Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Однесмо мртваца... и ја остадох опет сама, сасвим сама: као мртвац кога сродници и пријатељи оставе у гробљу, па се после својим кућама разиђу да још за неки дан приповедају жалостиве или веселе приче о покојниковоме животу.
И ту је било све мирно као у гробљу, само понеки пас што режи; али ту се већ ничега нисмо имали бојати, баш и да се разбуде Цигани; иако су у свему
ви, па после тога наслонисте празну лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе мотике што по утроби новоископанога гроба рије...
Опраштам се са остарелом намигушом, са оклепаном цензуром... ...Дај јој, боже, вечитога мира, Јер у томе гробљу има и вампира. Сад, госпо, знате моју тајну... Е, тако је то!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не верујте, моја децо, све су то голе лажи! Но слушај|те како то бива. На гробљу су велики крстови од којих се на месечини виде сени, пак ко се је научио из младости плашити, пролазећи туда, види те
Свећа је просвештен разум који нам показује истину, а мрачно сујеверије чини нас бојати се слабе кокоши и покојних у гробљу костију које нису кадре ником никада зла учинити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Симовић НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ Садржај И 2 ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА 3 ЂАВО НА СЕЛУ 6 НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ 8 ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 10 РУГАЛИЦА О ВИНУ 12 КОСЦИМА 14 ПОПЕВКА 15 ПИТАЛИЦЕ 16 КЛЕТВЕ 17 ЗАГОНЕТКА 21 ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И
на сан биља и крава Да толико не мирише на њену дојку и уво Мој вранче, показо бих ти како се спава НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ Ког жутица, ког срдобоља, ко од секира, ко од сабаља, на исто се свима хвата: у травуљини - два хвата.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Одмах путник поче н адвокату причати како он путује и рашта путује. Како је већ обишао по вароши и нашао у гробљу ту један гроб, има му, веле, више од две хиљаде година, како хоће да га носи... итд.
маја онако много како се јашу коњи и гађа у нишан. Док ето ти трче три-четири човека оздо из чаршије, хитају право гробљу. Један измаче и стиже пре осталих, па оном путнику: — Ама шта ћете ви од тога гроба? — Да носим ову плочу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
— Ја краљевима, збори трећа. — Ја херојима. — А ја робљу. — Ја заљубљеним! — А највећа: — А ја за дугу ноћ на гробљу. — А ја ћу, чу се из тог шума, Светлости таште дати реку: Као Божанство, та коб ума, Што сјаји само у човеку.
Она бије понекад оним трагичним ритмом и леденим капљама као киша што пада по хладним мраморним плочама на гробљу, а понекад узбуђено, радосно, страсно, као киша што бије у прозоре двоје заљубљених.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
(Било их је свакојаких, али је господин попа најрадије примао оне свилене). И још ту на гробљу покупује од деце — која су такође чинодејствовала, носећи крст и чираке и рипиде — све њихове мараме и пантљике;
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Од жена не може да се прође. Из свију маала, капија и чаршије, стичу се и иду друмом што води гробљу. Старе, поштапајући се, у празнична одела, са свећама, заједно са обудовљеним снахама и кћерима иду напред, а иза њих
И то толико, као да ће на гробљу да годинују. Цела кућа се износи. А још, поред тога, опет, сваки час застајкују, осврћу се и враћају слуге да од куће
И тако у поворкама, из свих маала отискују се и журе ка гробљу. А гробље није далеко. Оно је одмах ту, близу, до вароши.
А чим се изиђе из вароши и сагледа гробље одмах се осети мирис од тамјана. И, што ближе гробљу, његовим зидовима, тим јаче из њега тамјан, плач.
ИИ МАНАСИЈЕ Клисарница на гробљу била је одмах више цркве а иза ње била је ледина за нове гробове и река по којој, гдегде, било је младих, високих
Али опет, кад би хтео човек да их тражи, ту би их, на гробљу, нашао. А најрадије су били око порте, уз зидове и ту се вукли, лежали.
недеље би ту тако око клисарнице и гробља седео: да звони кад долазе мртвачки спроводи, иде с попом или клисарицом по гробљу и помаже јој а само би суботом одлазио у варош, ишао по чаршији и просио.
како је где нашла и стигла. Била је вредна. Сви су се просјаци ње бојали. Нарочито на гробљу. Тамо им је била као нека домаћица. Уређивала их је, пазила да ко чије место не заузме.
А он је све халапљиво јео и увек, увек био гладан. Било на даћама, годишњицама, парастосима, поменима по гробљу, први би он морао да седне, наједе се, па онда остали, други просјаци. Он, чак, није ни просио.
— Море, ’ајд! Зар ја па просим? И, не путем, већ би одмах преко гробова почео да иде по гробљу. И заиста он није просио.
за сандук, крст, види да ли је гроб на гробљу већ ископан, готов... И да, опет, кад из цркве пођу поп, клисар, чираци и рипиде, он опет испред свију, као одвајајући
Африка
У Београду мора да је, као и увек тога дана, дебео снег, у Палилули, у мојој башти, на Староме гробљу. Мени су међутим уста и грло толико запаљени од врелине и жеђи да једва могу да говорим. Све је вруће.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да не треба напуштати аустријско царство, где сродници наши, и преци наши, почивајут, по тамницама, и у гробљу. Ускоро ће нама боље бити.
Али је Исакович прошао крај ње, као да је она гроб, у турском гробљу. Пољубио се на растанку са њом. Пољубио је као сестру.
На гробљу. Кад је честњејши Исакович запитао Валдензера за његову ћерку, Валдензер се, и кад је о том била реч, тешио.
Не треба – поручивао је Будиму – селити се у Росију и напуштати ово царство, где преци наши и сродници почивајут, на гробљу, и у аресту!
Пуста је Сервија, Ђурђе. Мараме се црне, у нашој Црној Бари, у гробљу не вију, него уз пут, по дрвећу. Лешеве не сахрањују, него их пси глођу.
За Павла Исаковича, тај Вишњевски, постаде, у Токају, као неко привиђење са којим се на свом гробљу састао. Такав ће дакле бити и он. Ускоро.
Многи су, између Темишвара и Дукље, остајали, заувек, уз пут, у неком сеоском гробљу, да се одморе и мирно одспавају. А још више их је остало, после, између Дукље и Кијева, у снегу.
брдским насељима, ни у књигама постмајстера на том путу, ни у књигама свештеника по селима, који мртве записују, на гробљу. По крчмама, нико није памтио човека, који је путовао усамљено.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Атаман би нас чекао на гробљу, где бисмо поделили украдено злато. Затим га сакрили под неки камен, а кад се заврши школа дунули у свет.
Па то је дивно! - окренула се и загрлила ме, иако је још био дан, иако смо били на гробљу, а Атаман седео на споменику запрепашћено буљећи у нас. - Ви сте две будале!
- Ја га нисам познавала, Бодо, а и да јесам, он није сахрањен на овом гробљу. Седи, шта скачеш! Игранка почиње тек за сат и по. - И ти мислиш да читав тај сат преседимо овде, Рашида?
карановских адвоката, др Јовановић и читав чопор педесетогодишњих трбоња могао је да се сретне скоро сваке вечери на гробљу, у шумици иза Халас-Чарде, а зна се шта се у њој ради у друштву младих жена и девојака.
Корњаче су расправљале о фудбалској утакмици, нисам имао времена да слушам о којој. Можда ме Рашида чека на гробљу? Сада тамо увелико сазревају вишње, а гробље је празно.
Просјаци су покупили што су имали да покупе, а љубавници стижу тек са сумраком. Мислим да сам потрчао према гробљу. Јесам у ствари. - Чујем да ћеш у неку другу школу? - Саша Албрехт ишао ми је у сусрет. - Не знам.
Кожом као да ми пређе благ ветар. Београд, Боже! Кад бих могао с Рашидом да будем у њему! Бићу! Појурих према гробљу, а Саша запањено слеже раменима и направи известан знак руком на челу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Умро је у беди. Много касније, на Банхимском гробљу у Лондону, енглеска деца су му подигла достојан споменик. Није се, дакле, чудити што је писац овакве биографије уснио
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Да, да, мој Радоје. Поживи тако коју годиницу, па као тичица — кљуном у траву. Ено је на нашем старом гробљу, бар је мртва међу својима. — А ти се никад не ожени, а? — оте се дједу послије дужег ћутања. — Никад!
он добро, као и ја, да се дјед Раде још прије двадесет година упокојио, благо, у Господу, и да сад почива на мирном гробљу Михаилића брда, па му, грешнику, и не пада на ум да се са празном торбом ломата око Бање Луке.
— Ех, ја. Па, болан, прича се да си о православним задушницама палио свијеће горе по партизанском гробљу. — То су матере радиле. А ја сам упалио само свом помоћнику, њему нема ко. Био је сироче, сеоски слуга.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И оне одлазе. Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем. Око њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.
Причају да је пред саму смрт побегао из болнице, а чувари га нашли мртва на путу ка гробљу. У ВИНОГРАДИМА Мирише ми земља на испуцано грожђе, а магла хладна и мрка већ почиње да се не диже тако
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— У кревету? У мрачним подрумима? У капелама? На гробљу? Где? — Највише пред Кинотеком! — признадох. — По Кнез Михајловој, такође.
— зеза се он у наступу благог лудила. — Зар не, татице? Резервисали смо пријатно месташце на једном слатком новом гробљу! Месташце је веома близу ожалошћеној породици, све врло повољно и веома чисто! Може се и у костимима за купање!
сте авионске карте за незнамтинијагде, телетину код месара, први ред трибина, резервисали сте чак и парцелу на Новом гробљу и намештења и намештаљке сте већ резервисали за своју децу — чекају на њих!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
пошасти као да се над Србијом до сада рат није збио распукла се бурад око Фрушке горе и у Жупи и на смедеревском гробљу алкохолни вал пређе преко Саве и преко све три Мораве уз Тимок да подигне сав мутљаг снова у наизглед разумној
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нашао сам суморну сласт тела, као ветар звезде у грању по гробљу, слађу него душа. Па не гледам милосним погледом ни по царевима ни по робљу.
Фиезоле, 1921. СЕРБИА Испливах на гробљу, у несвести, као модар рак. Вазнесен у зеленом вртлогу, из бездана. Са неба је у свет отицала ноћ звездана, а Месец, у
Оца, или мајку, или децу.) На гробљу мој наредник окреће полувод парадно, а затим, полувод, плотуном, одаје последњу почаст, мртвацу.
А пошто су и бродови стали на Дунаву, идем у Иланчу преко Темишвара, где моја мати има, на гробљу, поред гроба млађег Радичевића, гроб своје ћерчице, која је умрла после једног пада са клупе, за шта је била крива
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима... Зима код куће, зима овде, на гробљу зима — свеједно је... Идем код маме моје. Како ми је тешко без маме!...
путање нема... спотакнућеш се, пашћеш... смрзнућеш се... Сироче: Свеједно је... смрзнућу се и у соби, и овде и на гробљу... свеједно је. А тамо ћу бити ближе мами... Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!... Мати је далеко...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу. И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.
Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу. И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може — нек ад прождре, покоси сатана! На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење. СЕРДАР ВУКОТА Бог са нама и анђели божи!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробове. Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу са запаљеним кандилима.
Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! | ИВ Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.
више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу. Неке пролазећи поред Магде запиткују је: — Хајде, Магдо! Оде ли и снашка Тодора? | — Није, није!
Знала је да ће, ма да јој је сада мати на гробљу, кроз неколико дана ето Ускрс и цела ова недеља страсна и плачна, када човек не треба ни да се насмеје — ипак, ипак,
је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу. — Дођосте ли?
И тобож није јој тако слатка и пријатна због загорелости од пића, већ што није хтела за све време, док је била тамо по гробљу, да пије друге воде, из других бунара, јер све оне не ваљају, не могу ни да се принесу овој води њиховој, из њиховог
И да забашури све то, поче се окретати Софки и, по обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога
Једнако уплашени и запрепашћени том његовом изненадном, чисто као неком у инат наглом смрћу, редовно се он тамо на гробљу посећивао, давала подушја, парастоси.
И, на изненађење, али у истини — јер се све чинило што треба њему тамо на гробљу — он се све више почео заборављати и губити. У почетку од Софкиних само јој мати долазила.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Походим, каткад, њене душе младе И лепог тела сиви, трошни прах; Животом живим на гробљу, што знáде Видати тужно и жудњу и страх.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ићи с грлом у јагоде. Ићи с решетом на воду. Кратким штапом у дубоку воду подупирати се. Кукати на туђем гробљу. Куповати мачку у џаку. Маглу збијати у мехове. Мусти јарца у решету. На брусу меда тражити. На ватру сипати уље.
— Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не плаче. Још да ти платим и жвакалицу!
— Било је некад и жена и људи, мој синко, али их више нема! 5 Питали бабу, кад су је виђели по гробљу да плаче: — Бако, што плачеш? — Промишљам колико их овђе без памети и без лијека лежи. 9.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
јединици Догађа се хиљадудеветстошездесетинеке године, у кафани „Шарган”, испред ње, и на оближњем периферијском гробљу. За све време представе пада киша. Пауза после треће слике. И СЛИКА (Кафана „Шарган”.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
се врати у своју парохију, и смјеста се увјери да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију. Протекао је већ мјесец дана откад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И тањи су од траве. Око ових наших лепих речица са скобаљима, да би дуго живео, и у гробљу сахрањен био, морао си бити иди зелена кукавица, или издајица без душе, или ђавољи син, па да ти куршуми и ханџари и
У овој крчевини смирио се негде и мој деда. Лука Дошљак. У Београду, на гробљу, и ја ћу бити дошљак. На средини гробља стаде, као уморен тискањем кроз мртве комшије и земљаке, и окрену се ка селу,
Димом обешен о таваницу, њише се велики лист сенке. Ђорђе клечи уз постељу. Камен у старом гробљу. Изврнута шубара у барици петролеја, који се црни као крв у сенци. Мало дале, љескају се парчићи разбијеног цилиндра.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
у једној од најстаријих улица на падини, Господар-Јевремовој, близу Доситејеве Велике школе, или ипак ближе турском гробљу, према заравни на којој је сада Студентски трг.
Од Стамбол-капије (заузимала је простор између споменика Кнезу Михаилу и Народног позоришта), према Палилулском гробљу, на Ташмајдану, кретала се пратња, и све што је међу српским живљем у Београду било здраво и покретно било је у тој
налазила у близини, у самом дну Студентског трга, у залеђу Шеих-Мустафиног турбета, и имала је пет прозора окренутих гробљу. Између турбета и зграде Совјета, у дворишту, били су силни ситни зградурци.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ил' не да Бог! Ђ. Јакшић XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ Бејасте ли, браћо моја млада, Да л' бејасте ви на гробљу када, Ај, на гробљу, на голему! - Та увек смо ми на њему!
Ђ. Јакшић XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ Бејасте ли, браћо моја млада, Да л' бејасте ви на гробљу када, Ај, на гробљу, на голему! - Та увек смо ми на њему!
сандук, на конопце дуге У дубину спуштен, крупна земља засу, Само врисак мајке, глас бескрајне туге, Очаја и бола по гробљу се расу...
Већ ме право гробљу понесите, Копајте ми раку предубоку, Да ме мртва не огрије сунце; Јер мој живот студена је зима; Нек' ми буде од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Према његовој изричној жељи, сахрањен је, испраћен само најближом родбином, на гробљу своје црквене општине, у обичном гробу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А од половине Гробљанске улице, и прилазећи гробљу, поворка се тако убрзано кретала, да су и људи и жене просто потрчкивали, из бојазни да их не сустигне она снажна
Иако је већ била јесен, дан је био врло леп и природа још увек раскошна, То послеподне кад сам се упутио гробљу да тамо останем све до ноћи.
Старац је још говорио, док сам се ја и нехотице сећао високих и достојанствених кипариса у гробљу, крај пута, где смо ноћили, и сна мога каплара Бе лића. ЗАСТУПНИК — Ко је плашљивац?
на погреб једног целог батаљона и када се задржавањем даха и уздржаним кашљањем, све ближе ишло једном опремљеном гробљу са ракама које жудно очекују становнике.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
боја, Где си увек корачала поносна, горда и лака, Где си веровала и где се подигла пропаст твоја, Оставила је траг на гробљу хумка и твоја рака.
у тами будућност се вила, Нејасна и мутна као нада људи, Али смрт у себи и она је крила, Смрт која се јавља, тек на гробљу буди.
А и нашто сузе кад болова нема За пропале часе — минула времена. ИИ Нов се живот јавља и ја њега здравим! Ено га на гробљу мојих успомена! Пуне су му руке и сласти и миља — Смеје се и прича да је и он пена, Коју ветар носи к'о лишће са биља.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једини занимљив свет који се тамо налазио, био је сахрањен на тамошњем гробљу, неких две стотине година раније, када је Саут Ст.
Сва моја разонода састојала се у читању натписа на надгробним споменицима на старом гробљу, у близини сеоске цркве. Залив Чесапик и река Потомак, и многи мали затони у заливу, окружени бујном вегетацијом,
У то смо стигли до краја села, али је моја мајка наставила шетњу лаганим кораком све док се нисмо нашли на сеоском гробљу. Показујући на један крст од црвеног мрамора рече ми да је то гроб мога оца.
У то смо стигли до краја села, али је моја мајка наставила шетњу лаганим кораком све док се нисмо нашли на сеоском гробљу. Показујући на један крст од црвеног мрамора рече ми да је то гроб мога оца.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Ето — вели, — наћ' ћемо мјесто и за стари кип: поставићемо га у нову црквицу на гробљу. Ма, напијте се, људи! — понуди их. Жижица и Букало погледају се, и испије сваки своју чашу цијелога.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Синовац чувенога Лазара Ћаје, свога оца је сахранио у православном гробљу, а муслиманство пригрљавао утолико уколико му је расла мржња на оне, нешто раније истурчене, који му кућу разорише, и
Косово сам изабрао за манастир или текију, које ти је по вољи. Јер оно је место за примирење. Гробље је. А на гробљу човек најлакше разговара са собом. И на месечини и на ведру дану. Стари сам ја опет крвник. Не дам се лако.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
21 НЕГДА 23 НЕ ЖАЛИМ 25 ЛЕПОТИЦА БЕЗ МИЛОШТЕ 27 НА ГРОБЉУ 29 ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ 32 ШТО СЕ КАСНО УВИЂА 33 ХУКА... ТРЕСКА... 34 И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА... 36 ТИХЕ СУЗЕ 37 ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ...
У место мирте нек’ ти Цвати, баш кâ и мени, Лавор, тај грки дар. НА ГРОБЉУ Гробар је копô гроб — Обикнут њему рâд — Три лакта уздуж доста, У шир ни пуна два.
»Стармали« 1882. НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА о подизању споменика му На овом гробљу седела ј’ вила Четрест пуних, дугих година; Није нам рекла: ходите амо, Чекала ј’ да га сами познамо.
Краков, Станислав - КРИЛА
XИИ КРАЈ МРТВАЦА Сва гробља била су те ноћи тиха и мирна. На турском гробљу у Зејтинлику дремали су кипариси, крај Вардара платани, а у Св. Ђорђу блештале су мермене плоче на месечини.
Петровић, Растко - АФРИКА
У Београду мора да је, као и увек тога дана, дебео снег, у Палилули, у мојој башти, на Староме гробљу. Мени су међутим уста и грло толико запаљени од врелине и жеђи да једва могу да говорим. Све је вруће.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»ХајдукВељка«: Сви спавају, и Срби и Турци, Све је немо и поноћ је нема, Чадори се расејали бели, Ко на гробљу гробовско камење, Ах гробови и постаће сами, Трава биће црвенога листа, А цветови од крваве пене...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Куд ћеш, момо, куд ћеш у пустињу ову? Тице, цвеће, сунце другамо те зову; Куд ћеш овом гробљу сахрањена нада, Ту је хладно, грозно, куд ћеш тако млада!
Нигде звезде, свуда тама, — Па ни суза, ни песама. XXXИИ Иза горе сунце ниче, Па на гробљу дрва злати; Роса пала на цветиће, Па их учи мирисати.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
громко праћени Младенци пусти даље летеше, Док нису ногом своје мрзости Од Црних Гора гробље створили И на том гробљу крст оборили... (Споља се чује разговор.) Ал’ ко то збори? БОШКО (споља): Има ли кога ту? Отвори, хеј!
КАТУНОВИЋ: Ноћ. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Какву? Је л’ благу, лаку — ону вечну ноћ? КАТУНОВИЋ: Ужасну.... Јеси л’ на гробљу кадгод угледô Поноћи неме црну завесу, Што из дубине свога тамнила Усплахиреном оку износи Давно умрлих живе
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Већ неколико дана, од јутра до мрака, она непрестано јадикује и нариче на гробљу, не једући и не пијући ништа. Нуде је јелом и пићем, дају јој хаљине што остају иза мртваца, она све то одбија, неће
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави'те црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе!
Но све их је више, а стаза се шири, Води ли нас гробљу, где се свесно мири Безбрижна веселост и старачки сумор? Мириси нас гуше, но циљу смо ближе.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Изгинућемо — али слободни, Јер Србин неће да буде роб! Тамо далеко, на светом гробљу, Потражићемо живот ил’ гроб!“ 11. јануара 1867.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
В. има везе и са култом мртвих. У љубињском котару в. се саде по гробљу (ГЗМ, 6, 1894, 154). У околини Преспанског језера, када се, о Светој Тројици, »дају крчази за душу«, у крчаг се
Дивљи кестен. Да може бити сеновито дрво, види се из обичаја да се сади на гробљу (ГЗМ, б, 1894, 154). У Сарајеву су до најскорије прошлости носили стари људи уза се плодове д. к.
(ЗНЖОЈС, 22, 15). Ј. може имати везе и са доњим светом. Она се сади по гробљу (ГЗМ, 6, 154; СЕ3, 16, 337, народна песма), и у том случају она је сеновита. Ј.
« (ЗНЖОЈС, 12, 304; упор. и ТРЂ, ННЖ, 3, 34). Чињеница да се липа радо сади по гробљу (ГЗМ, 6, 154) доказ је да се она сматра и као сеновито дрво.
Группе, Гріецхіѕцхе Мyтхол. у. Релігіонѕгеѕцх., 890), а такође и код Римљана (Ливије, 1, 51, 9; 4, 50, 4), да се по гробљу сади трње. Тако се понекад поступа чак и са сеновитим животињама.
Жалосна врба. У Гружи »се сади само поред воде и у гробљу« (СЕЗ, 58, 1948, 333). Здравац. У Гружи дете, докле га кум шиша, држи у руци з. (СЕЗ, 58, 1948, 264).
О. се сади на гробљу (ГЕМ, 25, 1962, 184, Горња Ресава), и у гробљу у Блазнави, које је веома старо, »има остатака од врло давнашњих ораха«
О. се сади на гробљу (ГЕМ, 25, 1962, 184, Горња Ресава), и у гробљу у Блазнави, које је веома старо, »има остатака од врло давнашњих ораха« (СЕЗ, 64, 1951, 145, Шумадија), који су,
Ћипико, Иво - Пауци
Бијесан, па разиграо вранца... није већ божји вјетар... Их! Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило како је покојник на самрти опоручио своје имање своме братучеду Ради, сину Илијину.
Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу. Подзимњи је дан. Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце. По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Чудна, мрачна песмо! Ко је тебе писô? И у коме гробљу лежи отац твој? Страшан је и тужан твој суморни смисô Кô и живот мој.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И све, и њега и младост моју, знам сад више по гробљу него по животу... МИРОН (размишљајући, сетно): А... а... сећам се... сад тек могу... Сада тек могу да знам.
Е мислим се ја: »Знам ја вас. Да није деде, Мирона, још би овде било као у гробљу.« А сада све друкчије. Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор.
Мислим на оне слепце, кљасте, богаље, сулуде, што их толико по вароши има... кад би се могла каква кућа за њих при гробљу да подигне, да се не би на зими мрзли, скапавали по улицама и друмовима.
од старости и изнемоглости не могнем више послужити и ову варошку цркву и тамо гробљанску, већ будем служио само на гробљу, чекајући смрт, онда да бар имам ту твоју задужбину и у њој тебе, твоје име, твоју слику.
« ТАШАНА (узнемирена, уплашено): Зашто, како: »слаб«? Што га не лече? (Прекида): А јеси ли био на гробљу? Како гробови? Горе ли кандила? Има ли зејтина? Да се није које угасило? ЈОВАН Све је, све је како треба.
АРСЕНИЈЕ (полази). ТАШАНА (досећа се и зауставља га): Арсо, синко, да ли где успут или тамо код вас, на гробљу, не виде Парапуту? (Брижно Мирону): Опет ми се, дедо, јутрос искрао, опет некуд залутао.
АРСЕНИЈЕ Бога ми, хаџике, сад га нисам видео. Али, сигурно је на гробљу. Сигурно се опет у какав стари, већ испуцан гроб завукао и тамо лежи, пошто га ту, као бајаги, нико не може упалити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
зашто је све то гола истина, а не шарена прича? КОСТА ЗЕМЉОТРЕС Под великом граном чувеног ораха на гробљу виде се још остаци гроба Косте Земљотреса.
У гробници, сем госпа Ноле, случајно, сами мушкарци, наравно и њен муж, гос-Тоша. Около наоколо, по гробљу, а богами и подаље од паланке, расејани су гробови оних што некада беху везани за госпа Нолу, или за њеног мужа, или
Два пута је са успехом био оперисан од рака. „Па шта! Ако је рак, није лав.” Срба је такође већ на гробљу, али на оном, крај салаша.
С оне стране зида спава његова жена, Паула, Тотица, бивша служавка и присвојеница госпа Нолина. Такође на католичком гробљу, нико више не зна где, сахрањен је и шлајфер с плавим наочарима. Рајнхарт, од госпа Ноле прозвани Лука.
Једно време, паланчани, шврљајући по гробљу, застали би пред гробницом Лазарића, онда раскошном, и препричали би разна разбојништва, стварна и измишљена, а затим
Једне вечери, с леђа је ословила опет нека свежа удовица: — Не видим, кажем, Лазарићку на гробљу баш никако, а тако бих волела да се нађемо и поразговарамо.
те гробља; а ако је до разговора, ево ћу сад да вам испричам како ме је јутрос на салашу, баш док сте ви били на гробљу, вијао бик, онај крупни наш Швајцарац, можда сте га кад видели, бео као сир с једне стране, а риђ, скоро црвен, с
претраје и до Божића, у неком запећку кашљуца по једна рушевина, нека озебличина, заостала иза оних што су већ сви на гробљу, заостала да бунца о кућама и имањима која су већ и треће руке променила.
А кад је он облесавио, салашар је напустио „фрајлу”. Још десет година, и све је то било на гробљу. Госпа Нола је куповала сандуке и раке, и изигравала фамилију при пратњама из ветеринарове породице.
Само, питам се, и баш пред тобом, Јулице, да и ти знаш, питам се које је имање благословено? ... Идеш сад и ти по гробљу, е, па кад већ идеш, пођи мало около наоколо, и види како тамо горе изгледа паланка и њен „отмјени” и „држећи” свет.
Један сат су пробавили доктор и инжењер на гробљу, и сишли су међ свет слежући раменима: „Не гори.” Госпојинска и Вазнесенска црква оживеле.
Остадоше гробарка и поп-Томиница. —Лако је вама, госпа попадија — вели гробарка, искрено ви не живите на гробљу. Деца ми плачу, а и ја сам мртва од страха. — Значи, Нато, да Бог хулитељу још није опростио грех.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Уговорили смо да се састанемо у четвртак после подне на старом гробљу. Гробље је, као место састанка, некако одговарало заљубљеној плавој девојци с осећајима и заљубљеноме младом момку
пуно љубавних речи и, што је још много згодније, говорили су их једно другом двоје заљубљених који су се састали на гробљу.
Затим сам један препис дао Марици, а други задржао себи, да до идућег четвртка научимо напамет, како би и ми могли на гробљу говорити љубавне речи. Када смо се идућег четвртка састали, прво што сам је запитао било је: — Јеси ли научила оно?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПУТ 139 АДАМ 140 ИЗ ПОТАЈЕ ТРЧАЊЕМ ПРИБЛИЖАВА СЕ СМРТ 141 БОГОРОДИЦИ КРАСНИХ ОЧИЈУ 142 ШЕТЊА ПО ГРОБЉУ 143 СРЕБРНИ МАЈДАН 145 ИНОРОГ 147 ЗОРОВАВЕЛОВ СУД 148 КАБАНИЦА ПЕРСИЈСКОГ ВЕЗИРА 149 СЕСОТРИСОВА ЗАПРЕГА 150 ЗВЕЗДАНО
себи опака измишљавања, с којимно сам се сприликовао фарисеом, што је за њих Христос изрекао да су налични обељеному гробљу, а изнутра су напуњени с мртвим костима с сваким смрадом. Зато и сав изнутра стрепим.
Овако те молимо: »Прими оружје и штит, те устани ми у помоћ« ШЕТЊА ПО ГРОБЉУ Да изађемо пошетати се по гробљу, Те с отвореним очима да видимо Где су нашем пустом животу домовине, Кућишта и дуго
Овако те молимо: »Прими оружје и штит, те устани ми у помоћ« ШЕТЊА ПО ГРОБЉУ Да изађемо пошетати се по гробљу, Те с отвореним очима да видимо Где су нашем пустом животу домовине, Кућишта и дуго борављење овога света.
Сматрајући нашу гиздаву лепоту Смрдљиву у гробљу, И ви, господо бољари поштени и судије, Поникните онамо, те се узбојте Бога! Љутице и гарезљиви налети!
Ти живот и живота даватељ, а ми ка пси паклени код костију грешних људи у гробљу се находимо. Теби кано светих светому дају се света која се не помећу псом.
Теби кано светих светому дају се света која се не помећу псом. Ми ка душе погане боравимо у гробљу које је пуно са сваком погању, ама ти, слове божији, штоно су твоје беседе чисте, и сам си чист, да како се не грозиш
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу. — Црна Ташаноо, — закука Таска — црна и триклета друшкеее!