, злато, брже амо Боља
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Некад и чиста кошуља може да утеши. ХАСАНАГИНИЦА: Не треба мени утеха; мени треба да разумем! Зашто? — то ми грми у глави, ефендијо! Ко да ми главу разноси! Зашто? Зашто? ЈУСУФ: И ја се питам. Хасанагу су исцрпли последњи бојеви.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!
Једе му срце, плућу и кости, „ох, боже!” вришти, „опрости, опрости!” Предише, кука бесомучниче, срља на врата, грми и виче, са свију страна калуђери лете: „Шта ти је, шта је, тројице ти свете?” „Ох шта је! шта је!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође и сјутра осване дан.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Матеја Ненадовић: Мемоари, ІВ Загрмело је тобож кад не грми: јер увек грми - али не чује се, као што душе цвокоћу у срми, уз Беле свеце кад им мрзну ресе.
Матеја Ненадовић: Мемоари, ІВ Загрмело је тобож кад не грми: јер увек грми - али не чује се, као што душе цвокоћу у срми, уз Беле свеце кад им мрзну ресе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У дивљем кланцу вјетар свира, и вода бучи низ тјеснац стрми, злаћана зрнца поток спира, а обноћ нешто стравично грми: би се заклео, главу да даш, вози се ђаво кочијаш.
„Ипак ћу ући! — цурица рече и смјело врата отвори уска Куда бих даље, долази вече, сијева и грми, ево и пљуска.“ У кући неред, не може већи, читава соба дуби на глави: чизме на столу, јастук на пећи, куд око
Кад обноћ бура на мору дува и моћан талас у лађу грува, грми у мраку слијепом, рибица добра морнаре зове у тихи залив нек журно плове, свијетли им златним репом.
Ту ћеш да нађеш ковача старог, суседа мога, Марка. Касно је вече, бура се спрема, облаци небом језде, а ковач грми чекићем тешким, искива златне звезде.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 102. Или грми, ил’ се земља тресе, Или бије море у брегове? Нити грми, нит’ се земља тресе, Нити бије море у брегове, Већ то
“ 102. Или грми, ил’ се земља тресе, Или бије море у брегове? Нити грми, нит’ се земља тресе, Нити бије море у брегове, Већ то језди Јабланова моба: Пред њоме је Јаблан на коњицу, У руци
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једем је прстима, као глисту (цомме ил фаут). Талијанска артиљерија грми, али не туче село, пуца идилично. После вечере, враћам се у празну кућу. Сва је у месечини и цвећу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Под плавим небом дивотна дана Грми и звони, Гмижу тисући и милиони— „Христос воскресе!“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба... Ал зачас само...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Свако се плаши од онога, што му је тако близу... зебе од пута, којим мора неминовно поћи... А смртно звоно грми свечано, и његово брујање одјекује суморно преко прљавих кровова, и губи се тамо далеко иза првих брежуљака, што су
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« — Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч! Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? — Није!
! Зар он па да опорочава влас’?! Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. — »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шоу-бизнис, Авала- филм, Сава- Центар, Радио-Зеница, Дај ми падеже, и реци шта је ту придев, шта именица! — Грми Тодор, који воли угледнике да калпи: Није географска имена, него називи, и нису Алпе, него Алпи.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Гони бедну браћу ко бура матрозе! Нек застрепе, бедни! Нек у смртном страху, Крстећи се, чују твоју песму плаху Где грми крај њине сликоване прозе!
нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Поколења дјела суде, што је чије дају св'јема! На Борисе, Вукашине, општа грми анатема, гадно име Пизоново не см'је калат мјесецослов, за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов. . . . . . . .
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нас предводи прошлост, будућност и нада Тамо где већ пљушти киша оштрих зрна, Где потмуло грми страшна канонада, И застава смрти лепрша се црна; Где злокобни јарам још робове тишти, А земља од кише и од крви
К’о авети мрака пред капијом пакла; И тресла се земља из дубина свуда, Кад је царство пало к’о кула од стакла. Грми задњи одјек, потмуло и дивље, Борбе што се с мржњом и очајем води, Док у мраку будно, све живље и живље, Дише стара
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Полако да не поцепаш капу (каже се у подсмеху ленштини). Правога, боже! (Рекне се у шали кад грми, јер се мисли да су сви људи грешни, и да бог ниједнога неће убити ако стане правога тражити).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха, сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па док из даљине грми градска јека, И забаве пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И
Под плавим небом дивотна дана Грми и звони; Гмижу тисуће и милиони „Христос васкрсе!“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па грми тако Јаћим: „Здраво! Здраво! Здраво! Здраво!“, највише се његова гласина чује и разлеже, и већ не допушта никоме да би
За тебе сам Албанију савладао.“ Грми тако Јаћим и јауче да се до неба чује, кад наједном угледа Куманово, и кад угледа Јаћим ово Куманово и младиће како
Наједанпут ме мој Лала пита: — Ама, господине, чујете ли ви да грми? — Е, мој пријане — рекох му ја. — Нити грми, нит се земља тресе, већ пуцају Срби из топова!
Наједанпут ме мој Лала пита: — Ама, господине, чујете ли ви да грми? — Е, мој пријане — рекох му ја. — Нити грми, нит се земља тресе, већ пуцају Срби из топова!
— Молим Вас, или он из пука или ја; обојица не можемо бити у истом пуку. — Ама који је то? — грми пуковник Недић. — То је мајор Илија Петровић, — одговори одсечно потпуковник Васић.
— Ама изигравају! Човече божији! Али не помаже: — Изгибоше! Јао, људи, не дајте! Пуштајте ме! Држ’те! Ја ћу пашу — грми он све једнако. — Ама, човече! Ама каквог пашу! Оно је Мика! Глумац! Представљају! — Коме ви? Знам ја Мику.
— Јест, на колена, недостојни! — грми Икета. — Ви што нисте у стању ни да се огребете за мајку отаџбину. На фронт! Тамо на фронт, бедници, гадови, издајници!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха. Сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Од гóре често грми и сева, Ал’ никад нема печених шева, Но ти си, снеже, застава бела, Знак да не прети громовска стрела; Ти си нам
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Особито је за нобилитетом погинула. Како сте ви високи наука, то ће бити за њу апропо. РУЖИЧИЋ: Небо грми, земља стрепи, Сунце сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко
Краков, Станислав - КРИЛА
Писар Казимир је обилазио око шатора и шапутао посилнима: — Света крв човека пролива се немилице... Чујете ли? Грми... Сваки прасак је нов весник смрти... Зашто слични сличне убијају?
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Нешто се тешко руши, тутњи, риче, грми, гази. Пригушено дрекну згажени официр и скочи. Крило од шатора замотало му је главу. Очупа га од себе.
Јуре преплашене мазге и мрве копитама. Звече бацана оруђа. Паника као ураган бесни. Около грми, прашти, звижди. — ... ра—а—а, — урлају дивљи гласови у ноћи. Све то надвишава хучање, рушење.
Још се тела тресу, зуби цвокоћу, али одлучни гласови грабе, окивају душе. Носе их са собом напред у клање, у смрт. Грми свугде. Цео фронт пламти као сјајна, устрептала пруга. Свуда ураган бесни. На гребену се мрке сенке ковитлају.
Тишина је и даље владала на положају, само мало после поче непријатељска артиљерија да грми. Погледи се поново сретали. Они беху сада задовољни, насмејани. Ровови се држе.
Све гушћи редови избијају из јаруга и шума. А отуда иза леђа непријатеља — победника све бешње грми. Стројеви нови, све чешћи куљају између храстова и бреза. Виде се мале прилике где трче.
Х НА ЈУРИШУ А већ од јутра тако грми. Па не само од јутра, већ месец дана су они у ватри, па ипак им је то сада као ново и занима их.
Лутали су без циља међу овим сплетом од сивих камењара као растурени мрави. А потом отпоче да грми. Данас се имало да реши. И зато чудна радост обузе све ове душе до тле сиве као магла.
Батерија крај њих то отвара ватру. Виде се крај топова и кара војничке прилике како се сагибају и додају нешто. Грми топ за топом. — Крећу се наши, наши... искачу из ровова... закликташе одједном гласови војника.
Погледи су сада озбиљни, укочени, но Мирни. Ипак понеки поглед дрхти као и тело. Фијучу вечне гранате у зраку и грми ваздан на врху. две чете у дугој поворци премакле су преко гребена. Митраљези ношени на рукама љуљали се и претили.
Већина отвара конзерве и једе; после неће бити за то времена. А горе грми све јаче, телефон све чешће звони, а стари мајор се све више мешкољи.
Она су била тешка, пуна ноћне и јутарње влаге. Чуло се како у даљини грми. — Кајмакчалан... рањен сам на њему, на јуришу, — мислио је рањени ађутант и био је срећан.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
„Неблагодарни!...“ Грми с престола, Баш као неба тешке сводове Кад дивљом снагом вихор задрма: „С пољана мојих плодом пшеничним Сељачке
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Све што је ван шанца узело је неки ук, па само пали и грми у шуму на коси. Само је пешадија у шанцу још ћутала не опаливши ни метка.
То је ваљда бивало у оно време, кад се још борило стрелама и топузима. Од данашњих бојишта, на којима грми крупов топ и острагуша, далеко беже и врани гаврани, као и све друге тице, и све живо, а остаје само пустиња, и у њој
искрчена чистина којy на 200 корака испред нас пресеца густо поседнут турски стрељачки ров, а на 100 корака иза рова грми турска батерија.
— Шта знам где је? Бог зна куд је њега сад одвео коморџија. Да глупа положаја! На једно педесет корака од нас грми једна наша батерија (чини ми се Мостићева).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Разлеже се рика, тресак. Рововац као да грми и у бугарским рововима отвара читаве кратере... Бедем од онога наслаганог камена летео је као прашина, заједно са
Неки се усправљао. — Хоћемо ли? — вичу војници. — Лези, лези! — чули се гласови. Гррр-у — грми рововац. — Нема наређења. — Побиће нас наша артиљерија... Кроз ров се разлеже жагор. Људи су приправни на скок.
За брђане војници кажу: кевћу као пси. Рововци грокћу. Пољаци праште. Хаубица грми. По пуцњу знају војници одмах која батерија гађа, а по правцу одакле допире пуцањ пушака, ма то било и у мрклој ноћи,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пуца, грми, јечи, разлеже се соба, Једва се примири у поноћно доба. 1810. Јован Берић ЕУСТАХИЈА АРСИЋ СЛОВО
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Издалека се чују пушке.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: То пушка беше — И то, и то — И поноћ грми, јечи планина, А постоље се мога престола Узнемирено тресе пода мном, Кô да ми гласи скору походу Крвожеднога мога
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— И отворише им се очи. (Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом. Бог славе грми. (Псалам 29, ст. 3) Благо народу који зна трубну поклич. (Псалам 89, сг. 15) Господе, да ли чујеш горде трубе?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У нечистом недру вечну клетву скрива, Зато гдегде грми, и немо почива: Благослов је проклô српски царе Лазо — Како би јој и бог милости указô!?...
Убојне сабље кад потрзамо: Победа! Јуриш! Ил’, боље, гроб! Звук трубе, хуји, пољана јечи, Грми и пуца огањ и прах; Ћутећи стојиш, падаш без речи, Гинеш за народ, гинеш без стрâ.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ЗНЖОЈС, 7, 1902, 195). Иначе се о ж. в. верује да под њом станују нечастиви. Стога, кад грми, не ваља ићи под њу, јер је свети Илија удара громом, гађајући ђаволе под њом (ГЗМ, 6, 1894, 371).
(»јер ју је Исус благословио, а гром удара само у оно дрво под којим сједи ђаво«, ГЗМ, 6, 1894, 370); због тога, кад грми, људи, нарочито чобани, ките се л.
показује се и у веровању да ће лешници поцрвати, или да их неће бити, ако на Светог Илију, односно на Петровдан, грми (СЕЗ, 7, 110; 276; 17, 133; Беговић, 245). На Ђурђевдан нарочито се врше различита осигурана с помоћу л.
Од верована о о. вала забележити ова. Кад на Светог Илију грми, поцрвљаће ораси (Вук, Рјечн., ѕ. в. грмљети И Илијн дан; ЖСС, 138; СЕЗ, 17, 133). О.
околини Бјеловара букова гранчица, забодена негде у кући на Ђурђевдан, употребљава се у врачању против грома; кад лети грми, старе жене ваде ту гранчицу и машући њоме говоре: »Помози боже и свети Ђурађ!
На Пештери и Бихору верују да лешници неће родити ако грми на Св. Илију (ГЕМ, 43, 1979, 237). У североисточној Србији л.
Ћипико, Иво - Пауци
Ду'ну оштар западњак. Тамни облак надвио се над околишем. Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми. Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ Опет грми. Галама тог побеснелог клипана пара ми уши и ја једва издржавам да не скочим и побегнем напоље. Доротеј га гледа
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Чуј, са форума, ено, вика се радосно хори, Пред силном светином римском то подли Насика збори. Проклетство с форума грми. И шума копала њини' Претећи к небу се диже и блиста на висини.
Тамо мирта у вечери касне Слатким шŷмом о љубави збори Песма грми уз сантуре гласне, И усклик се по пустињи хори. Ту источник хладном струјом тече, И ружица сладосно мирише, И
А доле Дунаво бруји и густи шуморе лузи, И смех, и песма грми, и живот трепери млад... О појте суморну песму, о појте песму О тузи, С уздахом ја је примам, с одјеком празан град.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ја, овај, јутрос заборавио мало коње да истимарим... шта ћу, нисам ваљда стрела, кад она прид мене, и грми к'о пророк Илија... Андрак ће знати, ништ ми није било, здрав читав, а после њене грдње, кијавицу сам добио.
— Чија је то памет, питам те! — сева и грми Влаовић. И ако не пошљете дете на школе, кућу ћу вам запалити, теби и твојој Рози! Не шалим се!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
иројкињи својствено било брзо говорити, које мало промукле речи њене издаваше као кад у пролеће први пут издалека грми, а будући да предња два зуба није имала, зато није ни чудо да при овој грмљавини из уста њени киша од пљувачке на оног
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Јесмо! — Јесте ли му сипали врело уље у грло? — Јесмо! — Па ипак не признаје? — Не! — Тад — грми велики инквизитор — нека ми бог опрости што морам употребити и последње средство да истерам демона упорства из тог
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Уосталом, она није ни честа ни увек иста: Или грми, ил' се земља тресе? Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, па тврдоме граду Варадину: шенлук
“ Уосталом, она није ни честа ни увек иста: Или грми, ил' се земља тресе? Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, па тврдоме граду Варадину: шенлук чини Вуча џенерале...
(Пропаст царства српскога) Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал' се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле?
Јали грми, јал' се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит' се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови: шенлук чини
“ 11 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ Или грми, ил' се земља тресе? Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, на тврдоме граду Варадину; шенлук
“ 11 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ Или грми, ил' се земља тресе? Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, на тврдоме граду Варадину; шенлук чини Вуча џенерале, јер је Вуча
75 МАЛИ РАДОЈИЦА Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал’ се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле?
Јали грми, јал’ се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит’ се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пољар се сав стресе од необичне слутње и нехотице се сјети почетка неке старе јуначке пјесме: „Или грми, ил се земља тресе, ил удара море о брегове...“ — Ех, или грми! — поче да мудрује чича.
“ — Ех, или грми! — поче да мудрује чича. — Како ће грмјети кад је свуда ведро као сребро. Да се земља тресе, неће ни то бити.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
да то разгледа што се горе чини: колико је небеса, како ли се окрећу, какав ли свој начин и ход звезде имаду, што ли грми, што ли пуца, одашта ли се што стаје, како ли се стихије састају и мешају се, и разликост свакој животињи и небесних
Вид му бијаше ангелски, од хаљина дурма страшне муње севаху, глас му се говорни чујаше кан' да врло грми. Око њега стајаше туштена нека оружата и крилата небесна војска, пак уздиже своју десну руку к истоку откудно сунце
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Шесет и једне „меснице“ прекраја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како