Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
овца 26 19 Курјак и коза 27 20 Курјак и лав 28 21 Курјак и коњ 29 22 Лисице 30 23 Лисица и дрвена глава 32 24 Лисица и грожђе 33 25 Лисица и мајмун 34 26 Лисица и купина 35 27 Лисица и крокодил 36 28 Лисица и лав 37 29 Лисица и вран 38 30
” 24 Лисица и грожђе Лисица, видећи на једној високој лози грожђе, покушавала се свакојако како би га дохватила, а кад види да ни на који
” 24 Лисица и грожђе Лисица, видећи на једној високој лози грожђе, покушавала се свакојако како би га дохватила, а кад види да ни на који начин не може до њега доћи, онда отиде
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Златно суђе пуно рибе с Белог мора. Из Срема фазани, дивљач из Пирина, Грожђе из Превезе; ред златних амфора Свих пића из Стона и требињских вина.
Тако је странац био одвојио жену од њеног божанства. Зато му је жена дала неко грожђе од кога је морао умрети пре него увређена Звезда зађе у пустињи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе, а он опере руке у истој чаши, као што
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи. — Како вам се сад допада моја Савка? — Изгледа као богиња!
— Фајн — здрав момак! На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа. — Заповедајте. Пију ликер. — Ал’ је ОВО добар ликер, — рече чика-Гавра.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
роѕѕа) по вртачама, увалама и пукотинама у кречњаку, иако је малог пространства, даје поврће и сочно воће, нарочито грожђе и маслине.
Чувене су охридске трешње („далбазлије“), јабуке, крушке, дуње, шљиве и грожђе. Ипак је пренасељена цела област за овај начин рада.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пробудила се око десет сати и босонога пронашла кухињу. На столу су лежале растворене новине, измрвљен хлеб, грожђе и млеко. Пронађе у фрижидеру сланину и јаја. Јела је читајући преко залогаја, све док не примети да је неко посматра.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Виногради, збогом умиљати, Збогом, грожђе, нећу те ја брати, Ао бербо, тебе жалим клету, Та шта лепше од тебе на свету?
Збогом, песме, збогом, коло, Збогом, момци, наоколо, Збогом, кито мома млади, Збогом, грожђе, збогом, виногради! Збогом, горе, места моја слатка, Пуна липа и дебела латка, Пуна тица, пуна јагодица, Јагодица,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У ВИНОГРАДИМА Мирише ми земља на испуцано грожђе, а магла хладна и мрка већ почиње да се не диже тако лако. Са свију страна само лупа од оправака на бачвама и крблама.
и, увијени у дугим гуњама, с дугачким штаповима, „останима“, растерују децу, која се тискају око кола, краду из њих грожђе, више ради забаве, и, засићена, умрљана, оно што не могу да поједу бацају око себе, те на све стране, где год станете,
где се Марко коњар раскречио, шубара му штрчи на глави, он коленима притиснуо крблу, заврнуо рукав на кошуљи и муља грожђе што му жене сипају из својих корпâ грдећи сваку што поред грожђа бере и сухо лишће.
Да ћемо, као и лањске године, с једног чокота заједно брати грожђе, да ћу да мећем у њену котарицу, служим се њеним косирчетом, па после, кад почнемо зрна да скупљамо, да ћу навлаш
помешан с тешким мирисом њена зноја и неопраности толико ме поплаши да је нисам смео ни да опоменем да много не бере грожђе. Одох до вишње, наслоних се на њено стабло са испуцаном и савијеном кором.
Он одрече. — Хоћеш јабуке, крушке? Хоћеш пите мало? Сад је баш Марика умесила. Хоћеш мајка да ти грожђе... — Ништа нећу! — прекиде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. Али она продужи.
Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пите, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао; до седам дана било је већ грожђе зрело у њему. А то је било време кад нигде нема грожђа.
— Море није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе, лепше од свију нас. Сељак послуша село.
Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе. На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године. Сиромах сељак прода дом па ухвати свет на главу.
На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године. Сиромах сељак прода дом па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи!
да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој лози сутра буде грожђе, за онога нека пође девојка. Они сви на то пристану: девојка посади три лозе у башчи и свакоме намени по једну.
Кад ујутру, а то на лози онога сиромаха грожђе. Онда цар немадне куд, него да кћер ономе брату најмлађему, па одмах у цркву те се венчају.
И тако посаде виноград. Кад виноград треће године роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да опет бирају шта који воли.
А ђаво одговори: — Вала, ја ћу густижу, а теби џаба чорба. Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па послије источи вино а ђаволу остане џибра.
а у његову винограду нема ни једног гроздића, ни једне бобице, јер је медвед, док је чувао, помало јео, док није све грожђе појео. Кад то човек види, а он се ожалости, па седне украј винограда и стане плакати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
) рушила бране на своме путу; смазала вагон презрелих диња, грожђе са врбе, од росе чорбу, чичину торбу, сунцокрет један са жутом главом и стари мадрац са морском травом. А потом .
туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји, пролеће доносе ласте, на врби — грожђе не расте. Овде је главни чаробњак славни, пријатељ ђавола, вила, (још мало — добиће крила!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Међутим ми знамо какви су они. Када је била свечаност овде, ишли су у винограде да краду грожђе, и после их болели стомаци, и мајке морале да их бију. Славни јунаци, ти из Белмонтехе!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Та овако грожђе само овде роди! А већ свака од њих румени се пуста, Да ти сама вода удари на уста. Разлежу се песме миле, Од милине
А стари бабајко надгледа и пази, Обилази бурад, где се грожђе гази, Па весео старац усред ове трке, Задовољно суче рашчешљане брке; Па скупио децу и грожђе им даје, А песме се хоре
бурад, где се грожђе гази, Па весео старац усред ове трке, Задовољно суче рашчешљане брке; Па скупио децу и грожђе им даје, А песме се хоре — и веселе траје, А деца се мала облизују само — Та деца смо, деца — а шта друго знамо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
По зиду беху закуцане дописне карте са сликом. О прозорима је висило свеже грожђе. — Пази, оца му његовог, овај се спремио да овде и зиму проведе, док ми иструнусмо у оним рупчагама.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
брате, ономе јунаку Кога није на далеку драга; А моја је драга на далеку, Иструну ми јаглук и марама; У марами грожђе односећи. А јаглуком сузе утирући Са мојом се драгом растајући.
Сусретоше је Троје момчади, Један јој вели: “Моје су дуње“. Други јој вели: “Моје је грожђе“. А трећи вели: “Моја је Јана“. 172.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Повео сам давно ту погнуту сенку, а да сам то хтео, у оној гори, познао грожђе, ноћ, и теревенку, и поток, што сад, место нас, жубори. И, тако, без туге, очи су ми мутне од неке боље, дуге.
Остали су само трговци, који су сви румени. Они сад сви ручају у „Бристолу“, и после печења штуцају. После једу грожђе; момак им га доноси, довикујући гласно касирки у углу, која, сред безбројних чашица и флаша, седи и бележи: „Траубен,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«. Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.
) И са мном већ не може боље бити: као да нисам ђакон... И све ме пита, једе ли ми се што. Ја поменем грожђе из туршије, знајући да је оставио јесенас пуну качицу, а појка врдне очима и промени разговор...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На пијаци — све свачије-ничије, Јабуке и крушке, грожђе, млеко птичије А на месту где се у парк исходи Продају се пчелињи производи.
Зато је не гризи без потребе. Не знаш: пијеш ли је, ил она тебе. ГРОЗДОВИ Пчеле се на грожђе окомиле. Гроздови сложени у гомиле: свакоме ко да на души лакне од гомиле кад се одмакне!
А бундеве жуте Десет сати ћуте. Ћуте, недирнуте. Сунце гледа У теглу меда. Смедеревско грожђе Тамно као гвожђе Дуњо моја, рано моја, Јесен дође.
Сваки нас посед у гроб вуче! Богатство је грожђе кисело! Кад ништа немам, све је могуће, Што имам то ми је давно пресело!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Од рођене тикве дршка. С два плота трње. Чорбине чорбе чорба. Г) НИКАД Кад гавран побели. Кад на врби роди грожђе. Кад нестане петка у години. Кад орô летети заборави. Кад пође сунце натраг.
Ја сам лањски и ономлањски! — Казао врабац кад су га питали како ће презимити. Кисело грожђе, не ваља, трну зуби од њега. — Рекла је лисица кад га није могла дохватити. Ко је мој, близу рупе стој.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао, — до седам да- | на било 84 већ грожђе зрело у њему, а то је било време кад нигде нема грожђа.
да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој лози сутра буде грожђе, за онога нека пође девојка.” Они сви на то пристану: девојка посади три лозе у башчи и свакоме намени по једну.
Кад ујутру, а то на лози онога сиромаха грожђе. Онда цар немадне куд, него да кћер ономе брату најмлађему, па одмах у цркву те се венчају.
И тако посаде виноград. Кад виноград треће године | роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да опет бирају шта који воли. Сад свети Сава упита ђавола: „Што волиш, ортаче, или чорбу или густижу?
“ а ђаво одговори: „Вала ја ћу густижу, а теби џаба чорба.“ Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па после источи вино, а ђаволу остане џибра.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Сија Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сада кад је Ђорђе почео њу да злоставља. Где му је душа да баш данас због тога дође? А чим је дошао, грожђе, орахе и јабуке однела му у собу. Грожђем му и прозоре окитила.
Обрадовао се. Није се једном овде радовао... Стаде уз прозор. Све је као некад: грожђе на прозорима, ораси, јабуке на столу, слама на поду, багремовина у пећи... А напољу снег и ноћ.
Само, ракија није довољно слатка. — Ико, хоћу прсти да ми се лепе! Хоћу, као кад зрело грожђе берем. — Сви су му луди у кафани, и ови што су се начичкали око његовог стола, били само један једини човек, кога може
Знам да сам грешна, смилуј ми се, Богородице. Шта је крала?... Грожђе и неколико пута тикве за свиње. До удаје ништа више. Још нешто, још... Чула је како восак са свећа капље у пепео.
И ту плавкасту маглу над јабучаром, и те гомилице мрака што миришу на грожђе, она је издахнула. Ноћас, сада, први пут. Јача од свих.
И пси једу грожђе и, не лајући, уједају овце, које фркћу на њих. Цело преровско поље је пуно страве и сатирања плодова, шушкања, немира,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Виногради, збогом умиљати, Збогом грожђе, - нећу те ја брати! Ао, бербо, тебе жалим клету! Та шта лепше од тебе на свету?
Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом кито мома млади', Збогом грожђе, збогом виногради! ................................. .................................
Св. Стефановић ЦXЛ ПРЕД КРАЈ ЛЕТА Пред крај лета, кад је грожђе на врхунцу, И мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Дабоме!“, викнуше њих неколико. „Он ће нам“, рече администратор, „зацело доћи у помоћ“. „Када?“ „Кад на врби роди грожђе!“ „Не липши, магаре, до зелене траве!“, викаху већници један за другим. Администратор не знаде шта да им одговори.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Море, није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе лепше од свију нас. Сељак послуша село.
Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе. На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године. Сиромах сељак прода дом, па ухвати свет на главу.
На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године. Сиромах сељак прода дом, па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи.
Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао, до седам дана било већ грожђе зрело у њему. А то је било време кад нигде нема грожђа.
Гђе су два рога, нека буду и четири!“ — Али ну чуда! Чим изједе грожђе, одмах му рогови опадоше, кô да му их руком однесе. „Ах! помози ти, јаки боже!
И тако посаде виноград. Кад виноград треће године роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да опет бирају шта који воли.
А ђаво одговори: — Вала, ја ћу густижу, а теби џаба чорба. Кад, виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу, па послије источи вино, а ђаволу остане џибра.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ово гледиште није било у сагласности са често помињаном пословицом у Идвору: ”Бери грожђе пре но се сунце роди, јер ће иначе жедни сунчеви зраци попити са њега росу.
Златна жетва била је окончана, а била је највећа коју је Идвор имао после много година. У старим виноградима грожђе је почело да зри, а брескве међу чокотима ломиле су се под теретом сочног воћа дивног укуса.
ће ме милошћу божјом овог пута добро угостити, јер има у изобиљу свега што волим: лубенице хлађене у дубоком бунару; грожђе и брескве убране пре зоре и покривене виновим лишћем да им се одржи свежина; младе кукурузне клипове убране касно
Ћипико, Иво - Приповетке
А код њега, у селу, код мора, трешње су се већ обрале; сад зреју крушке, јабуке и шљиве, и грожђе, и смокве. Сада поље и море мирише. Другови дочекују у осенченим заклоницама цурице што се из поља враћају.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Једни су му читавих петнаест дана брали грожђе по многобројним виноградима и преносили у крбљама на својим јаким коњима, а други на челу са познатим качаром Сеном
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ми чекамо — али шта? — не знамо. Да на врби ваљда роди грожђе! 1842. Никанор Грујић СИВА МАГЛО... Сива магло, ти не падај на ме!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЛОЗА 26 ВИЊАГА 26 ВИСИБАБА 27 ВИШЊА 27 ВРАТИЧ 28 ВРБА 28 ГАВЕЗ 31 ГЛАВОБОЛКА 31 ГЛОГ 31 ГОРУН 34 ГОРУШИЦА 34 ГРАБ 34 ГРОЖЂЕ 35 ГУЊА 36 ДАН И НОЋ 36 ДАФИНА 37 ДЕТЕЛИНА 37 ДИВИЗМА 38 ДИВЉАКА 38 ДИВЉА ЛОЗА 38 ДИВЉА РУЖА 39 ДИВЉИ
Лозу треба резати и на Светог Матију, 24. ИИ п. н. (као што и грожђе треба брати на јесењег Светог Матију, 21. ИX: »Матија реже, Матија трга«, ЗНЖОЈС, 23, 317).
паралеле ібид. стр. 520. ГРОЖЂЕ Траубен ‹увае›. Грожђе. Употреба г. у култу није нарочито велика. Њега мора бити, у околини Ђевђелије, на
паралеле ібид. стр. 520. ГРОЖЂЕ Траубен ‹увае›. Грожђе. Употреба г. у култу није нарочито велика. Њега мора бити, у околини Ђевђелије, на бадњиданској вечери, и г.
На дан Јелине Горчице (14. ИX п. н.) не треба брати грожђе, »јер ће бити горко« (ЗНЖОЈС, 10, 54). Берба г. је свечаност: у бербу жене иду у стајаћем руху, и спрема се жртвени
(ЗНЖОЈС, 19, 198). На Нову годину ваља појести у винограду главу од веселице, па ће грожђе добро родити (БВ, 16, 1901, 97). Да не би тице чиниле г.
На дан Светога Вида (15. ВИ п. н.) »улази вино у грожђе«: ако тога дана пада слаба киша, неће од грожђа бити ништа (ЗНЖОЈС, 10, 57). У народној медицини г.
На к. одлете и кола намазана вештичином машћу (СЕЗ, 41, № 180). На к. пада ала која сатире грожђе у винограду (ибід., № 114). За к. залепи се Смрт, коју је баба надмудрила (ибід., стр. 487). На дивљој к.
испрженом на зејтину (ЖСС, 277). КУПИНА Бромбеере (рубуѕ фрутіцоѕуѕ). Купина; оструга; »ђавоље грожђе« (Вук, Рјечн., Софрић, 144 и СЕЗ, 32, 95; 40, 74).
У дуалистичкој козмогонији купина је покаткад ђаволски пандан грожђу (»ђавоље грожђе«, упор. и Дäхнхардт, 1, 170; 203).
и Дäхнхардт, 1, 170; 203). Она се не сме окусити пре но што се (на Преображење) окуси грожђе, јер ко је раније окуси, тај је на »ђаволској страни« (СЕЗ, 40, 74; 32, 295). О томе се прича и једна етиолошка скаска.
ПОМОЋНИЦА Нацхтѕцхаттен (ѕоланум нігрум). Помоћница, пасквица, пасја јагода (грожђе; зеле); качје грожђе (Шулек). П. се приписује велика моћ лечења.
Ћипико, Иво - Пауци
— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине... Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к'о оцто...
— Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. Једнако у путу друштво застајкује. — Видите! Штета што није све обрађено!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Весело, друзи! Наша ћуд Весеље нама гради. Безбрижни Бахус, жив и луд, Где грожђе своје сади, Наравствен нектар, прекор строг, С досадом нек се баце; Уклон'те дакле с места тог И воду и мудраце!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу. Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам.
ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу. Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам.
Кроз вечери, гле, целе, и све ноћу, и све ноћу, и све даље... А сним, а сним, а сним; Па мним: Ко црно грожђе да зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко
зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим, сним, Ко тешко грожђе ноћу.
носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим, сним, Ко тешко грожђе ноћу.
спим У очајању, И да ширим руке дању Једној берби и једном обећању: Где све бива и све може да ја хоћу, Ко пуно грожђе ноћу. СВЕ У ГАЛОП У галоп, у галоп, у галоп, Моји перунски коњи, Хоп!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
од разнобојних резбарија из чијих средина висе вештачки израђене кришке лубенице, диње и међ њима повешано суво грожђе и жуте дуње са увелим лишћем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мезете га грозним виноградом, тј. пију вино и уз то једу грожђе. 10 Војевода Јанко је Сибињанин Јанко, који је млађи од Марка и није могао с њим да другује.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и наша ова земља издаће овој пород. СРЦЕ ЗАРАСЛО ТРЊЕМ Та се тобоже надах и чеках мој виноград да изнесе грожђе, а међер, по њему је трње!
Одонуд би чокот и лоза винова, а ми грожђе са шње побрасмо за нашу хвајду. Они тај грозд изгмездише и исцедише га, а хришћани му бистро вино пију.
Послену волу, да му не буду празне јасле. Еда се збира са трња виново грожђе, или од репуха беру се смокве? Изађе дело на видело. Са злом одхрањено што је, оно вукови кољу и ждеру.
Туђе вере ни куди ни хвали. У добро и послено доби ради и часом сади, да обереш зрело грожђе. У пролеће подижи се, да зими хузуриш. 1745. Буди господар твоме благу а не оно теби. Свачем крај има.
Откуд да ми се створи млеко? Велиш ми изаткати царску порфиру, — понапре укажи ми основу одашта ће изаћи? Указујеш грожђе, а камо му чокот и лоза? Питаш посејану пшеницу, а камо дај и семе? Хвалиш цвеће, укажи ми од њега корен и сршљику.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.