Црњански, Милош - Сеобе 1
брат изишао из кола, сув, жут, у дугачком ћурку од курјачине, са бројаницама од ћилибара у руци, као крупним, зрелим грожђем. Наредио је да окрену кола, растерао љубазно свет, даривајући скоро свакога ко му је пришао руци.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Углавном, колико сам могла да гвирнем, хранио се саламом, сардинама, перецима и грожђем, а с времена на време и гулашем који су му нодосили из бифеа преко пута.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Не жури с неба, горди винограде, већ грожђем кише, док ме мучи улцуѕ, пошкропи штедро лудост звану купус. У срцу гајим љубав гостопримства, а црним сјајем горе
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И поштени род родили! И с родом се подичили, Као паун златним пером, А шеница равним пољем, И лозица бабер-грожђем, И пучина сланим морем; Тако с вама мила мајка!“ 54.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Где му је душа да баш данас због тога дође? А чим је дошао, грожђе, орахе и јабуке однела му у собу. Грожђем му и прозоре окитила. Колико је пута у уморној тузи, оној пред сан, оној кад је сама, њим тешила себе.
Нечујно играју по дрвеним решеткама у прозорима искићеним грожђем. По одсеву тихог, малог пожара гази Вукашин уморно погурен, док титраји пузе и јуре по њему, пламсају из високе
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чим сазре прво воће одабере најлепше и донесе га мени. Уверена сам да ћу Вас идућег четвртка моћи послужити најлепшим грожђем са његовог имања. Сигурно да волите то воће?
Ћипико, Иво - Приповетке
Двојицу од њих искрено је волео. Водили су га по ситом, осенченом пољу, окићеном дозрелим грожђем; у свеже пољске заклонице, пуне мириса и зујања и шароликих боја.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
беле Цвети, Разболе се Сабља-момче, Двори њега Цвет-девојче, Залаже га понудама, Са неранџом и лимуном, Морским грожђем и смоквама Преко мора узабраним.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
је саставни део теја који треба да пије жена да би имала млека (ЗНЖОЈС, 15, 128). »Врба која грожђем роди« спада у типична άδύνατα ‹= што не може бити› у народним песмама и пословицама (нпр.
те се не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем«...; Вук, Посл., 2187; Софрић, 74). Неверна жена тражи од мужа да јој донесе »са в.
са јавора (»...удати се нећу, Док не роди јавор јабукама, Сува врба питомијем грожђем«, БВ, 10, 1895, 28; упор. и 16, 1901, 364; Вук, Посл., 2187), и са врбе (неверна жена тражи да јој човек донесе, прип.
ти се не удала: Док не вид̓ла три на небу Сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем!« БВ, 16, 364; упор. ибід., 10, 28; Вук, Посл., 1902). Од речи за ј.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Чело главе, на троножној столици, поређани сахани са разним ђаконијама, киселим крушкама и грожђем из »туршије«. Сваки час улази Стана и, на прстима, да га не пробуди, сагиње се над Стојаном, ослушкује како дише.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нам од корена сведочи како смо зли и опаки, будавши с првом права винова лоза до краја лепа, пунородна, с хубавим грожђем, добро запајана с небесним капљами, у вис растући разгранато, — а сад само остала једна павитина дивља, тако да ни