Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А међутим је Егидијев мелодрамски тромбон увијао и извијао, грмио и плакао, индигнирао се и молио. Бакица би изишла на прозор.
Веза се није одазивала. — Богаму, ко зна да ми каже што је то? Што му то значи краљевског двора пјешице? Други је грмио из угла: — Момци! Чије је рђо чађава? — Глупане! Рђо чупава, а не рђо чађава! — Свеједно! Чије је то? — Моје, моје.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Џибовино Џибовино, шјеме ти се умело!... Ама, шта ћете ви, људи, од мене?! Глас му је злобно, пакосно грмио, а кроз рапаво, промукло грло пробијала је дрхтава узнемиреност. — Па онако смо се, оче прото, мало наврнули...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис. Чуо је све. Како је грмио по кући, како се све разбегло од праске и гнева његова! Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.