Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И све покри туга и тишина гробна... ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ Ова стара кућа са грбом старинским, С балконом на Страдун, где миришу саде Године и трулеж
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
АРХАНЂЕЛОМ БЛАГОВЕСНИКОМ 71 БУДИМ 72 БУДИМКА ДЕВОЈКА 75 ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ 76 КОЛО СЕНТАНДРЕЈСКО 79 МАГАРЧЕВ БРЕГ 83 ПРВА ГРОБНА ПЕСМА 85 СЕНТАНДРЕЈА, ІРІЅ ФЛОРЕНТІНА 87 КРУГ РАЧАНСКИ, ДУНАВОМ 90 И 91 ПУТ ПАНОНИЈЕ 92 КАО ЛАЂА ПО
Клецне Црква у колену: разапне се мрак о трему. Сентандреја - Васа Решпект. Давно беше - плусквамперфект. ПРВА ГРОБНА ПЕСМА Вечан кут. Време зри. Црвен, жут мрамор бди.
без једног шума и без једне сенке; а живот бучи силом неповрата и гута дане као лиске губар, те пухор-добу пукну гробна врата, а помрчини проломи се дувар: да Први Ђорђе, подижући славу, на Другог Ђорђа стави живу главу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
После онога страшнога дана, царовала је свуда около гробна тишина, коју је нарушавало само успављиво шуморење кишних капи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина... Љубица ослушну... Шта се то чуло?... Врисак... Али откуд, од чега ?... Неко је вриснуо, уплашио се...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И шта је престо, шта ли круна кобна (Па још кад је гледам са гледишта гробна), И шта је порфир, та румена чоја На којој се ни крв не познаје твоја, Јер је једна боја; И шта је скиптар, ма над
(Можда још и сад у пола знамо Под овом травом кога имамо.) Дуго је вила овдена чала Крај гробна крста дрвена, мала, И кад већ дрво трулеж заплени, Долази камен да га замени: Кад већ и нами црвоточ прети, Тада
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пролазећи кроз мостобран на левој обали Мораве, где је било наше војске, пуковник Комаров ми рече: — Каква гробна тишина овде влада! изгледа као да сваки и несвесно слути важност данашњега догађаја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онда баци шлем на кревет, протрља чело и скрушено седе. У земуници је владала гробна тишина, као да међу нама лежи мртвац. Мачка се протегли и скочи му на крило.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје ми негда бјеше рај... А сада? На моје срце гробна земља пада, И ја се рушим кô ти, доме стари... 1906. ГОСПОЂИЦИ Некада сам и вас на колену цупкô И доносио вам
Што тако хладно изнад луга Сунчана светли трака? Што ли је земља сва кô туга, И пуста, кô гробна рака? Што ме и сама туга цепа, И што сам мрачан кô сене? Зашто си, реци, моја лепа, Ти оставила мене?