Употреба речи гробара у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

кад су се отуда зачули очајни крици: свећу, брже свећу, умире, ја сам се одликовао присебношћу некога старога гробара. Налазио сам се у авлији.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Чинило му се да чује, као удар будака, гробара, туп удар копита, из те плаве поворке досељеника, која се ближила Махали, кораком сахране.

женским нагоном, она је полако осетила да је тај човек само на први поглед женскар, а што но рече Вишњевски, рођен за гробара.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Дајте му ашов, он ће да уобрази да је гробар! А узмите му ашов, и пружите скиптар, па ћете за трен ока од гробара добити краља! СИМКА: Нису мени потребни ни краљ, ни гробар! ЈЕЛИСАВЕТА: Нисте разумели... Филип, на пример...

Ћипико, Иво - Приповетке

Диже се и пожури кући, да часом навуче на се црно одијело, па пожури у цркву да замијени друга гробара што стражи гроб укопана Исуса пред изложеним светим отајством.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

кронике, с последњим параграфима, то, пошто прођу године, прича гробар онима који се интересују за гробље, посећују гробара, ходају с њим по стазама уређеним и запуштеним, пажљиво слушају сваки гробарев податак, сваку гробареву и гробљанску

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности