Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тратина бијаше пространа колико два гумна; око ње порасла висока планинска стабла, а међу деблима било је грмова и црногорице подоста. Мјесто, дакле, у добру заклону — да није било на самој турској граници.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И застидимо се нашег идентитета тек онда кад изусте његово име. Тек име је покудно. Жена која се подаје иза грмова не боји се свог живота, грбавац не бјежи од своје искривљене хрптењаче: он осјећа себе у грбавцу и грбавца у себи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђе ћу те сутра сачекати? — Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... — Више Војковића кућа, знам... Чекаћу те после заранака. А тамо... пази !... отварај очи !
Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо... Опет ће се са њим моћи боље... Ето, сад ће да води момка у варош да га мало
Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче. Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. — Ђе си, болан, стиже ли жив?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГА СЦЕНА Иза старих грмова помаља се Станоје Главаш и, ослонивши се на дугу пушку, гледа час у Исака, час у момке. Место је исто.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Црногорци исукаше јатагане, Руси треснуше пушкама, ја моју стегох — чини ми се прснуће ми под руком, поискакасмо иза грмова, згледасмо це само, па онда уз громовито »ура« нас једно 50—60 јурнусмо преко чистине турскоме рову и батерији...