Јакшић, Ђура - ПРОЗА
га на најсјајнију звезду, на звезду што данас над Француском сја, оданде ће све лепо видети; голема гробља, нове гробове, разбојишта крвава, а њу сјајну: „Ђе се, млада, по разбоју шеће, Те преврће по крви јунаке...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са свиралом овде почива мртав тиосав који је хтео да живи макар претворен у жабу боже
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
своје људе чувамо, да без нужде не бива крвопролитија, и да се чувамо да не бешчестимо турске џамије, хареме, турске гробове, и, једним словом, што годе Турци почитују за светињу и ми да почитујемо, да не би и добре Турке и самога султана
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: — Устани.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели, и како једно без другог није могло да живи на овом свету.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
се онда мртви, целе зиме до тада затворени горе, на небу, пуштају тада с неба те да онако жељни, гладни, сиђу у своје гробове и ишчекују да им тога дана њихови живи, дођу на гроб, препоју их, окаде, заките цвећем. И то много.
И зато, што ближе крају служба, тим јачи, ужурбанији плач. Јер чим се сврши служба, поп почне да препојава гробове, престаје плач, настаје онда делење, раздавање јела и пића у покој душа.
Неки још од сад пробирају лепше, богатије гробове. А неки, и то чувенији, старији просјаци, имају нарочите своје гробове обично какве чувене породице код које они увек
Неки још од сад пробирају лепше, богатије гробове. А неки, и то чувенији, старији просјаци, имају нарочите своје гробове обично какве чувене породице код које они увек иду тамо и стално, увек као гости, за трпезом седају, једу, пију.
ИИ МАНАСИЈЕ Клисарница на гробљу била је одмах више цркве а иза ње била је ледина за нове гробове и река по којој, гдегде, било је младих, високих топола а остало било пуно старих, кривих врба.
Управо клисарица била је прави клисар, а муж њен, неки миран, слабуњав човек, само је копао гробове а остало, што је најтеже: отварање, затварање, чишћење цркве, надгледање гробља, ноћу обилажење, пазење гробова, а
А опет нико од њих у само гробље, међ гробове, није као смео да уђе. Сви су бежали. Сем неких, обично суманутих, који су нарочито, лудо, страсно се завлачили по
И онако прљав, балав, осушених ногу, руку, а здепаст, све прља око себе где год прође. Али он је увек обилазио гробове и чисто са неким уживањем тражио те који су се завлачили по гробовима да их отуда извлачи, гони и бије.
И онда се враћа, али слободнији, расплакан, пијан. Тада би ишао на своје гробове где, вели, да му је жена и кћи закопана. Седа тамо.
плачући нуди пролазнике: — Узмите, узмите за њину душицу, — и раздаје показивајући на те своје одавно пропале, угнуте гробове. Али, нико не би од њега узимао. Сваки зна да је он за себе то једва напросио.
Митка би тад узалуд гледао за попом и, онако пијан, молио га, плакао, показивајући на те своје гробове. — Дêдо, и ове моје...
Па да или натрапа на улаз и изиђе из гробља, или се забатрга међ гробове и ту преспава. А у обичне дане, не можете да га познате. Чист, вредан.
Африка
Данас је Горе пусто, зарђало и дивно у азуру; једини споменик, ако човек не рачуна гробове белаца, који су са лудим сновима полагали животе овде, и црнаца, који су умирали оковани, од зараза и жеђи, овде, не
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Оцу, матери, сестрама подигао је леп споменик. Плаћа стражаре који чувају гробове његових најмилијих, родитеља, сестара и Јуце. Он код себе носи у медаљону Јуцину косу.
и намештају ружичало — други понедељак после Ускрса у који православни (Срби и Румуни) покривају бусењем гробове из те године Сан Паоло — кварт у Венецији самуркалпак — капа од самуровине сатрусан — нерасположен, мрзовољан
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Станоја напусти стричеву кућу и иђаше од куће до куће по махали. Радио је, цепао дрва, клао, копао гробове, и све што год би му се наредило. Лето, зима, њему је било све једно.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
То признајем! Улазила сам у катедрале. Видела сам свашта. У Вестминстерској опатији показали су нам гробове разних славних даса, Дикенса, Вордосворта, Елиота и неких других момака из читанке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
тихо клизе низ немирна плећа ветра, понеки глас одјекне као да се вратима тресне, женски плач по ваздуху копа гробове за двојне јунаке, на облацима лисице се гоје и голицају ме реповима док у јаслама спавам – немам стана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ја ћу бити на осматрачници. Као да копају гробове, људи су ћутали и рили земљу око топова. С времена на време застану и ослушкују јаук рањеника на оној обали.
Опустеће поља и њиве... И викаће живи: устаните мртви да легнемо у гробове ваше.“ Проноси се легенда од уста до уста. Причају да је то пророчанство неког видовитог сељака, и што је он досад
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Па ваљда и ми од нечега треба да живимо! ДАРА: Ако ћете да живите, копајте гробове! Бар тог посла има данас на претек! ЈЕЛИСАВЕТА: Нећеш ти да ме учиш шта да радим! СОФИЈА: Јелисавета!
СОФИЈА: Свеједно шта... Могао си да скупљаш траве, да све око тебе мирише!... Могао си да копаш гробове, да чистиш оборе и штале, да туцаш камен! И најгори посао... све ти је боље од тога!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сироче: И моја је мама тамо... Госпођа у црнини: Не иди на гробље, чедо моје... Врати се натраг... Снег је гробове завејао, нем можеш их познати... Сироче: Ја добро знам где је моје маме гроб... наћи ћу ја њега!...
бићеш код мене... Сироче: (Хвата је за руку.) Код тебе? Госпођа у црнини: Јесте... Оставимо гробове на миру. Мртви припадају Богу, њима је добро. Горе је живима кад остану самохрани. Али Бог је милостив.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
остави кости у том кршу, неголи да тражи боли завичај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гробове остављају; луди се отимају да се сами не би разнежили, и вичу: „Добро, хоћете ли да и даље гладујемо у овом проклетом
Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробове. Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу са запаљеним кандилима.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и где ветар мржње веје; Где ће танад врела раздирати срца; Где ће урлик смрти хорити се само, Страшни помор нове гробове да сеје“. Драганама кажи: „Отишли су тамо!
Хајде, срце моје! Обићи ћемо све гробове своје, Хумке првих снова, радости и јâда, Колевку детињства, места драга, света Где и сада, можда, у самоћи цвета
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Знам, богами, фала ти брајо!...“ „А они су пошли прије мене, прије много, јер сам прекађивао гробове... Бог нека ми у гријех не упише, посијао их је доста, кроз ову годину!“ „Е Божија воља!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
у Министарство војних дела, да све потанко испричаш, пред комисијом, да нам се опере срамота са имена, да нам гробове опоју, да их оплеве, да људи виде ко смо! ПРОСЈАК: Отад је, човече, прошло педесет година!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи! Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ко с' осврне да погледи Бистрим оком и погледом На гробове оне светле, - Повеснице дугим редом, Мора чути како ј' живо, Кроз векове, кроз маглину, Дед унуку, отац сину, Борац
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чинило ми се тако да онда и нећу видети друге гробове, и да ћу, удаљен само неколико корака од ње, најбоље моћи да се предам ономе зашто сам се ту и налазио. Тако је и било.
мртве војнике сахрањивали су наши и Французи на једном простору онога платоа, копајући за њих раке и обележавајући им гробове белим крстовима које су сами дељали и на којима су уместо имена уписивали „српски војник“ пошто се није знало који су.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И док земља мирно прима цвеће, Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. Гледам доба изгубљено, тавно, Где у хладу бајки се одмара; Видим прошлост по'абану давно, Век до
И док земља мирно прима цвеће Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још
освојисмо обалу Јадрана, С ужасом нам трубе знак повратка даше: И ми остависмо крв из својих рана, И наше заклетве, и гробове наше. И гле! сви гробови испратише живе!
Уместо сузе да мртве делије Ожале редом, нек гробове њине Песма из срца, из груди прелије: Велика песма уместо црнине. Уместо сузе да мртве делије Ожале редом, нек у њине
Мрак како ме гледа, и гледа, и зове, И зове, осваја и душу отима. Мрак душу отима из долине крина, Да остави земљу и гробове своје, Скакање потока и очи јејина... Опет вам се враћам, црне ноћи моје. 1911.
Ил' судбина за ме спрема нове даре И гробове нове, пакао открића, И залазак славе и љубави старе? Ил' осећај страха то има да значи Мог несрећног рода пораз свију
Краков, Станислав - КРИЛА
Свештеници су те гробове свечано преливали вином. А сада су војници били грозно жедни, јер су гранате, одједном полуделе, побиле целу комору
Петровић, Растко - АФРИКА
Данас је Горе пусто, зарђало и дивно у азуру; једини споменик, ако човек не рачуна гробове белаца, који су са лудим сновима полагали животе овде, и црнаца, који су умирали оковани, од зараза и жеђи, овде, не
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А с оне стране од Делиграда С војском је стајô бесни Сулејман; Па кад је тврде збрисô бедеме, Са бомбама је рио гробове, Избацујући кости мртвима. РАДАК: Као хијена! СПАСЕНИЈА: У дивљем страху ја сам дрхтала. ГЛАВАШ: Онда?... А сад?...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Јер се никад нисмо загрлити смели, Већ смо чежњу ту, љубав нашу сву И у гроб понели. А гробове наше раставила ј’ злоба, Ох, та ја се сећам и мог црног гроба, Где сам дуге ноћи, кроз векове дуге, У пепелу чувô
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сад скоро дошли су из Немачке и наново покопали све своје пале војнике... — Како су могли да пронађу гробове? — запита мој млади пријатељ. — То је заиста дивно чудо.
Планине, јаруге, врзине. Где је ко пао, ту је и сахрањен. Кроз неколико векова размилеће се археолози да истражују те гробове. За данашњу генерацију они не представљају никакву вредност.
Расте самоникло овде, међу мртвима, када се већ људи нису сетили да им оките гробове... Млади колега је радостан, а на узбраној биљци клонуо је цвет. Као да плаче... Кад већ нема никога да пусти сузу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Где су моји синови, Храбри они хероји? Пали! Погледај те Марсово Поље оно кроваво! Погледајте с Авале Синов' мојих гробове свуда! Сестра моја Венгрија За ме заборавила, Нит' велика Росија Чује воздиханија моја.
Обожавај сталне Радивоја труде: Он раскрчи тешке довде теби путе!” Браће стопам, многи путник следи И гробове браће редом гледи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Зима, велиш? — Да, зима, зима! Колико ли је само свијета помела мећава на 'вој планини! Видио си, ваљада, оне гробове изнад мог шјенокоса... у 'ном пристранку? — Јесам. — Оно су све пометенички и гињенички гробови..
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И док гробове прва јесен кади, Јаблани шуме, дудови и смокве, Као да виде још крваве локве, Значајним шумом што у срца сади Свеч
ВАСКРС Свуд јесен мрка разапела нити, Камење плаче и прозебле гране, А Покољење Суза болом кити Гробове своје још непокајане.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На Бусани понедеоник (први понедеоник по Ускрсу) одлазе жене на гробове својих умрлих и »бусају« их, тј. секу мотикама бусење траве и облажу гробове (СЕЗ, 19, 6). У ркп.
секу мотикама бусење траве и облажу гробове (СЕЗ, 19, 6). У ркп. иза овога у загради: (»Монтаг деѕ Раѕенернеуернѕ« в. Мурко, Даѕ Граб, 89).
шиљци (ЖСС, 343). Кад се не зна тачно у коме је гробу вампир, треба, за сваки случај, побити у све нове гробове по један г. колац, и наместити замке од рогозине (СЕЗ, 40, 1927, 261).
и тако одвуку у реку (СЕЗ, 40, 260). Кад се не зна ко је вампир, треба у све нове гробове побити по један колац, и наместити замке од р. (иб., 261). РОТКВА Реттіцх (рапхануѕ ѕатівуѕ).
У једној скаски из загребачке околине мртви, устајући ноћу из својих гробова, редовно краду с. и носе га у гробове (ЗНЖОЈС, 23, 266), упор.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Да л' се сећаш, можда, крвавих мегдана, Што дигоше у зрак твоје име славно? Ил' гробове бројиш туђинских синова, Што падоше редом под зидине твоје, - Занесени чаром освајачких снова Далеко од крила домовине
Преко сурих плоча Тумара седа старост. Коров густ Покрива стазе и гробове неме И сав предео, суморан и пуст. На трошни спомен она спушта главу, А поветарац лелуја седу влас...
Умреће истине људске, и море столећа тавни' Покриће гробове њине. Ал' светли живи Крон, И с њиме, крај зрачног трона, у чистој, небесној правди Живеће вечно он. 1889.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но пре извршења ове одлуке, хтео сам да се о томе посаветујем и са мојим старима. Зато сам посетио њихове гробове, и, погнуте главе, дошануо им да сам, тражећи истину, потрошио све земаљско благо које су они стекли и мени га
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и новим именима он, нараштај, води порекло од оних несрећника или пропалица, њиховим се новцем школује и дичи, а гробове им кад-тад прекопава.
Седите ето ту, на ову клупицу, да, нечија је била, ту ћете лакше писати. Питате да ли ко обилази те гробове? Обилазим их само ја.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
су превртати камење и гребати зидове, узели су се пети по бедемима, лутати по развалинама, копати темеље и раскопавати гробове и од историје, која се некада тако пријатно дала слушати уз гусле, правити школски предмет, који се с дана на дан
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сахрањивали су их прво овде. Али треба батаљон војске по цео дан да копа гробове, а после ни места не би имало. Сада их бацају на обалу, увече дође једна лађа, натовари их и онда ноћу баце у море.