Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он је уздахнуо, а она је клела Маџаре тако грозним клетвама да кад бисте их ви чули, ви их никад заборавили не би, добри човече!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А после све узнемиреније и нервозније говорила о својим грозним мукама које постају све више неиздржљиве, о одвратној, гадној и проклетој судбини, која их је тако немилостиво и брзо
да иде за осматрача на цркви, умиривала га је донекле и он је чак осећао задовољство што се најзад, свршило са оним грозним душевним мукама, двоумицама и колебањима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Блатним и грозним сликама сећања, јавише им се они које оставише на дому и, први пут, изрекоше неки да не мисле да се кући врате.
разрогачених очију, испружених руку, покривена својим свилама, као да је била сабласт у белом, окреченом зиду. Грозним и строгим погледом гледала је у врата. Аранђел Исакович растера бабе, да их самртница не види.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Небеса Лике. Над непрегледним, грозним, узбурканим, пустињама камена. Оловно, без игре зракова вечерњих. Без јесењих осветљења. Без пролећних севања муња.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
сердар сједе, оте му се око, те угледа мртве, па као да бјеше на жераву сио, скочи, отрча и откри оба мртваца и викну грозним гласом: „Јанко!“ Четнике трнци подиђоше како је Пејо узвикнуо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Неки страшан крик, неки очајан јаук распиње понекад грозним ноктима душу која већ јасно осећа пролазност свега, и помисао на пролазност њених дражи жене, оних драгоцених дражи
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И бесно пође све дубље и даље, Незнано куда за инстинктом грозним. Док су одјеци, што ход његов шаље, Вукли се за њим по сатима позним.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Одакле долазе они? И куда вечито греде Тај спровод с песмама грозним? И кога односе они у крило вечности седе У вечерима позним?
Прште високе лестве, и кад се изврну с града, Безбројно нападача са риком на земљу пада. У грозним мукама гину са крвљу и пеном белом, И грчевито шкрипе, И дух се растаје с телом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
вам што умара, Отети траг лађе од носача памучних стокова, Ни прећи охолост страшну застава и пожара, Ни пливати под грозним оком понтонских мостова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Скиде Марко мјешину са Шарца, пак сједоше пити рујно вино, мезете га грозним виноградом. А када се вина накитише, устадоше три Војводе српске, добријех се коња доватише; рече Марко Љутици
Мезете га грозним виноградом, тј. пију вино и уз то једу грожђе. 10 Војевода Јанко је Сибињанин Јанко, који је млађи од Марка и није