Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Карађорђевић или Обреновић, Александар Први или Други, Александар Невски или Македонски, Душан Силни, Иван Грозни, Ричард Трећи, Хенри Пети, Шести или Осми, Луј Четрнаести, Краљ-Сунце, Петар Велики, Константин Први Велики, Карло
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти пред чијим духом падне свака варка, И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја, Да банеш под маском друга или госта; Да такав, полу-бог, половину змија, Вребаш ме кроз лишће и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тај грозни метеж, нечувене, одлучне и највеће страсти, тај најпакленији пакао који је икад једна станица доживела да види, тај ужа
Црњански, Милош - Сеобе 2
муж држао у рукама, шапћући јој, и љубећи је, пред свима, као да су његови пољупци могли да умање болове, који су били грозни, она, пред вече, роди. Дете је било мајушно, сиво, модро, мртво. То јој нису рекли.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Гледао сам у Станику. Она је још држала руке на очима, али се није видело да плаче. - Тај ужасни, тај грозни створ, шта тај није у стању да измисли! - окренула се према оцу, а овај је само увукао главу у рамена.
Сада је био сасвим налик на Грету. Једна црвена, пегава, заплашена Грета! А онај ужасни, онај грозни створ? Тај створ сам био ја, али нисам хтео да обраћам пажњу на то.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Бог му га даде. И ето, као да оде за Вуком Исаковичем, као да ће отићи, оставивши њему само тај грозни ток, помешан крвљу, што тече непрекидно, већ две недеље, на његов мозак.
Да није било његовог урликања и лелекања уз гусле што беху тако грозни и жалосни да су код жена изазивали плач. Барон Беренклау беше отишао некуд, већина немачких официра беше се разишла и
Оно што је Вука Исаковича толико избезумило тих првих дана, после женине смрти, био је тај грозни осећај да је то дошло тако изненада, да је она умрла без икакве везе са њим, да је нестала некуда, да је сад нигде
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад погледаш брду изнад града, Све порасле смокве и маслине И још они грозни виногради; — Кад погледаш стрмо испод града, Ал’ узрасла шеница бјелица, А око ње зелена ливада, Кроз њу тече зелена
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
оде цела лупа, Ви стојите око мене скупа, Све ту соко један до другога, Само нема међ вама једнога, Очи вам се грозни суза пуне, Оне веле: Арса нама труне, Ох без збогом и без опроштаја Он се од нас сирома утаја, Лоша срећа нама га
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
!... Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином... Даље, даље грозни и страховити призори!... Даље... црне одвратне сенке!... Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листови
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона. Јер грозни пророчки звуци грунуше над њима силно К'о тутањ подземља мрачног, к'о узвик гњевнога Крона.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— То је сељанка једна из Макова, тешко рањена шрапнелом, и ту јој деца, па јој оперишу главу. Грозни су доктори. Лупају чекићем по лобањи као звекиром у капију...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Калигула или Иван Грозни то су сигурно знали. Зашто бисмо ми данас били наивнији? Разумије се, ово важи без икаква обзира на политичку
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја видим правду и свачији тренутак позни. Видим и натпис: Немачка и Виљем Грозни. ИИИ Ал' пропаст туђа није мој сан А ни освете душа ми неће.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: доцкан је све, У крви својој лежи војвода! СПАСЕНИЈА (поражена, гледа немо у мртво тело): Мртав је он!... Грозни су они што га убише! РАДАК: Осветимо га! (Сви сељаци са исуканим ножевима вичу: „Освета!... Освета...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад султан паде, грозни страх и туга Обузе Турке у царскоме стану, Па забуњени скачу, беже, јече, А српски мач ји немилице сече.
Одиста, рана смрт Павла Поповића Шапчанина дубоко је потресла омладину у чијој средини је он радио. „Чим је грозни глас о његовој смрти амо стигао” — писао је Јован Ђорђевић Светозару Милетићу 5.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ли ипак, да се мора стати, Учињено биће, јер судија ти си; Последњу кап крви бесно ћемо дати, Да се њом испишу грозни летописи. Но тада и твоје погрепшће се име; И тад залуд плоче слаћеш са Синаја.
Смрзнут је талас да барку покрене, А само поноћ тешки чекић кује, И грозни Тартар медну лаву бљује И јуре патње да наде замене.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али шта бих тиме постигао? Бујицу суза, осветољубивост рањене женке. Само то. Рекла би да сам ја грозни немоћни старкеља у чијем телу одавно нема плама и чија се крв претворила у мутну сурутку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но ко верује мору, на коме замишљен стојим, Кад изненада почне страшан и грозни бој? Шуми, О шуми море! У дубинама твојим Ја дух огледам свој. 1889.
Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона. Јер грозни, пророчки звуци грмнуше над њима силно, Кô тутањ подземља мрачног, кô узвик гневнога Крона И затим, тише и тише,
По улицама пустим купе се и блуде псине, И тигар суморно риче и шакал из даљине. Јер махараџа грозни смртном их обрече јаду, И танке поквари луле што воду спроводе граду.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О многа тамна узбуђења, Чудни и грозни покрет тела, О давна моја откровења, И жеђ опојне сумње ждрела, Све је под мржњом упоређења, Све на прагу ми жудног
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А какав је Скадар на Бојани! Кад погледаш брду изнад града, све порасле смокве и маслине и још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена
А какав је Скадар на Бојани! Кад погледаш брду изнад града, све порасле смокве и маслине и још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена