Јакшић, Ђура - ПРОЗА
мојих јада и невоља, да видим тај шарени суд у који су текле сузе мога очајања, да се још једном нагледам те окречене гробнице у којој су ми младост и нада, љубав и туга сахрањени... Ено, оно високо чађаво здање, ту је „курија“.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А ти копај две ладне гробнице, Никад Цвета неће издајице“... Земљу, браћу, пријана издао, На крст часни руку подигао, Оцрнио образ света тога,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Његове очи се напунише сузама. — Ја... ја... Четири дана бомбардују наше ровове, и то су сада гробнице пуне лешева... Дали смо више но што људска снага може издржати. И нико се не сећа да нас одмени... Траже још?... Добро!
Погурени и мокри, заврнутих шајкача, одмицали су пешаци, извлачећи с муком ноге из житког блата. Одоше у оне гробнице пуне лешева, да и они оставе тамо своје измучено тело. И он с њима.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Зна ли се где је сахрањен? СИМКА: Вероватно негде у Крчагову. Данас све бацају у масовне гробнице, полију кречом и утабају! СОФИЈА: Значи, никад му неће пронаћи гроб! Ни гроб, ни лобању!
ВАСИЛИЈЕ: Његова ће луда глава и мртва пронаћи пут од те масовне гробнице до руке неког Фалстафа који игра Хамлета! СИМКА: А ви? Настављате са позориштем?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
сетним нек ти ветар поје, Успаванку вечну кроз простране равни; А гаврани црни у сутон ће тавни, Заграктати тужно крај гробнице твоје. Страдала си дуго.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Земља стење, а небеса ћуте... Луна и крст, два страшна символа — њихово је на гробнице царство. Сљедоват им ријеком крвавом у лађици грдна страданија, то је бити једно или друго.
Што спомињеш Косово, Милоша? Сви смо на њем срећу изгубили; ал' су мишца, име црногорско ускрснули с косовске гробнице над облаком, у витешко царство, ђе Обилић над сјенима влада. СЕРДАР ИВАН ПЕТРОВИЋ С Мухамедом и глупост у главу!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Зато толика старост и вика за гробље и гробнице. Шта је человеческо тело без словесне и разумне душе која га оживљава и у њему мисли?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
после дуге молитве над њеном главом, отац Методије отпустио и рекао калуђеру који их је довео к њему да је одведе до гробнице у цркви.
„Сестро по гресима, клекни поред гробнице и исповеди светом мученику све грехе тела и душе. Кад то учиниш, ако је ноћ, ако је живот људски довољан да човек
Исплачи се, сузама умиј грешно тело, па лези испод гробнице И чекај да те његова светлост обасја“, надушак је изговорио калуђер.
позлати крстова и кругова око строгих глава, јер сви држе мачеве и кантаре више њене главе, а она је поред камене гробнице у којој лежи једна осушена, црна рука; на слави манастирској двапут је видела ту чађаву руку и била јој ружнија од
Света руко, згроми ме сад, мислила је и дуго и страсно притискивала усне на хладан камен гробнице, уливајући у њих сву своју крв да њима овлажи свету свечеву руку. Онда је из камена ужасан страх бризнуо у њу.
Како да се ослободи сећања и целе те прошлости? Кроз јутарњу маглу види камени кров чесме с крстом, потонуле цркве, гробнице, чује шестогласно певање воде, звонко отицање из шесточесмених уста, најежи се, све је хладније, дрхти, у другој кући
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
сад их моћна потресе десница, те јој н'јеме из мрачне утробе подјекнуше свемогућом славом; смрт из своје превјечне гробнице овај удар у њима пробуди.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
оно драго створење, кад је она стала мислити о могућности смрти; а кад су се чланови породице поделили између куће и гробнице, неминовност смрти, сама смрт заузимала је пену пажњу више него живот.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тада тихо скидам плочу са гробнице својих дана, И спуштам се, дуго идем кроз редове успомена, Кроз сва места из живота заборавом претрпана; Ту застајем,
Дан божији опет земљу плача виде. Ал' нам дође жао те гробнице мрака, Те судбине, с које полумесец иде, Што ће сад друмови пожелет Турака.
често се отима; Да мрак мене гледа са изразом свију Помрлих облака и мртвих очију Чини ми се да се отварају врата Од гробнице света, заспалих земаља, Да устају дани из помрлих сата И да мртво време мирно се помаља.
Идите и ви, моје наде здраве, Нађите себи вернијега друга: Ја морам овде, крај гробнице славе, Да плетем венце, да их носи туга, Док црне тице дан лешева плаве.
И падају главе, лепе и без гласа, По путу што води престолу слободе. 1915. ИДУ Очи им вире из гробнице страха. Без душе. Црни к'о подигнут гроб. Усне препукле од врелог даха. Над сваком главом надвила се коб.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Током пута највећи део времена сам проводио на крми брода, вребајући могућност да некога спасем из водене гробнице, не помишљајући ни најмање на опасност.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мир, тишина, џамија затворена ћути, минарету не да одушке огромни платан, а око гробнице некога везира, ту убивена, зује јата шароликих боја.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Ћериме!... Тамо на крају Стамбол-капије, Баш где се види онај одронак Гробнице давне неког Римљана, Данас ћеш једну главу видети.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
са клештама и чакљама из куће, собе или које друге стаје немило, као скота гола нага извлаче, на кола товаре и у гробнице опште между многе мертваце бацају.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛАДИКА: У име оца и сина У име неба! У име земље, Која вам и сад — изневерена — Дедова светих чува гробнице... Закуните се! СВИ ПОТУРЧЕНИЦИ: Заклињемо се! ШУЛОВИЋ: Заклињемо се!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Уморно је сунце стварања и нада, А дубока поноћ гробнице расклапа, Прошлих дана крај нас тече маскарада, Где Ум, трошни старац, Сумњом се поштапа.
(1916) XXXИИИ Игра пустим гробљем тежак дах багрења, А два стара врана на црквеном крову Гракћу кô да мртве из гробнице зову. И чу се громор кô ломњава стења.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Суморна старост ту се са бујном младошћу срела, И сањалачки - тужно столећа над њима лете... Гробнице канова силних трава је висока сплела, И древне палате њине, и њине пагоде свете И Гангес поред њих шуми, Носећи
Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори земља љута. И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме, Њих густа тама крије сад, И немо, гордо време.
Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори зима љута! И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме Њих густа трава крије сад, И немо, гордо време... 1883. ОРГИЈЕ Немати нимало мира - та то је доиста псећи!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
По уској стазици од Лазарића гробнице дође се, на северу, до зида између православног и католичког гробља. Ту негде на ивици, тврде људи, сахрањен је био
В. Х. Одн (W. Н. Ауден) Ако од гробнице Влаовића, малчице узбрдо, кренете главним гробљанским путем, и потражите, лево и десно, покојнике ваше паланке: под
И узалудно би било, можда и немогућно, растављати и састављати оне костурчиће за посебне сандуке и посебне породичне гробнице.
а над њом, хе-хе, не капелу, него цркву, краљевску цркву, басиликé, преко двадесет степени се човек пење изнад гробнице да у цркву уђе... Победа наша! слава наша!... — ... слава наша, црква над гробницом!...
Не, не! снови, живот и смрт, заједно, то је велики, моћан живот човеков.” Па оде даље, седне на клупу крај женине гробнице, и загледа се како је све лепо, чисто, неговано. Ограда јака, подупирачи камени... и мир, мир.
и лепе свечаности око оних који су нестали...” У тестаменту је Спида назначио да жену пренесу из садашње њене гробнице у гробницу под кровом, кад њега буду сахрањивали. „Прво да унесу мене, па њу до мене.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
тамо где треба да лежи Африка била је велика рупа, те ниси знао да ли су то Енглези ископали Африку да нађу фараонске гробнице или је каква американска експедиција, по упутствима Жила Верна, сишла у утробу Земљину.
Оно што општина дели гробнице на гробнице прве, друге и треће класе, то мртви не узимају у обзир, они сви сматрају себе за мртваце прве класе.
Оно што општина дели гробнице на гробнице прве, друге и треће класе, то мртви не узимају у обзир, они сви сматрају себе за мртваце прве класе.