Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Она четири влажна дувара наше собе изгледаху ми тавни, хладни, баш као земља на новоископаној гробници... Срце ми се стегло; из очију ми није канула ниједна суза; необична тишина овлада целим мојим створом; лед се својом
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и легне као мртав, дâ га однети у једну гробницу пуну костију, и кад расуди да се је могао наспавати и отрезнити, дође гробници на врата, пак стане куцати. Пита он: „Ко то лупа?
Црњански, Милош - Сеобе 2
А Павле је ушао у тишину своје одаје, као да ће ноћити у гробници. Са осећањем да је опет стигао некуд, куд није намеравао ићи, а откуда није сасвим сигурно да ће у Росију отићи.
о Евдокији и њеној ћери, знамо само то, да је, у својим писмима, помињао оно плаво кубе, од олова, на жениној гробници, молећи да га чувају и оправљају. Оно је било видно, издалека, изнад пољана у житу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Дакле, што бисмо ми? Ко би нас припазио оно мало дана што нам остаје? Како би нам било у пустој кући, у живој гробници? — Аох, аох нама! — рече Крстиња. — А сад обрнимо веселију страну! — настави кнез.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
овај покрива, Можда цветак ту какав почива, Па је цвеће поитило амо Да се самцит братац не би тешкô, Веће мирно у гробници лешкô.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Преко рупе ставише неко прошће, изнад којег набацише земљу. Шћућурени у рупи, као у гробници каквој, чекали смо суђени час. Изнад наших глава фијукала су шрапнелска зрна страховитом циком.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дакле, што би ми? Ко би нас припазио још ово мало дана? Како би нам било у пустој кући, у живој гробници? Ко би нам очи склопио?... Е, све је у Божијој руци, ја знам, али ред је на све промишљати, је ли?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
За четири или пет недјења, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници. Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита него за двије прошле године.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Уклањајући се ћутећи, ми смо се, после тога, упутили стазом која води гробници Војводе Путника. Били смо сами. Љубичасти сумрак увелико је падао.
уста, пољубац који му је она вратила лудо, како је то сјајно описао Доде, поред самога саркофага њенога мужа, у гробНици, на чијем мермерном зиду беше исписан стих Саламите: Љубав је јача од смрти, и док је птичица једна риђе боје кљуцала
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Њихова имена знао сам с мраморне плоче на породичној гробници. Побуђивала ми је смијех помисао на те стричеве у кратким хлачицама или чак у повојима: према мом замишљању, појам
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
зраке - рекла је - да би истопио лед и снег у рано пролеће и да би повратио у живот све што лежи беживотно у хладној гробници, у недрима мајке земље, смрзнуто леденим дахом зиме.
Ћипико, Иво - Приповетке
Код Ахметове, са шест минарета. У глувој, дубокој ноћи, по пустим улицама, његови кораци одјекивали би као у великој гробници. Застајао би код малих, укусних маузолеума кога паше, зеленом чојом застртим, и пошао даље са чудним осећајем у души.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Сиромах! А што си овде био науман? ИСАК: Да скачем доле... Ту, у гробници, Са вечном тмином да се оженим: И онде, љубећ црну невесту Са грешним жаром огња пакленог, Да рађам пород, тако
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војник припали слепи фењер, али ипак, зарад сигурности, затвори врата. Сад смо били као у гробници. Да бих растерао мучне мисли, запитао сам командира за ону трећу групу војника. — А—ја!... Јест.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Таквим стихом написана је и Плава гробница потресна песма о јонском мору као гробници избегле и болешћу десетковане српске војске.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
имању у Даљу, био „каснар“ патријаршиског властелинства у Даљу, Белом Брду и Борову; сахрањен је, у знак одликовања, у гробници, сазиданој уз зид даљске цркве.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У гробници, сем госпа Ноле, случајно, сами мушкарци, наравно и њен муж, гос-Тоша. Около наоколо, по гробљу, а богами и подаље од п
Тамо на обронку, у јевтинијој и тешњој гробници, лежи сестра госпа Нолина, лепа Јулица, и с њом њен „Маркиз”, њен средњи муж, други од тројице.
Он није више у гробници сам; али нема више никога да запали кандило ни Јулици, ни њеном трећем мужу. Чак је и кокетна и лепа поп-Томиница у
— Неко ипак превезе леш Лексин у паланку, и стаде се заузимати да се нађе места у паланачкој гробници Влаовићâ. Црквена општина не да: „Решили смо да то једаред прекопамо и парцелишемо.
Чим погреб стигне, онај шестострани, црни, зарђали, и завазда угашени фењер за кандило на њиховој гробници застрчи некако оштрије но иначе, и показује погребу пут.
„Смрт је све што видимо док смо будни; а што видимо кад спавамо, то је сан!” Ограде више нема на тој гробници, стоје само подупирачи... Спида се наслони на један од њих и прочита текст још једаред.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са батеријама је изгубљена свака веза, и сада, без икакве улоге, стојимо у овој рупи сличној гробници. Осећамо се као осуђеници на белом хлебу... — Јављају, да је поручник Јанко тешко рањен — извештава телефониста.