Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Од Раче к Шапцу водио је пут. Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи. Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села. Украј пута беше хан.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Волиј’ бих зецове чувати — но жену. — Где се коњи туку, ту магарци мртви падају. — Грмови споро расту, ал’ брзо се извале. — Да није наде, скупа би ужад била. — Док је човек здрав, и вода му је слатка.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ЛXВ Космати бор под мојим прозором, шуман и мрк у ноћима јужине, сањиво зањихан у сунчана поднева, грмови калине у лијехама између два павиљона, неколике презаве крошњице младих бреза које тек искоса видим из мог кревета,