Употреба речи грмове у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

дође зора бела, Војно већ се доватио ждрела, Па силази јутром и тишином Са осталом јуначком дружином, Те разгледа грмове и крше, Де ће турске кости да се скрше. Ето Турак'!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Четници насукаше се за четовођом. Ка дугачка гуја вијугаше та поворка кроз расјечине, кроз грмове; час се испни врх какве косе па сви полегуши; час силази низ њу сваки погнут и ослањајући се на кундак а лијевом руком

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Такав је помало био и фра-Анђело. Гледао сам свијетло лимуново грање и старе грмове расцвалих олеандера у доброј заклоници самостанског тријема.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Кроз њих се хучне реке ваљају, Те даље носе тешке бродове С богатом робом сјајног Истока, А тамо видиш старе грмове Где се из младог шибља издижу Кô споменици давног времена.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности