Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи, златне и зелене, цветају, брује и расту.
Оста на северу, на вешалима, Космај, видик на југу затварају обриси гробова; бежи из својих шума Копаоник, на дренову штаку ослања се Повлен, оглувео од топова.
Удовице. Аутобусом до Атине, па авионом у Енглеску. Младе и чедне удовице, с гробова својих мужева, које ни виделе нису.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та оно јес'... ама ја, газда Јово... — узе Марјан да извија, јер баш није волео да ноћу барата око мртваца и гробова. — Оно знаш... није баш ни лако! — Па нећеш ти сам, не бој се! — куражи га поп Стеван. — Ето ти и Симице.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јесте ли дошли мене да хватате? — Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... Попине речи разбудише Алексу. Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Колико живота, младости и снаге тај дан међу гробовима! Изгледа то као празник гробова. Наслушкује се неки шум и назире покрет. Осећа се дах, и по мирним стазама под мокрим цвећем, провејава чежња.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А гробље? Пуно. Што кажу: читава гора од гробова. Нарочито око цркве, једно до друго, па и преко друго — као да желе да пробију зидове и уђу у саму цркву — гробови
њима, за у покој душа мртвих, дâ, да они поједу, попију, као да се самим мртвима дало, као да се они, мртви, дигли из гробова те сами они јели, пили, крепили се.
И зато, чим се служба сврши, попа изиђе из цркве, зацрни се његова мантија преко гробова, тада све узаври од плача. Полете крици, праштање, љубљење гробова. Тада почне оно чувено цвилење.
Полете крици, праштање, љубљење гробова. Тада почне оно чувено цвилење. Цвилење које се на све стране чује и чак у варош допире.
копао гробове а остало, што је најтеже: отварање, затварање, чишћење цркве, надгледање гробља, ноћу обилажење, пазење гробова, а нарочито ноћу растеривање паса који се купе и лочу зејтина из кандила по гробовима све је то она, жена му,
ишла за њим, да му је на руци, да уместо њега, кад Таја или не може, или неће, мрзи 1 улав — шенут, узет га да преко гробова оде до неке жене, она уместо њега оде, отрчи и узме оно што им дају. Али то не би дуга века. Тајом превлада друга.
— Море, ’ајд! Зар ја па просим? И, не путем, већ би одмах преко гробова почео да иде по гробљу. И заиста он није просио.
Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап. И тако, једнако стидећи се, жељно заобилазећи око гробова за час изређа цело гробље. И онда се враћа, али слободнији, расплакан, пијан.
Африка
“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути. Обесвећење гробова и крађа лешева били су свакодневни. Анкета коју је Пруто водио невероватна је.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА (чита): „А кад дође суђени дан смрти, мртви ће се дићи из гробова”. НОВАКОВИЋ (чита): „У парцели 17 гробница 39 отворила се и мртвац се дигао”.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Атаман је укопчао за секунду, али му се, очигледно, гадило да једе храну са гробова. Чекају га на ручак, рекао је. Још једном нам је махнуо и испарио. Ја нисам имао извињења.
Скитнице и љубавници почињали су да се шуњају између гробова и све је изгледало као у енглеским филмовима рађеним по Дикенсу.
Пекинезере, ах да! - Ово је згодитак број један, Рашида! - зграбих је око струка и завртех на стази између гробова. - Сада можемо без бриге на играњац. Мој стари ће сутра платити карте!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
) објављен султанов Хатишериф о унутрашњој независности Србије? Зујите, изнад гробова и затрпаних костију устаника, бегова и дервиша и жваћете жваку, а они вас гледају одоздо, испод асфалта, мртви ратници
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
лажан није: То су збори, то су гласи Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни' Спајајући громким јеком И божанском силом неком Спајајући век са веком И човека са
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ту је, исто тако, био логор. У кукурузу видим један гроб. Ко зна чији. Код села Катомери 500 гробова Шумадијске дивизије. А ко зна колико је њих у њима сахрањено! Иза једног ћувика, девет гробова.
Код села Катомери 500 гробова Шумадијске дивизије. А ко зна колико је њих у њима сахрањено! Иза једног ћувика, девет гробова. Мало даље, код једне црквице, опет два.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна нити познаје. Ко дух, ко авет поноћних снова Ил из пророчких да је гробова: Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело, Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Одатле, из тога малога приморског места, чије је гробље пуно празних гробова на којима су исписана имена тамо далеко у хладним и бурним исландским водама подављених океанских рибара, полази
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу! Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
три коња, једнога црљена као крв, другога црна као угаљ, а трећега жута као чафран, ђе обигравају тамо амо около гробова и около цркве. Али кад виђеше калуђера, не знаде им се стрва као да их земља прождрије.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МАНОЈЛО: Завежи, кад ти кажем! и у заклон! (Склањају се иза других, старих, гробова. Они који су дошли на пратњу стоје над Анђелковим гробом и гледају увис, у небо. Као да горе, у небу, виде Анђелка.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ђаци се зауствише, гледајући њеколико бјелијех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саставише погледе на најновији гроб, што је завршио трећи ред.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Обилази цркве, порте, Гробља стара, гробља нова, Иште сенка опроштења Од пепела, од гробова. Куд год иде, злато даје, За листове неке старе, Дркћућом их руком дере, Очи му се разажаре.
“ „Још смо дужни - ти одужи!“ То су збори, то су гласи, Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни', Спајајући громким јеком, И божанском силом неком, Спајајући век са веком И човека са човеком.
Нико је не зна, нити познаје. К'о дух, к'о авет поноћних снова, Ил' из пророчких да је гробова; Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело; Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њихова дела овековечена су безбројним сликама и исписима на зидовима њихових храмова и њихових гробова. „И у астрономију су Египћани били добро упућени; они су се разазнавали одлично на небу и полагали своје Монументалне
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Из тих ровова, као из распукнутих гробова, извлачили су се, погурено и један по један, војници мрачна, паћеничка изгледа, у спреми, под строгом приправношћу, и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
уштапом и до мртве изнемоглости прескаче преко ватара; славећи њу дочекују се нова рођења и испраћају покојници до гробова; у њено име одлази се у смрт с бојним покличима и умире с криком радости на уснама.
— Е, хајде, хајде!... Било ти сретно!... Зацвилише танке зарђале багламице враташца. У раскуштрану траву око гробова у млаком предвечерју падали су чешљугари. XXXИX Синоћ касно настала је у покрајњој соби мала ужурбаност.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ДАНИ 212 ПРОЛЕЋНА ПЕСМА 214 ПЕТ ПЕСАМА 217 КРВ И ДОБРОТА 219 НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А 222 ПРОЛЕЋЕ 1915.
Свирала је: венац снова, И висине, Немир срца и маглине, Што поничу из болова Од колевки до гробова Свију душа и векова.
гост незвани, огрнут у приче, Рањене му груди баца посред блата; И црна шамија на дому га виче, И тражи га земљом гробова и рата. Као куле старе стоје мисли црне, Омиљена места са дубоким плачем.
И слобода ниче из великог рата, Из гробова нових долином Вардара; Али та слобода нашег старог брата Пир сатански уне код грешних Бугара.
Кроз моју душу прошле су све трубе, Добоши, песме и крваве сече, Хиљаду срца што гину и љубе, Дан пун гробова као звездâ вече.
Своју мудрост расточисмо на изборе. Место светле историје и гробова Васкрсли смо све пигмеје и репове; Од несрећне браће наше, од робова, Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова Остала нам још прашина на хартији К'о једина успомена на џинове; Сад сву славу пронађосмо у партији, Пир поруге
И утеших се што ме и сад дира Сан и данима, где ћу једном лећи Са њеним писмом к'о са земљом вече. 1914. НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зар се ико црним рухом Својој тузи одугова? Зар не зборе ваша деца Ове речи из гробова: „Наше душе нашле оца У висини рај-насеља, Ал’ на земљи пуно ј’ деце Што немају бранитеља.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
крви у ноћи закључаној црним кључевима где су мртваци сахрањени једни другима под челом смрти помножена са хиљаду гробова јој на кордуну облаци су узели цвет ватре из њихових руку које су последњим покретом поделиле предео на две тишине где
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути. Обесвећење гробова и крађа лешева били су свакодневни. Анкета коју је Пруто водио невероватна је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сад ја, у име Дринаца, кажем: молим вас, то треба запамтити. — Наравно. То нико не спори. Нигде више нисам видео гробова него на том путу за Кајмакчалан. уз огромне губитке они су нама прокрчили пут. Није то само једна планина.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
СТРАЖЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче! Има више Ту гробова Од робова Љубве наше, Којим’ даше Слатке чаше Виле беле, Да с’ веселе!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
за веком Можда тужно уздишући плаче; Али вапај до нас не допире — Црна копрен вековечитости Раставља нас од тајних гробова, У којима сахрањени леже Век човека, прошлост човечанства. Туже л’ веци силних Немањића?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
благом, па се буни у љутој срџби и божје и људско срце, и мртва се тијела у мртвачкој одори дижу из неоплаканих гробова и оглашавају се језивим јауком и лелеком да душа у човјеку протрне и премрзне.
Блентави Шеле обукао на се читаву нову одјећу покојног Маркана, брата Рељина, па скаче помамно преко гробова и бучно мумла да уши заглухну: — Ај! Иј! Уј! Како ми стоји глава?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И док пољима њихов кикот звони, У њином оку блиста мир гробова И протежу се, кô сенке јаблана, Ликови хладних северних богова. И бише деца Светом Речју збрана.
Ископајте је из гробова, да се Заблиста сјајем уз јеку фанфара, Патријарх седи нек обнови часе, Кад небо славе вратнице отвара.
Очи, ја у вас тонем препун снова, Мир пружате ми, докле из даљине, Преко гробова, кроз светост тишине, Кô позив чујем нови звук ветрова.
Господе, казне зар не беше доста? Време је жетви, дан косидбе стиже, Време да плоча с гробова се диже. Кô луталице, које патње прате. С чежњивог југа, са судбином Јова, Ево нас к теби, наш ледени брате!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, као симпатетично дрво, сади и негује уз девојку (БВ, 11, 1896, 373), колико из чињенице да се она сади поред гробова (народна песма, БВ, 10, 217). У народној приповетки о гоњеној жени душа подављене деце привремено се склања у ј.
(песме у Софрић, 192). У народним песмама има доста примера из којих се види да р. може бити сеновита биљка, нпр. из гробова несрећних љубавника изникну лоза из момкова и ружа из девојчиног гроба, па се онда лоза обавије око р. (БВ, 16, 247).
за мртве има нарочиту привлачну снагу. У једној скаски из загребачке околине мртви, устајући ноћу из својих гробова, редовно краду с. и носе га у гробове (ЗНЖОЈС, 23, 266), упор.
у Гружи »много је и старинских дебелих камених крстача с јабукама« (СЕЗ, 64, 1951, 148), а код Поповаца крстови изнад гробова имају такве украсе »на врху и са стране« (СЕЗ, 65, 1952, 210). Као такав украс ј.
подземних демона (који »у глухо доба ноћи« — у облику »црних људи«, па »црних паса« и опет »црних људи« — излазе из гробова да новог мртваца »напухају, да постане лорко«). Паприка. У сну јести п.
у Горњој Пчињи храстови (СЕЗ, 68, 103), у котлини између Битоља и Прилепа нека дрвета »крај цркава, џамија, старих гробова« (ЗНЖОЈС, 43, 647), у Скопској црној гори храст, брест и клен (ГЕИ, 24, 129—136), у Височкој нахији брекиња, трешња,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тек што изађе из лађице, одмах му дође у сусрет из гробова човек кога је опсео нечисти дух. Он је становао у гробовима, нико га више није могао ни ланцима свезати.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У том јендеку је пропао и Срећко, Бог да му душу прости” — крсти се, и шушљетаво и иронично се смеје матори копач гробова.
томе се мора судити! „А дрвени философ, зна се, чита. По њему, можемо сви поумирати, и могу сви мртви поустајати из гробова, он чита!